Grof Vlad – Osmanlijski Twilight
15. vek je bio vreme procvata. Renesansa u svom punom jeku, Španci tuku po Indijancima, Gutenberg prosvetljuje svet svojom štamparijom. Međutim, na brdovitom nam Balkanu, dešava se mnogo značajniji momenat, zbog koga će Rumuni, bez obzira na sve, sa ponosom vikati da su Rumuni: rađa se Vlad Cepeš. Majka mu je bila moldavska princeza Snežana, a ćale je bio neki mudonja, koji je usput gastarbajterisao po Nemačkoj, te namak’o veze da dobije orden Reda Zmaja. Zbog tog čina, prozvan je Grofom Drakulom (rum. drac – zmaj, đavo, ul – sin od…), i Rumuni su ga prihvatili kao Sina Zmaja. Pošto je kao i svaki lik na nekom položaju bio alav, nije se zadovoljio titulom grofa, nego je 1436. godine smak’o tadašnjeg vladara Vlaške, i samoproklamovao se kao novi vladar Vlaške. Pored Vlada, imao je još dvojicu sinova, najstarijeg Mirču, i najmlađeg Radua.
Vlad je, kao i svako rumunsko dete tog vremena, detinjstvo provodio uobičajeno: ujutru bi odigrao tekmu u Segešvaru sa ortacima, a popodne bi išao sa ćaletom da bije Turke. Međutim, dečija iskra u tom nevinom oku je prestala da sjaji onog momenta, kada je ćale shvatio da Turci, jbg, imaju jači attack, te im je stoga kao poklon pomirenja prosledio svoje sinove Vlada i Radua. Radu je bio pizdica, koja se ubrzo priklonila Osmanlijama, ali mladi Vlad je bio zajeban igrač. Pomno je pratio svaki turski korak, i upijao sve moguće metode mučenja, koje je u međuvremenu isprobavao na lokalnim seldžucima, i greškom razdevičenim ženama. Turci ga zbog toga nisu mnogo mirisali, pa je svakodnevno trpeo bičevanje i ekserisanje pod noktima. Kada je napunio 16 godina, u rodnoj mu Vlaškoj su se desile velike ispale, te je Sibinjanin Janko sa kompanijom, prepustio njegovog oca i brata Turcima, koji su ih, gle čuda, skratili za glavu (bukvalno). Opshrvan tugom, Vlad uspeva da pobegne iz osmanlijskog logora, i nastanjuje se kod ujaka u Moldaviji. Pošto je Janko onda ukapirao da će bez dobrog vladara Turci da preoru Vlašku, izgovara Elcsesztem az életem, i poziva Vlada da on preuzme titulu vladara Vlaške. Mladi Vlad zalizuje brke, I prihvata izazov…
Roknuvši ubice ćaleta i brata, Vlad je mogao da se prepusti carevanju. Otvorio je put uvoza mladih Moldavki u Rumuniju, onanisao na mlade Vlahinje, a mogla je da mu se omane i koja Mađarica. Koju polnu bolest je dobio, nikada nije postalo jasno, uglavnom, ubrzo po stupanju na presto, Vlad je rešio da od Vlaške napravi Novi Rajh, koji će uništiti čitavo Osmanlijsko carstvo. Ukinuo je feudalizam, i svu zemlju dodelio narodu. Narod k’o narod, bagra, krenuo da grabi, krade. E, u tom momentu, iz Vlada izbijaju sva mučenja koja je trpeo, i uspostavlja novi režim: režim straha. Svaki lopov bio bi nabijen na kolac. Svako ko ubije, bio bi nabijen na kolac. Ko ima ružno odelo, na kolac. Pa ti bato gledaj, pa pazari odelo od Kineza. Naravno, nije Vlad bio nemaštovit. Svaki kolac je imao posebnu dužinu i širinu, u zavisnosti od toga koji je rang ubijenog, što znači kmet – mali kolac, popa – veliki kolac. Kako bi video da li je poslao jasan mms narodu, stavio je na trg zlatni pehar, u kojem je stajala pijaća voda, ali je bilo zabranjeno piti iz njega. Neupućeni prolaznici bi možda i popili vodu, ali bi posle toga misteriozno nestajali… Elem, kada je narod video sa kakvom budalom ima posla, jednostavno su mu predložili da nasledi ime svog oca – DRAKULA, ali ne kao sina zmaja, već kao ĐAVOLJEG SINA.
Nakon što se preimenovao u Vlada Drakulu, junak ove priče je mogao da se baci na osvajačke pohode. Mrzeo je Turke k’o sarmu sa zeljem, i želeo je da ih istrebi. Mržnja je bila obostrana, te su i Turci želeli da zavladaju Vlaškom, kako bi se približili Mađarima. Turci su imali prednost, pošto su bili mnogobrojniji, a i do tada su verovatno imali veliki broj Srbendi među vojskom, što na osnovu prethodno odigranih bitki na srpskom tlu, i nije bila neka velika vajda. Vlad je bio svestan da će morati da apgrejduje taktiks, kako bi mogao da iole primiriše turskoj vojsci. Zbog toga ih je jedne noći, dok su Turci spavali i imali vlažne snove o Šeherezadi, napao i pobio 20.000 Turaka. Da stvar ne prođe nezapaženo, svih 20.000 je nabio na kolac, i poređao uz put, kojim je trebalo da prođe ostatak turske armade. Mehmed Paša II je, videvši prizor, okupio svu preostalu vojsku, pokupio šatore i baklave, i jurišom odgalopirao nazad za Konstantinopolj. Ovaj prizor je u istoriji ostao upamćen kao Šuma Nabijenih, a Vlad kao Vladar Nabijač. Moldavke su se samo tiho nasmejale…
Uvidevši da sa Vladom neće ići lako, Mehmed Paša II se okreće slabijoj karici: Vladovom bratu Radu. Prosipa mu spiku, kako on treba da bude vladar, i objašnjava mu, kako on može da mu pomogne u tome. Radu, sad već uveliko turski vazal, prihvata ponudu, i predvodeći tursku vojsku, napada Vlada. Sateran u ćošak, Vlad izgovara Dracu ‘tata, i tajnim prolazima, koje je opravio u Segešvaru, uspeva da pobegne i sačuva živu glavu. Ne zadugo.
Predanja o njegovoj smrti ima mnogo. Jedni kažu da ga je rokn’o ortak, dok je sprovodio sodomističko isceljivanje u već pomenutim tajnim prolazima. Drugi kažu da ga je rokn’o ortak, dok je tuk’o burazera buzdovanom u bici. Što nas navodi na zaključak da mu ortaci baš i nisu bili lojalni. Ubedljivo najpoznatija priča, koja kola i dan danas kroz mračne uličice Targovišta, je ta da je nakon bitke sa Mehmed Pašom II, Vlad ubijen, i sahranjen u svom dvorcu Bran. Nakon 200 godina, prilikom sređivanja dvorca, otvorena je njegova grobnica, i u njoj nije pronađen Vladov leš. Histerična čistačica je u tom momentu izgovorila VAMPIR, VAMPIR!!! I od tada legenda ne prestaje da postoji.
Vlad Cepeš zvani Drakula je ostao upamćen u istoriji kao krvoločni vladar i opsednuti progonitelj Turaka. Voleo je Moldavke, i one su volele njega. Jeo je konjske kobasice, i pio devičansku krv. Iako nije poživeo ni nepunih 50 godina, za sobom je ostavio više od 50.000 iskorišćenih kolaca, i 20-oro nepriznate dece. Možda je zaista i bio vampir, ali ja verujem da, ako je odgledao Sumrak Sagu, i video u šta se pretvorila njegova zaostavština, napravio je poslednji kolac, i proboo ga sebi kroz srce…
