Glasajte za MrIJoznog!

Počinju stare dobre predizborne podmetačine i pljuvačine. Pojavljuju se, takoreći niotkuda, javnosti nepoznati porno snimci sa mobilnih telefona i inkriminišuće fotografije sa maloletnicama, maloletnicima, starcima, trudnicama i danskim dogama. Tradicionalna srpska igra rasola, jer presto nemamo. A i ko nas jebe kad smo se tako lako odrekli monarhije.

Stranački pioni ovih dana ginu od strane konja, lovaca i topova. Tek ponekad desi se i obrnuto. U jeku te borbe u kojoj cilj – šaka jada vlasti – opravdava sva sredstva, od kojih su neka zabranjena još ženevskom konvencijom, potrebni su nam sveži ljudi. Trebaju nam ljudi čije biografije još uvek imaju više teksta nego mrlja, oni koji neće odmah prodati rođene majke za šaku glasova, već će ih čuvati za drugi krug izbora. Ljudi koji će imati živaca da se uhvate u koštac sa suštinskim problemima ovog društva, kao što su korupcija i nepotizam, i upotrebe ih kao zamajac za dalji lični prosperitet.

U najkraćem, ljudi kao ja.

Jasno vam je još od samog naslova – iskoristiću ovaj prostor za besramnu samopromociju, ali ne baš onakvu na kakvu ste naviknuti od strane naših politikanata, već jednu sasvim novu i modernu. Kao nezavisni vanstranački kandidat, izložiću vam neke od svojih ideja o tome kako revitalizovati našu privredu i od Srbije konačno napraviti jednu modernu evropsku državu, makar na nivou Bugarske. Ne bih bio toliko pretenciozan da pokušam da dostignem rumunski standard već u prvom mandatu. Možda će vam neke od ideja zvučati radikalno, ali, hej, pa tako su mislili i o Hitlerovim! Dobro, možda nisam izabrao baš najsrećniji primer, ali jasno vam je šta sam hteo da kažem.

Dakle, ideje:

Da se ukine pristup Internetu od 8 do 16 h.

Mladi u škole i na fakultete, nezaposleni na puteve (više o tome kasnije), a zaposleni da rade, umesto da vise po društvenim mrežama i igraju kojekakve onlajn budalaštine sa pticama. Ona da kuva, on da rmbači. Garantujem skok produktivnosti od preko 45% i rast BDP od najmanje 10% godišnje, za sve četiri godine mandata.

Da se izvrši racija u Strahinjića Bana

i da se ispumpaju svi silikoni iz usta, sisa i guzica, a pare od prodaje da se upumpaju u budžet Srbije. Milioni evra bukvalno šetaju beogradskim ulicama, nama pred nosevima. O zubnom zlatu da i ne govorimo. Ovim potezom bih zapušio udarne rupe u budžetu, a novac pre svega preusmerio u kulturu. Slogan: „’Mesto masnog tura – bogata kultura“ bi svakako doprineo pozitivnom imidžu kampanje. Ako je mogla da prođe i figurica iz Lepenskog Vira koja se natovarila na kičmu ljudima u prepunom autobusu u Godini kulture, zašto ne bi moglo i ovo?

Istovremeno, smanjio bi se broj silikonskih nakaza koje noću plaše narod i odvraćaju turiste od nesebičnog trošenja čvrstih stranih valuta.

Da se legalizuje prostitucija.

Na taj način bi se broj formalno nezaposlenih smanjio za najmanje 10%, a i zdravstveno stanje nacije bi se značajno poboljšalo. Da i ne pričamo o pratećoj domaćoj industriji higijenskih gumica i ostalog akcesoara koja bi naprosto procvetala. Bez brige – domaćice, koje su do sada na ovaj način samo dopunjavale svoj kućni budžet, mogle bi da nastave da rade paralelno i u ovoj oblasti, pola radnog vremena. Dalje, uspostavljanjem jedinstvene cene rada na tržištu prostitucije takođe bi se uspostavio finansijski sklad između prihoda prosečnog korisnika i njegovih mesečnih izdataka, tako što bi se cena rada vezivala za prosečnu potrošačku korpu. Sigurno je i vama zasmetalo što prosečna prostitutka za dan može da zaradi pola prosečne plate? Ne zadugo – evo rešenja!

Da se legalizuju lake droge.

Muka vam je od posmatranja mladih koji dane i noći provode u kladionicama i igraonicama? Kako i da vam ne bude. Sa druge strane, ti isti mladi i nemaju mnogo izbora. Ne mogu da putuju, ne vide svrhu u daljem školovanju (jer je trenutno i nema, ruku na srce) i nemaju na koga da se ugledaju. Rešenje je jednostavno: napraviti poljoprivredne kombinate u kojima bi mladi dobrovoljno radili trećinu dana. Ostatak vremena mogli bi da koriste po sopstvenom izboru, uz besplatnu konzumaciju svojih proizvoda. Zašto da uvozimo lake droge iz susednih zemalja, kada možemo i sami da ih proizvodimo? Pušimo domaće! Država nam je prepuna mladih stručnjaka iz ove, do sada nepravedno zanemarivane oblasti i to treba iskoristiti, pre nego što ih odvuku u inostranstvo za male pare, takoreći za gandžin dim.

Da se izgradi mreža puteva.

Čudni su putevi gospodnji. Ali su kudikamo bolje uređeni od onih u Srbiji. Dokle god to ne ispravimo, neće profunkcionisati nijedna grana privrede, samim tim ni prateće industrije. Znam, zvuči vam da je ovo mnogo lakše reći nego učiniti. I u pravu ste. Ali, bez puteva nam nema ni života ni rada.

Svi na puteve! To je kampanja koja bi privremeno, a dugoročno posmatrano i trajno rešila problem nezaposlenosti. E sad, šta priča ovaj, odakle mu pare za puteve, pitate se vi. Koncesija, odgovaram vam ja. Ali, pomalo atipična. Ovo bi bila neka vrsta koncesije u kojoj građani ulažu svoj rad, država materijal, a na kraju svi zajedno naplaćuju svoja potraživanja dok ih u potpunosti ne naplate. Umesto zajma za Srbiju i sličnih otimačina od zaposlenih, ovo bi bila neka vrsta mogućnosti za nezaposlene da pomognu sebi i svojoj zemlji. Kako bi to u praksi funkcionisalo? Nezaposleni ste? Dosta vam je blejanja po kući i razvlačenja ćaletove penzije po ceo mesec, za tursku kafu bez ratluka, hleb i đačku paštetu? Prijavite se Direkciji za izgradnju puteva koja će vas rasporediti na najbliži punkt. Oživite duh radnih akcija u kojima su učestvovali vaše bake i deke, doprinesite boljitku, a možda usput upoznajte i svoju srodnu dušu. Kada se put izgradi, mesečno naplaćujte svoj procenat putarine sve dok ne naplatite ukupno vrednost rada. Možda nije brza zarada, svakako nije laka, ali je poštena i izvanredno društveno korisna.

To su samo neke od ideja, takoreći vrh ledenog brega, jer nisam lud da odmah ispucam sve. Politika je strateška igra, a ako ovaj tekst pređe cenzus, očekujte još mojih genijalnih ideja. I naravno, ne zaboravite da glasate za mene! Da meni bude bolje, a vama isto ili neznatno gore, ali sa kakvom-takvom šansom u perspektivi. Zašto da nam državu uvek vode oni koji misle samo na svoj kratkoročni interes? Dajmo konačno šansu ljudima koji lični interes jasno stavljaju iznad državnog, ali pritom investiraju i u budućnost! Ne obećavam vam Kule i druge gradove, čak ni besplatno pivo, već samo krv i znoj, jer suze su za pičke. Glasajte za MrIJoznog!