Fudbal od SFRJ do RS, od sjaja do bede, II deo
Tango Argentino ili Kako smo sistematski uništeni od strane Gaučosa
Samo pet dana nakon drugog uzastopnog poraza od Holandije na svetskim prvenstvima (1998. u dramatičnoj završnici Holandezi su nas sa 2:1 golom Davidsa poslali kući u Jugoslaviju, a 2006. Roben za minimalnih, ali dovoljnih 1:0 donosi lalama tri boda u grupnoj fazi), naša reprezentacija – tada već dve nedelje pokojne Srbije i Crne Gore – trebalo je da se suoči sa novim strašnim izazovom.
Argentina nam je takođe bila dužnik, još od 1990. Nakon Piksijevih bravura protiv Španije, o kojima je već bilo reči u prethodnom delu ovog feljtona, te davne 1990. Jugoslavija je naišla na Argentinu od koje je, opet posle uzbudljive i tvrde utakmice, izgubila i ispala tek na penale.
Ni ova utakmica za naše se nije bitno razlikovala od te iz 1990. jer je i sada bilo “biti il’ ne biti”. Holandiju su već prebrinuli časnim porazom, ali sada im je trebao makar bod koji bi ih teoretski, u slučaju pobede nad Obalom Slonovače, ostavio u igri za jedno od prva dva mesta u grupi sa kojih se ide dalje u eliminacije. Gaučosi su pobedili Slonove sa 2:1 i nešto opuštenije ušli u ovu utakmicu, ali ipak svesni da bi ih tri boda odvela pravo u narednu rundu i omogućila im da sasvim mirno odigraju protiv Holandije.
Bio je lep, sunčan dan u Gelzenkirhenu i ništa nije slutilo na masakr koji će se od 15 do 17 časova odigrati pred oko 52.000 gledalaca i sudijom Robertom Rosetijem, na proslavi velikog jubileja – stote utakmice Sava Miloševića u reprezentaciji! Ništa, osim možda odsustva Nemanje Vidića iz naše odbrane, zbog povrede kolena. I eventualno raspada države koju su došli da predstavljaju, nakon majskog referenduma na kome je Crna Gora izabrala nezavisnost.
Već posle prvog sudijskog zvižduka, Argentina je objasnila kako će se dalji tok utakmice odvijati. U prvom minutu, posle kornera, napravili su veliku gužvu u našem petercu i održali je do trećeg.
1:0
U šestom minutu, Maksi (kasnije Delez) Rodrigez iskoristio je odličan pas koji mu je Saviola dao u prostor pored zbunjenog Gavrančića i zavalio špicinu sa nekih 10-11 metara iskosa, sa desne Jevrićeve stative ka levoj. Naši su, posle primljenog gola, zaigrali nešto čvršće. Istakao bih jedan lep potez Koromana, koji je bez trunke razmišljanja prosuo po terenu Sorina koji se usudio da mu proturi loptu kroz noge. Naravno, usledio je žuti karton. Međutim, ni to nije pomoglo. Nisu ni Argentinci ostali dužni – samo dva minuta kasnije, izgurali su Koromana sa lopte i nastavili sa svojom tradicionalno čvrstom igrom, na granici prljave. Đorđević je na početku desetog minuta pripretio šutem sa ivice šesnaesterca, ali to nije mnogo uzbudilo golmana Argentine. U šesnaestom minutu, Gonzales se povredio i napustio je igru, a umesto njega je ušao nešto defanzivniji Kambijaso. Ni ova izmena nije pomogla našima da ne dožive tragediju biblijskih razmera. Naprotiv.
2:0
Lopta je dugo kružila, a onda sa desne strane stigla do sredine gola, blizu linije 16 metara. Dupli pas svežeg Kambijasa sa Krespom, koji loptu petom namešta ovom drugom na volej, skoro sa same tačke na 11 metara, potvrđuje mnogo bolju i konkretniju igru Argentine, a našima zadaje duplo jaču glavobolju.
Gol pre koga je razmenjeno bezbroj pasova – dobro, nije baš bilo bezbroj, nego 24, ali delovalo je kao bezbroj – dao je inspiraciju Barseloni za igru koja će im narednih godina doneti mnogo trofeja. Lepo je što je naša reprezentacija ušla u knjigu rekorda zbog broja uzastopnih razmenjenih pasova pre jednog gola. Šteta je samo što je sa pogrešne strane, tj. jebena stranka, ako mi dozvolite tu malu vulgarnost. Valjda samo fizioterapeut i ekonom plavo-belih (ovog puta samo plavih) nisu učestvovali u akciji koja je prethodila ovom golu. I to zbog toga što su imali važnija posla – pripremali su se za naredno kolo i meč protiv Holandije, u kojoj će Argentina svakako imati ozbiljnijeg protivnika.
Osim toga, ovaj gol je, iako četiri gola ranije, sublimirao gde su to naši pogrešili. Argentinci su se neometano dodavali po celom terenu, od svog do našeg šesnaesterca, a naši igrači su, mirno i pasivno poput Vojvođana na mitingu posmatrali kako ih Gaučosi deru kao Musa poslovičnog jarca. Akcija za ovaj gol počela je na polovini 30. minuta, a završila se skoro ceo minut kasnije. 24 dodavanja i šut u gol za 55 sekundi. Nemačka preciznost i efikasnost na južnoamerički način.
Krespo nam je u 36. minutu dao još jedan gol, koji je poništen zbog sumnje da je bio u ofsajdu. Tračak nade za SCG da bi mogla da postigne gol na ovoj utakmici pojavio se u 40. minutu, kada je Kežman na kratko odskakutao van terena zbog navodne povrede. Ispostaviće se, nedovoljno ozbiljne.
3:0
Ovog puta se i stativa urotila protiv naših. Prvo je uporni Saviola posle duge paralele Burdisa ukrao loptu na desnom krilu, doduše nakon što je vidljivo odgurnuo našeg beka, zatim se ušetao u šesnaestarac i sa nekih desetak metara iskosa šutirao. Jevrić brani, ali uspeva samo da loptu prosledi ka desnoj stativi, gde Duljaj kasni za Maksijem Rodrigezom. Ovaj je mučki zavaljuje u desnu stativu, koja se, u dogovoru sa Vatikanom i Bilderberg grupom, povija i umesto van okvira gola, loptu sprovodi pravo u našu mrežu. Tada je već bilo jasno da će naši zaploviti na Titaniku pravo u hladne i duboke vode visokog poraza. Kežmanovo muljanje po levoj strani šesnaesterca u 43. minutu nije nam donelo nikakvu satisfakciju, a ni izgledniju šansu.
Na poluvremenu, Ivan Ergić je zamenio Nađa koji se nije baš najbolje snašao u dodeljenoj mu ulozi. Bila je to vizionarska odluka Petkovića da ga sačuva za iduću utakmicu, kako bi ovaj mogao da napravi što veći broj faulova i dobije dva žuta kartona. U 46. minutu, prva pristojna akcija SCG koja se završava šutom Save Miloševića sa oko 25 metara, nakon koga naši izvode i korner. U 49. minutu izlazi i Koroman, koji je očigledno „pregoreo“ u prvom poluvremenu. Mnogo hteo, malo doprineo. Umesto njega, ulazi korpulentni Ljuboja. Bilo je jasno da Petković očajnički želi gol, kao pokušaj povratka u ovaj meč, iako igra nije ukazivala na to da će se bilo šta pozitivno desiti. Naprotiv, akcija u 52. minutu umalo nije rezultirala četvrtim golom, a zaslužila je to. Sjajno raspoloženi Sorin, valjda zbog toga što je odigrao „suknjicu“ na Koromanu na samom početku utakmice, uz pomoć Rikelmea iznosi loptu na našu polovinu. A onda… Sorin na levu ivicu šesnaesterca, do Maksija Rodrigeza. Ovaj vraća u sredinu, do Rikelmea. Sa 20 metara, Rikelme daje loptu na samu sredinu linije od 16 metara, gde je Sorin petom diže Rikelmeu na glavu. U međuvremenu je Rikelme pretrčao skoro 10 metara, i može biti da je to zbunilo naše igrače, koji su navikli na mnogo statičnije protivnike. Uglavnom, Rikelme loptu spušta glavom do Saviole koji šutira, a Jevrić, samo pomoću dobrih refleksa, uklizava i brani nogama. Svejedno, bio je ofsajd. Sve što se u toj akciji desilo pre pasa Savioli koji je bio iza naše odbrane, bilo je čista demonstracija fudbalske sile. Koja se i nastavila, nakon što je u 55. minutu na dobar centaršut Kežmana iz prve slavljenik Savo imao jedan pokušaj glavom sa peterca, nedostojan komentara. Ali ipak mu je bio jubilej, pa je red da se spomene.
U 58. minutu, umesto Saviole koji nam je već naneo mnogo zla, ulazi Lice sa ožiljkom, Karlos Tevez. ispostaviće se da nas ni on nije mnogo više voleo. Narednih nekoliko minuta prošlo je u znaku Ljuboje koji je pretio centaršutevima sa desnog krila. Ni iz njih se, nažalost, nije izrodio ni takozvani „utešni“ gol za našu reprezentaciju. Mada ne znam kakva bi bila uteha u golu na utakmicu koju gubite sa 6:1. Argentinci za to vreme štede snagu i čekaju priliku da nas dokusure iz kontranapada. Mateja Kežman se u 65. minutu pobrinuo da ipak ostane upamćen po svom učinku na ovoj izuzetno lošoj utakmici naših. Jednim besprekorno bespotrebnim, bestijalnim startom sa dve noge nad Maskeranom na sredini terena, zaradio je crveni karton i omogućio našima da u preostalom delu utakmice lakše prime još nekoliko golova. 75. minut nam donosi nove muke – ulazak Mesija umesto istrošenog Maksija Rodrigeza, koji, budući veliki emotivac, više nije imao srca da nam zatrpava mrežu, pa ga je bezosećajni selektor Pekerman hladnokrvno zamenio mladim igračem gladnim golova i dokazivanja. I bi tako.
4:0
Dobrodošlicu Mesiju poželeo je Duljaj, koji ga je u svom prepoznatljivom stilu odgurnuo i oborio na nekih 40 metara od gola, po levom krilu. Brzo izveden faul, Mesi sa leve stative po zemlji, paralelno sa golom i na tri metra od njega, kroz noge nesrećnog Gavrančića, prebacuje na desnu, gde loptu dočekuje Krespo. A svi se sećamo šta se obično dešavalo kada lopta stigne do Krespa tako blizu golu. Lopta je overena sa desne stative, velikih 4:0. Mnogo bolji početak Mesija na međunarodnoj sceni nego onaj godinu dana ranije, kada je posle samo četrdesetak sekundi zaradio crveni karton u utakmici protiv Mađarske, zbog udaranja svog čuvara.
5:0
Nemilosrdni Tevez u 84. minutu, posle dijagonale Rikelmea sa sredine terena, na levom krilu niže prilikom primljenih golova sveprisutnog Gavrančića kome lopta opet prolazi kroz noge, zatim i Duljaja, a onda namešta i zatim plasira loptu u Jevrićev levi ugao. Mrtvački sanduk naše reprezentacije dobio je i svoj peti ekser od strane Argentinaca. A koliki su neprijatelji srpstva i grobari našeg fudbala (kao da već nismo imali dovoljno svojih), pokazali su samo četiri minuta kasnije.
6:0
Munjevito utrčavanje Mesija u prazan prostor, jedan od njegovih kasnijih zaštitnih znakova. Krespo do Teveza, Tevez u 16 metara, Mesi furiozan po desnoj strani i sa desetak metara pogađa Jevrićev bliži ugao. Sudija Roseti je bio fer prema našoj ekipi i svirao je kraj utakmice čim je štoperica pokazala kraj 90. minuta.
Sreća je što Argentina nije imala više prava na zamene, jer je pitanje koji bi rezultat bio u tom slučaju. Ovako, po jedan gol Kambijasa, Teveza i Mesija bili su dovoljni za jedan od težih poraza plavih na svetskim prvenstvima i lep simbol raspada države koji se formalno dogodio dve nedelje ranije.
U poslednjoj utakmici u grupi, naši reprezentativci su postigli dva gola, ali i pored toga izgubili od raspoloženih Slonova. Solidan učinak napadača na ovoj utakmici pokvarili su Dudić, koji je bio raspoloženiji za odbojku nego za fudbal i Albert Nađ koji u Toletovom prvenstvu nije navikao da mu sviraju ni faul za ono za šta je na ovoj utakmici dobio dva žuta kartona. Skor od 2:10 za Srbe i Crnogorce u raspadu i zaključak: bilo – ne ponovilo se. I po pitanju učinka na SP i po pitanju države.
