Dočekasmo i to da saznamo ko sve ide u okviru reprezentacije Srbije u bratsku nam Rusiju da na otvaranju sluša ocvalog američkog crnca i kosovsku pevaljku, a mnogo dalje od otvaranja srpska repstacija neće stići, što je jasno svakome ko je nekada progutao gorku pilulu u životu. Ali, pošto Nada Topčagić umire poslednja, verujemo da još među vama ima dovoljno onih koji veruju u uspeh i proboj dalje od kvalifikacione grupe – i što da ne, čudnije stvari su se dogodile. evo pogledajte karijeru Miloša Bikovića.

Ali, kao i uvek kod nas u zemlji seljaka i Miša Vacića na brdovitom Balkanu, poenta nije u tome ŠTA smo saznali (jako mudo, ne ide Fejsa na SP, uuu vidi opet Stojče prvi golman, kako čudno kada imamo takav rog izobilja eksperata za fudbalsko vratarstvo), nego KAKO, to jest u ovom slučaju GDE. A kao što ste možda primetili na osnovu znaka EKO koji samo što nije istetoviran na čelu i svim limfnim čvorovima našeg selektora, konferencija se održala na jebenoj BENZINSKOJ PUMPI, što mora da je neki prvi put u istoriji, tako da u stvari kapa dole i alal kurac marketinškim volšebnicima koji su to osmislili, i Vučić mora da je zadovoljan ovakvim razvojem situacije.

No, pošto sada i mi imamo neku marketinšku agenciju – dobro, nije baš agencija nego preduzetnička radnja, a nije baš ni marketinška nego “digitalna”, a realno nije skroz ni naša  – moramo i mi da se pokažemo kako imamo mnogo bolje predloge gde je sve Krstajić mogao da održi konferenciju a da se ni za promil ne umanji nepatvoreno srpstvo ovakvog događaja, a da zadovoljni budu i svi sponzori i ostale životinje od pume do jelena.

informera, Aloa, Srbije Danas…

Nelegalni “objekat” na Pančićevom vrhu

Da li je to ski bife? Majku mu, preveliko je… Da nije ipak restoran? Nekako ima previše spratova i soba, osim ako nije od onih ekspres restorana uz autoput gde dobiješ i ekspres pušenje i hlamidiju gratis. Ma možda je to ipak hotel? Ko će ga znati, ipak je to vojna tajna. Misteriozni objekat na Pančićevom vrhu nam je grejao srca ovih meseci, govoreći kako se snovi ipak ostvaruju čak i u tako teškim uslovima, kako ni birokratija ni priroda ne mogu da sputaju čovečiju kreativnost i njegov genij, i kao takav je idealna metafora za Krstajićevo čudo od repke koja je uprkos svim svojim negativnim kvalitetima uspela da se kvalifikuje na svetsko prvenstvo.

Dobro, jeste da su pre mesec i po dana objavili da je izdat nalog za njegovo rušenje, ali eh, nalog… Nalog je nalog, a situacija na terenu je situacija na terenu, kao što može potvrditi svaki naš fudbaler koji se oglušio o taktiku trenera, dobro možda je ova rečenica trebalo da stane kod “svaki naš fudbaler”. Nedovršeni objekat na vrhu planine imenovane po jednom od najvećih Srba – kakav simbol nedovršenog projekta srpskog osvajanja mundijala i vrhova fudbalskih! Zato neka ove ideje, neka ostane zapisana na ovim stranicama, za budući neki mundijal, jer kapiramo da će za 20 godina kada se opet kvalifikujemo, ovaj objekat nekim čudom, uprkos pravu i zdravom razumu, ipak i dalje nekako biti tu.

Baš kao i naša fudbalska repka.

Lepenski Vir

Šta je veće kulturno nasleđe Srbije od Lepenskog Vira? Jedna od najstarijih civilizacija u Evropi i na svetu, moguće iznikla direktno iz Atlantide (kako su otkrili naši, dobro, ne naši nego rumunski, ali u svakom slučaju eminentni stručnjaci), ima i guzate žene, ma sve ima, kakvi manastiri, kakve Svete Save i ostali bradati muškarci. A zamislite samo scenu,  ispod onog SF staklenog krova ko na Enterprajzu, okolo razbacana neprocenjiva baština ljudskog roda, neonska svetla, novinari žvaću grisine ili čips, ko šta ima i koliko je ko dnevnicu dobio, kamere su uključene, blicevi ne sevaju jer je zabranjeno, i u sred svega toga, iz zemlje poput htonskog božanstva, izniče Mladen Krstajić i objavljuje da će Stojković opet biti golman reprezentacije. Istorija se stvara pred našim očima, Deretić plače od radosti, Troja izranja ispod Avale.

Ispred svake od 54 fontane u Beogradu

Spojiti lepo i korisno, to je već godinama moto gradske vlasti Beograda. Srušiš ružne straćare i restorane domaće kuhinje u Savamaloj, izgradiš gajbe za sve koji su se ušemili sa SNS-om pa moraju nekako da plate za to, što da ne preskupim stanom koji ne prolazi ni osnovne građevinske specifikacije. Okačiš novogodišnje ukrase u oktobru, skineš ih u martu, svi se osećaju praznično pola godine, a firma tvog ortaka koja naplaćuje iznajmljivanje ukrasa na dan lepo prosperira i profitira, zapošljavajući preko pet ljudi i popravljajući BDP! Napraviš fontanu da narodu bude sve onako fino i vlažno dok ide gradom, uzmeš sebi procenat u džep, svi zadovoljni. Ma šta kurac fontanu, 54 bre fontane, zamisli koliko je to radosti i procenata! I kada već imaš tolike fontane, ko će ih sve pohvatati, organizuješ onda lepo jednu promociju koja će ljudima te fontane prikazati, dovesti pred oči i smestiti u srce – tako što ih vežeš sa nečime što ljudima već odavno izaziva srčane smetnje, to jest domaćim fudbalom. Tako je Krstajić mogao malo da sačeka da naši gradski oci instaliraju još po koju fontanu, bar njih pola, što je gle čuda i numerološkog petkazanja, tačno 27, pa da nam onda lepo ispred svake fontane predstavi po jednog igrača selektovanog za Rusiju! A možda i svaku fontanu da nazovemo po jednom igraču, zamisli nalaziš se s ribom kod fontane Milana Rodića, pa poezija.

Fontana Almedin Ljajić

U Vučićevoj bulji

Za onaj hor vrana koji na ovo poviču “aaaa ne mešajte politiku u sport jer dobijamo menstruaciju svaki put kad se politika umeša u sport, pustite sportiste da budu sportisti i uzor našoj deci, a ne jebeni političari”, imamo samo kratak odgovor – politika je sve, pa je tako politika i sport. A i brate, nismo mi mešali politiku u sport nego to rade svi političari koji žele da se kešaju na popularnost sportova i sportista,  a sa druge strane to rade i svi “sportski radnici” koji se uvlače u bulju da bi dobili svašta nešto zauzvrat to jest pare. Tako je i naš selektor izjavio da se divi našem Predsedniku, i to nije nimalo gej, nego je skroz okej: dva lidera, dva prva čoveka naše zemlje, svaki stručan u svom poslu, dive se jedan drugome, pa ljubaaaav <3! A nije Krstajić ni prvi ni poslednji koji cilja na rektum našeg Predšjednika, setimo se samo svih konferencija Neše Sline održanih u Vučićevoj bulji. Zato lasno možemo da zamislimo i ovu konferenciju, a evo kako bi izgledala opisano rečima, jer fotošop nema tu snagu da tako moćnu sliku i otelotvori:

Vučić stoji, visok 120 metara kao i u stvarnom životu, čeličnim pogledom zagledan u budućnost u kome smo lideri Balkana (bez Kosova) i svetski prvaci u fudbalu, dok se Krstajić penje uz njegovu gigantsku nogu specijalnim liftom donesenim pravo sa gajbe Dijane Janković, blicevi sevaju, migovi proleću iznad ostavljajući kemtrejls u bojama sprske zastave, sa razglasa trešti Leontina i “Volimo te otažbino naša”, Krstajić stiže do mesta gde se moćne predsedničke butine spajaju, sklanja njegova đuladna muda da bi imao bolji prilaz analnom otvoru, Predsednik se malo meškolji kako bi oslobodio gasove i samim tim put do otkrivanja reprezentativaca, selektor navlači specijalnu Rukavicu Beskraja, kojom odvažno ali ipak sa poštovanjem zadire u intimu Predsjednika i odatle redom kreće da vadi, kao Suzana Mančić brojeve na Lotou, reprezentativce sa sve dresovima, napeto je kao na noši, svaki reprezentativac je kao novo iznenađenje, novo kinder jaje koje snosi naša zlatna koka predsednička, nova radost za masu i novi tračak nade koji sija odozgo na sve nas iz mesta gde sunce ne sija, a dok se to događa, Predsednik lično čita imena reprezentativaca, kao decu svoju koju je sam sobom iz sebe rodio (čitajte dalje glasom Vučića uz tek povremeno stenjanje od olakšanja, dakle sve isto kao na bilo kojoj njegovoj konferenciji za štampu): Stojković, Rajković, Jovanović, Dmitrović, Kolarov, Rukavina, Rodić, Ivanović, Spajić, Veljković, Tošić, Nastasić, Milenković, Matić, Milivojević, Grujić, Maksimović, Tadić, Živković, Gaćinović, Kostić, Radonjić, Sergej Milinković, Savić, Ljajić, Mitrović, Jović iiii PRRRRRRRijović! Ahhhhhh.