Dragi dnevniče,
Ne znam zašto ovu ispovest započinjem ovako, kada sam ja jedno dupe. Sasvim obično, možda malo iznad proseka, ali opet, dupe. Smrdim, prdim, sedim, vrckam, i ponekad, najebem. Stoga, kako dupe može da ima dnevnik? I šta će mu uopšte? E, pa, verovali ili ne, i ja imam dušu! I mene muče problemi, brige, konstipacija. Farmerke, helanke, bokserice, TANGE?!?!!? Pritisak ne jenjava, samo se pogoršava sa svakim novim kilogramom. No, pošto ovo nije ispovest dupeta Sanje Marinković, neću deliti savete o mršavljenju, već ću se vratiti na početak ove moje sage.
Pre ravno četvrt veka, moj život je jasno deklarisan: doktor me šljapio, dete počelo da plače, i sve kul. E sad, pošto je sasvim bolesno pričati o meni u dečijem obliku, i graniči se sa perverzijom, preskočimo ovaj deo. Ionako sam ja tu samo da prevalim batine, i da služim kao pretnja. „Ako opet polomiš prozor, dobićeš preko dupeta“, „Ako ne uradiš domaći, dobićeš po dupetu“, „Još jednom uvaljaj sestru u brašno, stradaće dupe“. Ej, pa što ja izvučem uvek deblji kraj? Lupajte malo šamare, zatvarajte u sobu, šaljite u ćošak! Elem, najinteresantniji momenat je onaj kada žensko biće krene da stasava u devojku. Kako je moguće da nešto što je do juče bilo predmet pretnje, odjednom postane predmet muškog balavljenja? Jebote, kao da te neko zabode sa tri inekcije feromona i čega već. Preko noći krenu da te štipaju, pipkaju, odmeravaju, mere i ocenjuju. Mislite da je to lako? Svaka suknja je premala, a nijedne pantalone nisu dovoljno široke. A ja se samo sramotim… Više nisam obično dupe, sad sam DEVOJAČKO DUPE. Svi bi da te pipnu, gnječe, ližu, grizu. Pa da li je to humano? I odjednom, više ti niko ne tapše kad prdneš, već moraš to da istrpiš u sebi, jer, Bože moj, devojke ne prde. Daj bre, koga vi lažete? Koga zavaravate? Prde i dalje, ali u kupatilu – ženskom, tamo gde nema dečaka. Nijedan dečak neće devojčicu koja prdi. Neee, zaboravimo na biološke procese, ja sam tu samo estetski. Estetika moj kurac, ima da opalim iz inata. Pa ti nađi dečka, kućko stiskajuća.
I onda, odjednom mi je postalo jasno! Pa sve se upravlja prema meni. Svi gledaju u mene, svi mene žele. Nije bitno ovo biće na meni, JA SAM KRALJ. Dupe vlada svetom bre! Dovoljno je samo da se pojavim, utegnem, i svi pogledi su uprti u mene. Ego je na maksimumu. Ako ja odlučim da sam danas u fazonu dijareje, niko ne mrda iz stana. One glupe sise moraju da idu uvek u paru. Niko neće jednu sisu, dok dupe… Dupe je uvek jedno i jedinstveno. Dobro, istrpim tu i tamo poneko peckanje od kreme za strije i celulit, ali, isplati se na kraju. Shvatam da više nema batina, već je sve postalo maženje i paženje. Naravno, jasno je meni da sam ja samo korak do ove kurve pored mene, al’ me briga! Jer ipak, ako ja ne valjam, ni nju niko neće. Sve dok jednog dana… Oh, moj Bože… Ne, ne mogu ovo ni da izgovorim…
Analni seks. Prokleti perverznjaci, ko ga izmisli? Kome je to palo na pamet, da mu ja presudim? Pa kako je normalno gurati nešto u rupu, koja je namenjena da iz nje izlazi nešto? Alo, frajeru, imaš rupu za to odma’ pored, šta ti nije jasno? Ipak ne. Moja moć je ovde nepostojeća. Sva moja sila je nestala. Više nisam kralj, opet sam samo dupe. Ako hoće da mi olakšaju, stave mi lubrikant. Da, to je ekstremno pažljiv potez. „Jao, je l’ taj sa mirisom borovnica u jagodama?“. Alo ženo, kao da je bitno, pa kupio bi i sa mirisom lemingovog zadaha, samo da može mene da eksploatiše. Mene, koga su do juče milovali… Šmrc… Život stvarno nije fer. Kao da već nemam dovoljno sranja u sebi (bukvalno), i moram i ovo da istrpim. A oni se smeju. I ona i on. Ajde on, on ovo želi od prvog pogledanog pornića, ali ona? Pa tvoje dupe je u pitanju! Ja sam deo tebe. Treba da me čuvaš, ne da me razaraš! I onda se povučem u sebe. Zatvorim, takoreći. Džaba vam čepići, džaba sirupi za zatvor. Niko ne čuje jecaje dupeta u noć…
Kao što već rekoh, ja sam 26-godišnje dupe. Više nisam tako čvrsto, i tako nadmeno. Život me nije mazio. Prevalilo sam preko sebe mnogo toga. A kako stoje stvari, još mnogo ću. Mnoga mlađa dupeta prolaze pored mene. Ponosna, podignuta, prkoseći zakonu gravitacije. Ja ih gledam, tiho se nasmejem, pa pomislim: „E… Šta vas tek čeka…“. Niste vi, guzice moje, ni svesne kako je ovaj svet surov! Nemate pojma šta ljudi sve rade sa dupetom. Kakve bolesne stvari može onaj degen mozak da izmisli. Ne znam ni ja sve. A ne mogu ni sa vama sve da podelim. Prosto me je stid.
Dragi dnevniče, na stolu je zasijao lubrikant, stoga, ja moram privoditi kraju ovu ispovest. Jagoda je u pitanju, ako se ne varam. Ha, kao da se i dalo očekivati nešto drugo. Ipak, ako ove moje žvrljotine jednoga dana izađu na svetlo, želim samo svetu da uputim jednu molbu. ČUVAJTE DUPE. Ophodite se sa njim nežno. Nemojte ga obezvređivati. Probajte nekad i samo da ga poljubite. Nije sramota ljubiti dupe. Verujte, i ja imam emocije. Možda bi i meni neka lepa reč prijala. I čak neka pesma o meni. Romantika je dobrodošla uvek. Nadam se da će se pojaviti neko, ko će se i sa mnom ophoditi onako kako zaslužujem. A zaslužujem mnogo. I da, samo zato što je lako ušao, ne znači da ne boli. Jeb’o vas lubrikant i bebi-ulje.
Srdačno,
Tvoje Dupe.