Fudbalska reprezentacija – Šta će sad novo smisliti?

Šta god da radiš, čime god da se baviš, čime god da stremiš, za uspeh i kvalitet, neophodan je kontinuitet. Ako želiš da si dobar u nečemu, to moraš vežbati i usavršavati do tančina. Samo i isključivo kontinuitet. Naša fudbalska reprezentacija ima kontinuitet. Kontinuitet u ispadanju iz kvalifikacija. Reći će neko, kakav je to kontinuitet u neuspesima, to se ne računa. Za oko ofrljeg posmatrača, to su neuspesi. Za nekog ko stvari posmatra malo drugačije, to je umetnost. Jer, kada se naša reprezentacija ne plasira na veliko takmičenje, tu nema ničeg običnog. Nije to bila serija loših igara, neadekvatna smena generacija, sukob na relaciji selektor-igrači. To je sve zajedno, plus mnogo, mnogo više. To je putujući cirkus, karusel nesvakidašnjih emocija, povremena postavka prelepih slika u muzeju, koji nas na svake dve godine podseća da postoji novi, gluplji, inovativniji način da ispadneš sa iz kvalifikacija.

Ne može mi niko reći da gol u zadnjoj sekundi iz slobodnjaka Zlatka Zahovića 2001. nije postmoderna. Ili gubljenje od Azerbejdžana s početka veka kada još uvek nisu provalili naftu. Pa onda performans Ice Bogdanova, iz udžbenika Marine Abramović. Pa onda utakmica sa Estonijom tamo, sneg pada, neko mrtvo nerešeno, Pantela neki šut kroz kaljugu, lopta ulazi, Aca Stojanović pada u orgazam, sudija kaže, ipak, ipak nije gol, bio je faul. Pa gol u Sloveniji, tekma bila u podnožju Alpa, šut upućen sa Đeravice. Pa mudaš veliki Vidara hoće da puca penal. Pa polomljena kolenca Miralemova. I na kraju… Dron.

Kada se, na primer, Rumunija ne plasira na Svetsko, razlog je prost. Igraju kao bulja. Nama nije dovoljno da igramo kao bulja. Taj koncept smo napustili u kvalifikacijama za Euro 2008 (Poslednje kvalifikacije kad smo dosadno ispali, bez trzavica). Mi moramo da dodamo neku finesu, neku fantazmagoriju, neku prelepu glupost, da celoj naciji skratimo život za nekoliko meseci. Kada Srbija ispada, ESPN zove reditelje emisije 30 for 30 jer ona količina debilizma mora biti ovekovečena dokumentarcem.

Sreća pa se narod opametio. Niko više ništa ne očekuje. Niko se ne nervira. Sada svi očekuju to NEŠTO. Tu magiju. Svaki magični trik se sastoji od tri dela – ZALOG, kada daš publici nešto najobičnije, tipa ŠĆEPAKADABRA u prvoj postavi protiv Hrvata. Drugi deo trika je PREOKRET, uzmeš to nešto obično, i učiniš da nestane, na primer, fudbalski čas od strane ubibože prosečne Danske u obe utakmice prošlih kvalifikacija. Ali nije dovoljno da samo nestane. I dolazimo do trećeg dela trika, PRESTIŽ, kada učiniš da se to nešto vrati. Srpska publika ne dočeka prestiž. Zato što su naši mađioničari retardirani splavari.

Dolazimo do glavnog dela teksta, koji je ujedno i anketa i misaoni eksperiment:

KAKO ĆEMO OVOGA PUTA ISPASTI, BRAĆO MILA?

Scenario prvi: Srpski huligani odluče jednoglasno da neće dozvoliti katoličke simbole Svetog Patrika na Rajkomitiću. I pored svesrdnih apela Ace Kelta da smo mi u stvari pravoslavni Irci i da ne treba da se svađamo, srpski huligani pale lutku Sejnt Pedija na severu Rajkomitića. Roj Kin u šoku. Irci napustaju Rajkomitića. FIFA u startu oduzima sedamdeset bodova, dobijamo sve tekme do kraja, ali završavamo sa -43 boda.

Scenario drugi: Gostovanje u Beču. Albanska dijaspora provocira srpske pulene fotografijama random Arnauta koji su kao nešto uradili za etabliranje Albanije hiljaduosamsto neke. Naši puleni ne znaju istoriju Arnauta, ali prepoznaju uvek neugodnu kečad. Kolarovu pada mrak na oči, rukama davi provokatore. FIFA se ovde ne meša, prepusta stvar policiji za krvne delikte.

Scenario treći: Najkarakterističniji scenario, izgaramo protiv Austrije i Velsa, najvećih konkurenata, gubimo bodove protiv Gruzije i Moldavije. Na kraju, moćno treće mesto.

Scenario četvrti: 9. Oktobar 2017. Srbija-Gruzija, 20.45. na Rajkomitiću. Srbiji dovoljan bod da overi prvo mesto. Otar Marstsvaladze postiže gol već u 16. Minutu. Penal za Srbiju u 90’. Lopti prilazi Mitrogol. Lopta pogađa semenkara na jugu Rajkomitića. U baražu izvlačimo Kosovo. Odbijamo da igramo. Službeni rezultat 3:0, 0:3, Kosovo osvaja Svetsko prvenstvo u Rusiji.

Scenario peti: U povratku sa gostovanja u Kišinjevu (1-1), Aca Kolarov, Mitrogol i Maksimović pokušali da prošvercuju po jednu mini Moldavku u koferima. Prošli kontrolu prilikom bordinga, koferi bili odgovarajuće težine jer ovoga puta nisu ukrali peškire iz hotela. Pri sletanju utvrđeno da su se sve tri nesrećnice ugušile. FIFA nije htela da reaguje, jurisdikciju ima Interpol koji izriče kaznu da nam se, ako pobedimo računa ne 3 boda, nego 1.5. Završavamo kvalifikacije sa 7.5 bodova.

Scenario šesti: Velšani istakli transparent ‘’Alo, Milinković-Savić, jesi zadrž’o devojačko’’. Bilans, 35 mrtvih i 89 povređenih. FIFA nije htela da reaguje, Savet bezbednosti kaznio Srbiju deljenjem bodova koje smo do tada imali sa 0. Vasiona implodira.

Scenario sedmi: Mnogo smo bre truba, ljudi, gubimo redom, ne zato što nas neko ne voli, nego što jednostavno nemamo kvalitet. Bljesnemo malo protv Velsa, neko polomi cevanicu BEJBLU i to je jedini svetli trenutak još jednih bledosivih kvalifikacija. Kvota za ovaj scenario je 92. Osim ovog dela sa fizičkim povređivanjem BEJBLA, tu je kvota 1.01.

GLASAJTE STOKO, A MOŽE I NEKI PREDLOG DA DATE OKO NEKOG NOVOG SCENARIJA, AJMO SKEČEVA PRAVIT’ O MAJMUNIMA FUDBALERIMA.

 Loading ...