INTERVJU: SPNS, organizator protesta u Novom Sadu

Demonstracije širom Srbije su se ozbiljno zahuktale. Zajedno sa pojavom svakih demonstracija, počinje da se priča i o Soroševim parama a za nas je to uvek znak da treba ustati iz kreveta, oprati noge, ući tim parama u trag i potrošiti ih na rulet i pekmez od kajsija.

Šalu na stranu, stvari su vrlo jebeno ozbiljne. Da je stvar s ovim protestima sasvim čista a protesti spontani i zaista nezavisni, postalo nam je jasno nakon što smo shvatili da ih organizuju studenti ali da su se sve konvencionalne, „zvanične“ govnarske studentske organizacije ogradile od protesta. Svi znamo da su te organizacije, kao i studentski parlamenti, zapravo poligoni za obuku koji male razmažene beskičmenjake i pičkice na najbolji način pripremaju za ulizičko-činovnički život. Kada takva jedna kaca govana insistira da se ogradi od nekog događaja, znači da je taj događaj nešto dobro.

Tarzanija je svojim soroševskim metodama došla do ekipe koja je organizovala protest u Novom Sadu – to je grupa Studentski pokret Novi Sad (SPNS) koja se stavila na čelo kolone i povela ljude od prvog dana. Razgovor je bio do jaja a njihov član koji je pričao s nama (i koji je iz više nego jasnih razloga ostao anoniman) bez ustezanja odgovarao na sva pitanja, time pokazavši da nisu svi studenti govna. Govna su ovi što se ugrađuju po 2 evra u studentske aranžmane za Zakintos, dabogda vam deca umesto očiju imala 2 evra pa da em ne vide ništa em da kad ostanete bez para na istom tom Zakintosu imate dilemu OČI MOJE DECE ILI DVA GIROSA i znamo tačno šta ćete odabrati, pizda vam materina ološka.

Ovim putem redakcija Tarzanije poziva čitaoce na proteste. Oni su trenutno haotični i sigurno se razlikuju od grada do grada i svakako da će se povremeno pojavljivati svakojake sitnice, što stvarne što podmenute koje bi ih mogle delimično kompromitovati. To je neizbežno. Ali drugi izbor nemamo. Već smo objasnili zašto će ovu vlast biti gotovo nemoguće srušiti pomoću izbora i nezavisnih institucija i da način borbe mora da se menja. Nije bitno da li će vladajuća bulumenta biti skinuta sad, za 2, 5 ili 10 godina, bitno je da svako ko nije govno, ne oseća se kao govno i ne želi da bude govno treba da izađe i da traži da ga se ne tretira kao govno. To više nije stvar ponosa nego stvar neophodnosti. Nema izgovora, izađi. I samo mirno. Za sad.

Tarz: Kako i kada je SPNS nastao i šta su njegovi ciljevi?

SPNS: SPNS je nastao 4. aprila 2016. povodom raznoraznih malverzacija na fakultetima, školarina, problema koje studenti svake godine imaju. Pokret se bavio onim bitnim stvarima koje se tiču studenata: znači troškovima koji se nezakonito naplaćuju, problemima povodom menze, povodom novog Zakona o visokom obrazovanju koji je u pripremi i raznim drugim pitanjima koja se tiču svih studenata. Pokret se u suštini bavio studentskim pitanjima do ovog trenutka kada je prepoznao da borba i problemi koji se tiču celokupnog društva jesu i problemi studenata i studenti moraju da rešavaju i jedne i druge probleme. Studentski problemi nisu odvojeni od onih glavnih i bitnih, koji se tiču države ili ekonomije.

Tarz: Šta su zahtevi pokreta vezano za skupove koji se održavaju ovih dana?

SPNS: Zahtevi su: smena kompletne političke vlasti i čitavog političkog vrha, od predsednika, premijera, predsednice skupštine pa do svih stranaka vezanih za tu koaliciju. Druga stvar jeste ukidanje mera štednje i totalna promena ekonomske politike koja uništava ovu državu već decenijama. Zahtevamo i smenu RIK-a i proveru biračkog spiska. Dakle, u suštini: lustracija i promena ekonomske politike.

Tarz: Dakle, zahtevi su mnogo širi od same ostavke Vučića.

SPNS: Tako je. O tome se radi. Naravno, ovi protesti su krenuli povodom samih izbora. Ali stvar je u tome da ovaj narod pati već decenijama pod određenom političkom elitom koja se samo smenjuje i prosto postoji određeni bes koji je tu već godinama, samo se ne iskazuje otvoreno. Dakle, izbori su samo jedan povod da se izrazi bes, ali ovi protesti su zapravo usmereni protiv čitave vladajuće političke i ekonomske elite.

Tarz: Ono što ljudi često pitaju i to negde reklo bi se s pravom: u idealnom slučaju, da pod pritiskom svi vaši zahtevi budu ispunjeni i da izdejstvujete sve što ste naveli – šta dalje? Koji su dalji koraci?

SPNS: Najverovatnije prvo raspisivanje novih izbora. Oseća se izvesna potreba da promene krenu odozdo. Da se formira neka drugačija atmosfera, da drugi ljudi uđu u politiku, ljudi koji nisu povezani sa trenutnim strukturama moći i to uglavnom kreće odozdo. Nikako drugačije.

Tarz: Da li bi raspisivanje novih izbora donelo i nove rezultate? Koliko kapiram, vi ste ubeđeni da Vučić ne bi dobio izbore u nekakvoj fer borbi bez krađe i pritisaka?

SPNS: To je teško pitanje. On s jedne strane zaista ima dosta veliku podršku, ali činjenica je da su većina građana koji su glasali za njega ucenjeni građani, pre svega radnici koji moraju da glasaju na određen način kako ne bi izgubili posao. Ogromna je većina takvih ljudi. Ja iskreno verujem da većina tih ljudi ne veruje mnogo Vučiću niti veruju u ono što on priča ali prosto moraju da ga podržavaju.

Tarz: U situaciji u kojoj je politička elita sišla s vlasti i treba krenuti „iz početka“ – ko raspisuje izbore?

SPNS: I to je svakako teško pitanje, ne bežimo od toga. Zahtevi koje smo izneli su još uvek u procesu specifikacije – šta, kako, kuda. Protesti traju tek 3 dana, za to vreme nije moguće znati sve. Postoji određena volja i svest šta okvirno treba da se uradi a u narednim danima će te stvari biti još konkretnije određene.

Tarz: Zanimljivo je da vas Beli nije podržao. On takođe govori da je potrebna promena od dole, valjda shvatajući ovo što rade ljudi na ulicama kao pokušaj promene od gore, što je malo zbunjujuće.

SPNS: Ja bih pre svega pozdravio volju Belog da se insistira na promenama „od dole“. On ovu stvar nije eksplicitno podržao, i za to ne znam koji su motivi. Mislim on bi tu realno mnogo profitirao da je podržao, podržali bi ga ljudi i to. Problematično je što je Beli, kao i Janković, proglasio pobedu na ovim izborima. Njih dvojica su na neki način proglasili pobedu samim tim što nisu spali na one niske grane kao ostali kandidati i za njih to donekle jeste pobeda. Za obične ljude, međutim, to nikako nije nikakva pobeda. Mi ostali živimo u jako lošim uslovima, dovoljno je da pogledamo svaki dan u svoj džep, u svoj tanjir, kako plaćamo račune, kako živimo, koje su nam penzije, koje su nam plate, da li uopšte imamo posao, da li ćemo imati posao, kakav nam je posao i kad pogledamo te stvari možemo da se uverimo da živimo u popriličnim govnima.

Tarz: Ovi skupovi najavljeni su kao mirni i na tome se insistira. Videli smo da je na skupu u NS bilo nekih incidenata, doduše sitnijih.

SPNS: Bilo je par incidentnih situacija, ali to prosto… neću da pričam o karakteru tih incidenata zato što je situacija krajnje haotična ovih dana. Druga stvar, očekivano je za svaki protest da bude takvih incidenata. Treća stvar povodom na primer RTV-a – imali smo dojavu pred prethodni dan da će biti inscenirani incidenti i zbog toga je promenjena cela ruta protesta čisto da bi se to izbeglo.

Tarz: Da li očekuješ incidente na budućim skupovima i da li ćete se striktno držati ideje o nenasilnim protestima?

SPNS: Ovi protesti u osnovi ne treba da budu nasilni. Ako do nasilja i dođe, ono treba da bude usmereno. Da bude jasno i precizirano, jer mi ne treba da se borimo jedni protiv drugih, znači ne treba da upiremo prste u krezube ili u svezube nego treba da upiremo prst i usmerimo gnev i agoniju na one koji vladaju i koji nam izazivaju sve te probleme. Dakle, na političku elitu koja se smenjuje već decenijama i koja vlada i koja nam ne da da živimo normalan život.

Tarz: Zašto se isključuje svaka upotreba nasilja na skupu? To nije nešto samo po sebi razumljivo.

SPNS: Pre svega zbog toga što mediji žele ovo da kompromituju i iskoriste za razne manipulacije. Zbog toga su trenutno protesti nenasilni, prosto jer trenutno ne postoji dovoljan broj ljudi koji bi mogao na taj način da donese neke konkretnije promene na krilima nekih radikalnijih mera.

Tarz: Dakle, nije stvar u tome da se neko toga plaši, već da je za takvu vrstu akcije potreban veći broj ljudi?

SPNS: Tako je. Da bi takva akcija imala konkretan rezultat potrebna je određena masovnost.

Tarz: Koliko ste u kontaktu sa demonstrantima u Beogradu i drugim mestima? Šta se tamo dešava, delujete li zajedno? Imate li uopšte saznanja ko konkretno organizuje skup u Beogradu?

SPNS: Koliko ja imam uvid, i tamo je konfuzna situacija. Koliko shvatam, ne postoji zvanični organizator, već se skupio određen broj ljudi koji to organizuju, vode stranicu, prave iventove i to. Imamo neki kontakt s njima, ali ništa preterano konkretno.

Tarz: Dakle, i tamo su se ljudi u neku ruku spontano skupili?

SPNS: Ja verujem da jesu. Pazi, nije ni ovde stvar takva da jedna organizacija pravi skup. Ovo je svakako prevazišlo neku priču studentskog pokreta i SPNS ovo neće sam da vodi niti će on da bude kao glavni, nego će ovo da pređe u neku veću stvar. Znači ne stoje nikakve političke elite iza ovoga, već je ljudima dosta, godinama se oseća bes samo je bilo pitanje trenutka kad će to izaći na videlo. I to se sad dešava.

Tarz: Murija? Da li je bilo neke frke, provokacija? Kako reaguje murija generalno?

SPNS: Murije u uniformama u principu nema. Oni neće da se mešaju, mi ne šaljemo zahteve ni ništa, ne prijavljujemo skup, pre svega jer je zakonski rok 5 dana a i mi ne smatramo da je potrebno. Idemo kuda hoćemo, murija zaustavlja saobraćaj i to je to. Ne mešaju se, čak nisu hteli da reaguju ni kad je bilo pojedinih incidenata. Naravno, mislim da je svima jasno da murije ima u civilu kolko hoćeš.

Tarz: U subotu je protest policijskog sindikata. Kako to utiče na vašu priču?

SPNS: Protest sindikata vojske i sindikata policije je u subotu u 12 u Beogradu. Postoji velika mogućnost da se tamo u subotu s njima okupe ljudi iz svih gradova. Tad bi stvarno moglo nešto da se desi. Postoji određena moć i u policiji i u vojsci koja bi možda mogla da pomogne. Doduše, kada se tu umešaju vojska i policija to je mnogo ozbiljnija stvar i tu treba biti oprezan i pametan.

Tarz: Kako ti se čini „ideološki sastav“ mase koja je izašla na ulice? Postoji li neka koherentnost tu ili je ta masa ideološki onako malo raspršena?

SPNS: Ljudi koji dolaze na proteste su bukvalno od 5 do 95 godina, a najviše je naravno studenata. Što se tiče neke ideologije, vidi, tu su došli svi ljudi koji su besni, koji su razočarani, godinama iskorišćavani, tako da ne bih rekao da tu postoji neka koherentna masa po pitanju ideologije. Jasno je da politika koja je trenutno vladajuća, dakle neoliberalna ekonomska politika apsolutno mora da se menja. Mi ne želimo neki MMF, banke i strane interese da vode našu državu, mi želimo da narod čija to i jeste država a ne država vladajuće elite, da je on dakle i vodi.

Tarz: Da li misliš da je to i stav većine ljudi koji šetaju?

SPNS: Kao što sam i rekao, tamo postoji mnogo različitih ljudi. Ali svako ko izađe na protest oseća taj trenutak slobode – da može da kaže šta misli, da izrazi svoj bes i da ga ljudi gledaju i da se ljudi razumeju i da tu ima dosta ljudi koji isto misle po pitanju smene vlasti i kvaliteta života. Neka konkretna politika će se vremenom sigurno iskristalisati.

Tarz: Rekao si da se front malo proširio, da na ulici nisu više samo studenti i da polako prilaze i drugi.

SPNS: Ova borba je prešla u jedan širi okvir od studentskog. SPNS je želeo da ovu borbu usmeri, što je donekle i učinio, i on će i dalje biti aktivan, ali će protest voditi i drugi ljudi koji će se priključivati organizaciji protesta i okupljanju ljudi. SPNS će svakako nastaviti da se bavi i studentskim pitanjima, ali ovome svi treba da se priključe, radnici prvenstveno. Mi uporno pozivamo sve sindikate da se priključe. Evo radnici Goše na primer – čovek se obesio što nije primio 15 plata. To je užasna priča i to je samo pokazatelj kako živimo. Radnici Goše će izaći na protest u Beogradu ako ne prime plate. Mislim da oni nisu jedini, da će biti sve više ovakvih priča i mi to apsolutno podržavamo jer bez radnika ovi protesti neće moći da prođu. Bez svih nas koji smo nezadovoljni.

Tarz: Kako doći do radnika? Na prvom mestu su ucenjeni, a na drugom izmanipulisani.

SPNS: To je jako teško pitanje, pre svega zbog toga što su ucenjeni. Oni radnici koji su dovoljno organizovani da izađu na proteste, oni će verovatno u jednom trenutku podržati i doći. Mi ćemo ih pozivati, stupati u kontakt sa sindikatima koji koliko-toliko mogu da pruže neku koordinaciju. Ali nije lako doći do njih. Ljudi se boje, ne samo za svoj posao, već i za svoj život, za mnoge stvari.

Tarz: Neizbežno pitanje – čiji ste? TKO VAS PLAĆA?!

SPNS: Svoji brate. Vidi, većina ljudi koji u ovome učestvuje je u bednim životnim uslovima, u smislu roditelja, rodbine, para, posla, ono, studiraju i preživljavaju. Ne želimo više da preživljavamo, ne želimo nikakvu korist od ovoga, ovde se ne radi o tome nego prosto ne možemo više ovo da trpimo i dosta nam je. Kao i većini ljudi u Srbiji. Ljudi ćute i ne mogu da se oglase jer su ucenjeni i to je jedina stvar.

Tarz: Koliko koštaju ovi protesti i postoje li neki izvori novca za vašu organizaciju?

SPNS: Organizacija ne košta bukvalno ništa. Izvore nemamo, donacije bi svakako pomogle ali snalazimo se, fora je da većinom ljudi sami donose stvari, ozvučenje, megafone i tome slično.

Tarz: Upada u oči da nemate podršku drugih, „zvaničnih“ studentskih organizacija?

SPNS: Ma kakvi, nema podrške ni od jedne studentske organizacije, nismo primili nikakav ni pozdrav ni ništa. Oni niti hoće niti smeju da se oglase i to je to. Ima tu svega, pouvaljivali su se, gledaju svoje interese jebiga, oni su tu uvek sa upravom kao neka tampon zona između studenata i uprave tako da kad god se studenti pobune oni se obrate njima pa ih smire i tako to. Mi samo hoćemo da produžimo studentski bes, da ga koordinišemo i usmerimo na pravu stranu.

Tarz: Kako je organizovan skup? Vi ste samo u principu okačili ivent na fejs? Ili ste još nekog alarmirali i obavestili kako bi ubrzali to sve?

SPNS: Ne ne, sve je išlo sasvim spontano. Bukvalno smo samo okačili ivent – okupljanje povodom trenutne situacije u državi koja je alarmantna i ne može da se ignoriše i ljudi su došli. To je to.

Tarz: Drugi najčešći komentar,posle „ko vas plaća“ je još gluplji – „zašto niste glasali“?

SPNS: Što je najgore, većina nas je glasala, čak mogu da kažem skoro svi. Ja prvi mogu za sebe da kažem da sam glasao. Ali ne radi se o tome ko je ovde glasao, nije to ključno pitanje, ključno je u kakvim govnima živimo već 30 godina… mislim i duže, ne bih da licitiram ali sranje je konstantno i to vezano za određenu političku elitu. Dakle ne radi se o izborima ovde,izbori su samo povod da se bes izrazi.

Tarz: Do kad ste spremni da burgijate ovo? Da li misliš da će doći do rasipanja u jednom momentu?

SPNS: Burgijamo dok ne uradimo nešto. Vidi, prvi dan je bilo 300 ljudi. Drugi dan oko 2-3 hiljade. Treći dan 5-6 hiljada. Svaki dan se umnožava masa, ljudi izlaze na ulice, u Beogradu je ista stvar, u ostalim mestima isto. Za sad ljudi ne da ne odustaju nego izlaze sve masovnije.

Tarz: Šta ako neki opozicioni političar izrazi želju da se pridruži?

SPNS: Opozicija ne treba u ovo da se meša, bar po mom viđenju. Pre svega, ovo se tiče donekle i njih i narod je nezadovoljan i povodom njih, što se videlo i na izborima. Ovi protesti su protesti protiv cele političke strukture, nebitno da li je trenutno na vlasti ili pokušava da dođe do nje. U svakom slučaju, oni mahom nisu ni pozdravili proteste, čuvaju se po strani, paze se.

Tarz: Janković je nešto kao podržao, nešto kao samo mirno i to…

SPNS: Ma to je nešto najgore. Slika na tviteru, Janković ovako sedi s nekim likom u kafiću i kao samo mirno protestujte ljudi, pozdrav.

Tarz: Pozz sirotinjo bukvalno.

SPNS: Da brate, koji kurac.

Tarz: Verujem da je mnogo ljudi koji su glasali za Jankovića s vama na ulici. Možda je šteta odbiti tu podršku.

SPNS: Jedna stvar treba da bude jasna – ti ljudi koji dolaze sa raznih strana, različitih političkih uverenja su apsolutno dobrodošli. Ti ljudi nisu ta politička elita. Moguće je da oni glasaju za Jankovića, ili za Belog, ili za ostale opozicione kandidate što je sasvim legitimno, samo je već godinama ljudima jasno da tu ne postoji neka jasnija politička artikulacija koja bi mogla da iznese neke krupnije promene u ovom društvu. Ti ljudi koji su glasali za te kandidate – super je što dolaze i treba da nastave da dolaze, bez obzira koga su podržali.

Tarz: Juče ste bili ispred rektorata i tražili da izađu profesori. Jesu izašli?

SPNS: (smeh) Slabo. Pojedini profesori su se doduše javili i podržali nas, i to sa FTN-a, koji kao što znamo vodi čovek koji je u SNS-u. Ali dobro je, postoje ljudi koji misle svojom glavom.

Tarz: Da li misliš da ima smisla porediti situaciju pred 5. oktobar i ovu današnju? Ne u smislu samih protesta, već u smislu kvaliteta života, atmosfere među narodom i slično.

SPNS: Ja mislim da se možda čak i teže živi nego tada. Tada je sve bilo usmereno na vladavinu jednog čoveka a i desile su se neke promene posle 5. oktobra koje su dovele do dodatnog osiromašenja i preraspodele bogatstva, bogati su postali bogatiji, siromašni su postali siromašniji, nema nikakve sredine, ili voziš džip ili ideš peške.

Tarz: Da, niko ne vozi astru. A i ne treba. Neka poruka za kraj, da li bi hteo nešto da poručiš, da pozoveš, apeluješ, bilo šta?

SPNS: Svaki dan u 6 sati Srbija je slobodna i svi ovi protesti i te kako imaju smisla. I sve dok istrajemo u ovoj borbi, mi ćemo zaista imati očigledne promene. Zato pozivam radnike, studente, seljake, nezaposlene, profesore, penzionere, ucenjene, mlade i stare, sve koji su trpeli svih ovih godina i neće više da ćute. Idemo do kraja.