Hans, nemojte piti toliko…

Nešto se mislim, kolika je kraljina bio Sep Herberger. Neprejebiv. Šta, ne znaš ko je čovek? Pa šta ga onda koj kurac nemilice citiraš!? Citiraš, citiraš, kad čekaš keca u Hamburgu, a onda Jarčevi takoreći iz nebuha stave dva komada i to u smiraj utakmice, baš kada su pedantniji Nemci oko 83. minuta ustali sa numerisanih mesta i krenuli k svojim uredno parkiranim folksvagenima kako bi izbegli gužvu.

„Pizda vam materina hamburgerska, pa utakmica traje devedeset minuta“, usplahireno si ponavljao, neznajući da je tu fudbalsku mudrost prvi izgovorio upravo Sep Herberger, veliki džentlmen fudbala koji je 1954. odveo SR Nemačku do prve svetske titule, zaobilazeći pritom i balkanske Brazilce u čijoj su razornoj navali igrali Mitić, Bobek, Zebec, Vukas i Miloš Milutinović zvani Plava Čigra.

Osim toga da utakmica traje devedeset minuta, na šta današnji kvazi-treneri vole da dodaju i zaustavno vreme, kao da oni Herbergera smeju da dopunjuju i koriguju, ovaj fudbalski mag je prvi rekao i da je lopta okrugla. Kako okrugla, čupaju kosu štreberi iz matematičke gimnazije kojima se keva udovica delila i množila po komšiluku da bi im platila garsonjeru u Beogradu, kada je krug dvodimenzionalna kategorija, a lopta samo loptasta može biti? Zajebi to. Lopta je okrugla, to se lepo videlo kada je Partizan ispao od prvaka zemlje u kojoj ima više autentičnih pivara nego registrovanih fudbalera.

Žao mi je Herbergera.

Danas njegove legendarne rečenice izlizuje svaki jebeni duško korać u svakoj zemlji u kojoj se fudbal igra. Sada izjava da tekma traje 90 minuta zvuči kao mršenje muda, ali nekada mora da je bila sušta genijalnost. Najoriginalniju trenersku izjavu posle Sepa dao je Ilija Petković kada je, pre nego što će 2006. povesti reprezentaciju nepostojeće države na punjenje u Herbergerovu Nemačku, rekao da ne može da obeća da ćemo biti svetski prvaci, ali da ne može da obeća ni da nećemo.

Herberger je u tom trenutku bio upokojen gotovo tri decenije, ali su i tada treneri od korejanskog Inčona do Srpskih belih orlova iz Toronta ponavljali: najteži protivnik je uvek sledeći protivnik. Herberger je to prvi rekao, kao i čuvenu Nach dem Spiel ist vor dem Spiel, što bi moglo nekako slobodnije da se prevede, ali bi samo iskomplikovalo stvari i usralo suštinu.

Još je svašta rekao ovaj trenerski poeta, njegove kolege rado citiraju ono da je lopta najbrži igrač, ali ćete ih ređe čuti da pominju da je fudbal toliko jaka igra da ni diletanti treneri ne mogu da je upropaste. Baš na njih je Herberger mislio, na njih koji će besomučno citirati njega čiji je tim u polufinalu SP dao šest komada Austriji, a istovremeno igrati na 1:0, a ako umuvaju tog jedinca, izvešće iz igre levo krilo i uvesti stasitog centarhalfa čiji je jedini zadatak da tera loptu u kuruze i bude izuzetno britak prema protivniku.

Ima još jedna izjava koju ama baš niko ne citira, ali vredi da se ovde pomene. Nemci su, dakle, te 1954. bili prvaci sveta. Posle velike finalne pobede nad Mađarskom, od koje su u grupi dobili osam komada – slavilo se i pilo. Slavio je i Hans Šefer, tadašnja vedeta pancera, ubojiti golgeter Kelna, koji bi sejoš tada samoubio da je znao da će ga u klubu jednog dana naslediti Milivoje Drvo Novaković. Uglavnom, tokom tog slavlja, Sep Herberger, kraljina, u jednom trenutku kaže Šeferu: „Hans, nemojte piti toliko, za osam sedmica imamo važnu utakmicu u Briselu.“

Ovo dalje je digresija…

…ali je neizbežna, jer uvek kada se setim pionira fudbalskih fraza Herbergera, setim se i mog bivšeg trenera Dabe iz Velikog Gradišta. Ima istu trenersku žicu, samo što se bavi odbojkom umesto fudbalom i što njegove mudrolije ne odišu političkom korektnošću te niko neće pisati tekst o Dabi.

Mada bi mogao. Jer nije li genijalno reći da je ekipa bez srednjih blokera kao muda bez kurca? Nije li čista pedagogija bezvoljnoj vedeti objasniti kako mlitav kurac u pičku ne ulazi? I, na posletku, nije li sirova psihologija primetiti da su visoki igrači uvek dobrodošli jer veliki kurac i dve pičke plaši? Naravno da jeste. Srećom, Dabu ne citiraju i magija ostaje, a genijalnosti se ne habaju prečestom upotrebom od strane nedostojnih.