Huliganski filmovi – odabrana ekipa

Gledao si tekmu Italija-Srbija i navijačku priredbu na tribinama? Hteo bi još? Zavali se u fotelju, reci devojci da si nabavio sve filmove sa Hju Grantom, a onda dok se klupko odmotava pravi se sve više i više lud. „Evo sada će, pa on se uvek pojavi na kraju!“

Engleska je kolevka fudbala, rasizma i huliganstva i to su poslednja dešavanja oko naše fudbalske reprezentacije skoro i potvrdila. Naravno, kada imate tako lepu incest-lučki radnik podlogu ne trebaju vam Stiven Spilberg ili njegov srpski pandan Šotra, da vam sve osmisle i upakuju u lepu oblandu filma, gledljivu duže od 20-ak minuta. Kamera, mnogo brze patike i neko napušteno pristanište gde se gospoda obično nalazi će biti sasvim dovoljni u ovom slučaju.

Za neke druge ljude, navijači nisu samo tuče, paljenje kontejnera, Meka na Slaviji ili Bugarske ambasade. Tu su stvari kao što su čast, moral, navijački kodeks i poštovanje drugih navijačkih grupa. Ti dobri ljudi koji su to probali da nam prenesu preko malih ekrana i u tome manje ili više uspevali.

[typography font=”Bigshot One” size=”25″ size_format=”px” color=”#ff0000″]Green Street Hooligans (2005)[/typography]

Ovo bi bio možda i najbolji huliganski film koji je do sada izašao da čoveku koji odlučuje o glumcima nisu sipali džoint u heroin, posle čega je došao na genijalnu ideju zvanja Froda da tumači glavnu ulogu, i prelazi trnovit put od pičkice iz Sjedinjenih Država do čoveka sa stavom. I to u sred ekspanzije „bobo smrade“ na našoj strani sveta. Zbog njega je film trebao da se zove „Jenki“, ali nekom ludom srećom nije. Film verno opisuje život navijača Vest Hema, sa svim pratećima stvarima poput siromaštva, neperspektivnosti i uobičajenog engleskog sivila. Pored debila iz družine prstena koga je iz nekog razloga morao da prati kliše izbacivnja sa Harvarda, Pit Danam je klasičan engleski šmeker iz predgrađa. Kroz njega je prikazano navijačko viteštvo i stvari poput „ne udaraj čoveka na zemlji“ i „nema bežanja“. Na kraju podleže ultimativnoj žrtvi, spašavajući živote nevinih, a Frodo se vraća u Ameriku gde mu se gubi svaki trag. Ne znamo šta je bilo dalje sa njim, ali ako se vratio novinarstu, poručujemo mu jače neko ikad: BOBO SMRADE!

Citat iz filma: “You don’t run, not when you’re with us… You stand your ground and fight!”

[typography font=”Bigshot One” size=”25″ size_format=”px” color=”#0066ff”]The Football Factory (2004)[/typography]

Fudbal fektori je doveo Deni Dajera u naš mali svet i njegove nastavke „d ril fudbal fektoris“, koji su najbolje navijačko štivo ikada snimljeno. To što je on neviđena pičketina koja se šlihta jednima pa drugima, na stranu, jebi ga, sve za slavu! Tumači glavnog lika i jednog od važnijih ljudi u organizovanoj grupi Čelzijevih navijača, koja živi od subote do subote, čekajući i radujući se novim izazovima i eskalaciji nasilja. Ovaj film, za razliku od GSH, obiluje drogiranjem, pa čak i dilovanjem, a kroz ceo film je prožeta priča o neophodnosti pripadanju nekome ili negde, kao i doza rasizma i ukazivanje na problem Arapa u Londonu. Ipak, tvorci su se, pored tih sitnih detalja, trudili da prikažu količinu nasilja i ljudsko uživanje u tome, kao i nemogućnost izbora u pomalo zaboravljenim delovima glavnog grada Engleske. Prikazivanje ovog filma u Švedskoj je izazvalo tuču u sred bioskopske sale između navijača Malmea i Helsinborga, posle čega je ovaj film tamo i zabranjen.

Citat iz filma:” What else are you gonna do on a Saturday? Sit in your fuckin’ armchair wankin’ off to Pop Idols? Then try and avoid your wife’s gaze as you struggle to come to terms with your sexless marriage? Then go and spunk your wages on kebabs, fruit machines and brasses? Fuck that for a laugh! I know what I’d rather do. Tottenham away, love it!”

 [typography font=”Irish Growler” size=”25″ size_format=”px” color=”#1d6b1d”]I.D. (1995)[/typography]

Ekspanzija nasilja u Engleskoj osamdeseth godina se nije odrazila samo na Premijer ligu . Ono
što malo ljudi zna je da je F.K. Šedvel u stvari samo pandan za F.K. Milvol, čijisu navijači tih godina pravili najviše sranja. Četiri pandura pokušavaju da se infiltriraju u navijačku organizaciju i pritom ne biraju sredstva da to učine. Vremenom,, jednom od njih ovaj posao prestaje da bude samo posao i postaje sve više način života, pogotovo posle policijske brutalnosti i nezainteresovanosti koju preživljava na svojoj koži. Zaplet filma je baziran na akciji Skotland Jarda „Operation Full-ime“ koja je imala za cilj da identifikuje vođe navijača Vest Hema, tj. njihove navijačke grupe „Inter Siti“. Glavni lik nam u ovom filmu jasno pokazuje prepoznavanje navijačkih vrednosti i odricanje ispraznog botovskog života radi istih, pa makar to značilo i izopštavanje iz zajednice kojoj je pripadao do sad.

Citat iz filma: “Give me my marker show me my line… surely this is it… the edge?”

 [typography font=”Luckiest Guy” size=”24″ size_format=”px”]Rise of the Footsoldier (2007)[/typography]

Ovaj film se ne može opisati kao klasično huliganski, ali na ovoj listi se našao jer je jako sličan današnjoj situaciji u našoj zemlji. Priča prati Karltona skoro krz tri decenije, njegov „uspon“ od običnog vojnika sa tribine, do vođe jedne od najopasnije bande koja je krčila svoj put kroz London i Eseks krajem osamdesetih i devedesetih. Film obiluje nasiljem, ali i brojnim greškama poput dosta stvari proizvedenih 2007 koje uleću u kadar scenama koje prikazuju sredinu osamdesetih. Jasno se prikazuje jedan aspekt, očigledno jako popularan kod nas: fudbalska tribina kao odskočna daska. Karlton je posle dokazivanja na tribini počeo da radi kao izbacivač, gde započinje svoje prve kriminalne korake, i ulazi u svet te vrste biznisa kojom će se baviti sledećih dvadesetak godina. Na kraju postaje jedan od najrespektabilnijih kriminalca u državi. Film je snimljen po istinitoj priči, sa srećnim krajem jer je Karlton i dalje živ i uživa sa svojom porodicom u Eseksu. Nažalost, svedoci smo identičnih priča poput ove, koje se prepliću kroz naše odrastnje i koje gotovo uvek završe tragično.

Citat iz filma: “It was the end of an era. But before the murders, the torture, the beatings and the ecstacy… before all of that, there was football.”