Istorijat francuskog govnarluka

Kao što je Edi Izard rekao u jednom svom nastupu, „I’m positive on the French, but they are kind of spiky, and kind of fucking French.“

Slučaj Forgo

Slučaj Forgo je bitan za međunarodno privatno pravo, jer je način na koji su francuski sudovi rešili ovo pitanje kasnije veoma uticao na ovu granu prava.

Međunarodno privatno pravo je grana koja se pre svega bavi rešavanjem situacija kada imamo konflikt prava. Odnosno, kada npr Nemac udari Bugarina kolima na parkingu motela u Predejanima ili kada Afganistanac i Rumunka hoće da se venčaju u Švedskoj. Dakle, kada nismo sigurni koje od potencijalnih prava da primenimo, da li da incident u Predejanima rešimo po nemačkom, bugarskom ili pak po srpskom pravu. Zato svaka država ima set normi kojima raspliće ovakve dileme, i upućuje na merodavno pravo. Ovakve norme se zovu kolizione norme.

Forgo je bio Bavarac koji je najveći deo života proveo u Francuskoj, gde je ostavio izvesnu respektabilnu imovinu iza svoje smrti. Međutim, nikada nije stekao francuski domicil, odnosno nikada nije dobio pravno prebivalište u Francuskoj, tako da je za francuski sistem ostao totalni stranac. Nije imao bliže naslednike, već samo neke podaleke. Po francuskom pravu, ovoliko udaljeni rođaci se nisu računali kao naslednici, te je Forgo bio bez naslednika,  pa bi se onda kao naslednik pojavila francuska država. Po bavarskom pravu, ti ljudi su mogli da ga naslede.

E sad tu nastaje momenat francuskog govnarizma. Francuska koliziona norma je u konkretnom slučaju govorila da je merodavno bavarsko pravo, te da Forga nasleđuju daleki rođaci a da francuska država dobija kurac. I šta su onda govna smislila, kao protumačili su prirodu kolizione norme uopšte na drugačiji način nego dotad. Rekli su, naša koliziona norma kada upućuje na to koje je pravo merodavno, upućuje na to pravo u celini, dakle kada kaže da je merodavno bavarsko pravo, onda to znači bavarsko pravo uključujući i njegove kolizione norme. A bavarska koliziona norma je u datom slučaju govorila da je merodavno pravo francusko. I tako su Franzuci tada izmislili ovu doktrinu da bi uzeli Forgoovu imovinu, i nazvali su je ranvoa, odnosno vraćanje unazad.

Naravno, možda ste se zapitali, šta ako i Bavarci odluče da drkaju kurac i kažu pa ok,  i mi primenjujemo ranvoa, mi upućujemo na francusko pravo koje opet upućuje na nas itd. Da, ranvoa doktrina može dovesti do začaranog kruga, tako da u praksi trpi izvesna ograničenja.

Preteče Infomera i Telegrafa

Kada je Napoleon prvi put zbačen sa vlasti, proteran je na Elbu, malo ostrvo blizu toskanske obale, gde mu je data vlast nad ostrvom. Naravno, Napoleon je smatrao da ima neka nedovršena posla pa je prvom prilikom pobegao i zaputio se ka Francuskoj. Evo kako je jedan francuski dnevni list, Monitor, propratio dešavanja. U pitanju su naslovne strane.

9 mart: Čudovište je pobeglo iz jazbine u koju je oterano

10 mart: Korzikanski ogre se iskrcao kod rta Žuan

11 mart: Tigar se pokazao u Gapu. Trupe sa svih strana doleću da preseku njegov napredak. Završiće svoju bednu avanturu kao begunac u planinama.

12 mart: Čudovište je stiglo do Grenobla

13 mart: Tiranin je sada u Lionu. Strah i užas savladavaju sve kada ga vide

18 mart: Uzurpator je na tri dana marša od prestonice

19 mart: Bonaparta napreduje usiljenim maršom, ali nema šanse da će stići do prestonice

20 mart: Napoleon će biti pod zidinama Pariza sutra

21 mart: Imperator Napoleon je stigao u Fontenblu (veliki kraljevski zamak nadomak Pariza)

22 mart: Njegovo imperatorsko veličanstvo je sinoć javno ušlo u palatu u Parizu. Opštu sreću i veselje ništa ne može nadmašiti.

Žan Mari Balestr vs Sena

Sena je prešao iz Lotusa u Meklaren pred sezonu ’88. Tu je već bio Prost, sa dve titule. Meklaren – Honda je bila ubedljivo najjača mašina i njih dvojica su potpuno izdominirali te godine, a Sena je postao prvak.  Rivalstvo je krenulo da se zakuvava, ali je eruptiralo u toku ’89. Prost je često optuživao Senu za preveliku agresivnost, nepoštovanje timskih dogovora i slično. Nisam gledao trke tada, ne znam šta se tačno dešavalo, ali itekako mi sve to zvuči i kao kukanje francuskog govnara koji se oseća ugroženim od Sene.

Ono što jesam video je čuvena pretposlednja trka ’89, Suzuka, kada je Prost prilično očigledno namerno isekao jedan veoma ambiciozan pokušaj preticanja Sene, udarivši u njega pri skretanju. Prost je u tom trenutku vodio u prvenstvu, i obostrano odustajanje bi značilo titulu za njega. Sudar je bio pri maloj brzini, pri ulasku u šikanu, te nije bilo velike štete na kolima, ali su se oba ugasila. Međutim, dok je Prost, završivši posao, spremno iskočio iz bolida, Sena je iskoristio pravilo da stjuardi mogu da ti daju gurku ako si opasnost na stazi, te je posle malo guranja od strane Japanaca, pomoćnim putem isekao šikanu, nastavio u boks, opravio auto, pobedio, i tako održao nade za titulu.

Tu na scenu stupa Žan Mari Balestr, Prostov sunarodnik i predsednik FIE u tom trenutku. Žan Mari je drugi svetski rat proveo kao francuski esesovac, ali je kasnije u francuskogovnarskom maniru tvrdio da je  bio anderkaver agent pokreta otpora, a vi pogledajte sliku pa mi recite šta biste pre rekli da je ovaj čovek, nacista ili borac za slobodu.

Pošto se umešao u situaciju, doneta je odluka da se Sena diskvalifikuje sa trke, jer je isekao šikanu. To jeste bio formalno valjan povod za diskvalifikaciju, ali je u stvarnosti bilo opšte poznato da je ok uraditi to kad se mora. Nekoliko vozača je u toku sezone seklo šikane pomoćnim putevima, a jedan od njih je bio i Prost, u Imoli. Situacija je eksplodirala, Sena je svašta rekao, a onda je morao da se formalno izvini, jer je kompleksaško kolaboracionističko govno zapretio da mu neće izdati superlicencu za sezonu ’90.

Sezona ’90 je takođe došla pred razrešenje u Suzuki. Ovaj put je Sena imao malu prednost nad Prostom, koji se preselio u Ferari. Sena je osvojio pol, ali je tražio da se strana pol pozicije promeni, jer je smatrao da drugoplasirani (Prost) zapravo ima bolji ulaz u prvu krivinu, a i da startuje sa čistije strane staze. Stjuardi trke su isprva prihvatili predlog, ali je ubrzo intervenisao Balestr. Prost je zaista ušao prvi u prvu krivinu, ali njegova vožnja nije dugo trajala, pošto se Sena takođe veoma očigledno zakucao u njega, izbacivši obojicu iz trke i osvojivši drugu titulu. Ova epizoda nije nimalo doprinela da se Balestrov inače loš imidž popravi, pa je ubrzo odstupio sa čela Fie, u korist Mozlija, znajući da nema nikakve šanse na izborima koji su sledili.

Stogodišnji rat

Neko prosečno viđenje ovog događaja među Srbima je da je to bio dug i krvav srednjovekovni rat Engleza i Francuza, Jovanka Orleanka, možda nešto u magli oko nasledstva kao povoda, ali generalno su tu sigurno Englezi nešto zamutili majku im jebem, jer Srbi po difoltu više mrze Engleze od Francuza. Nije neka ne znam kakva ljubav ni prema Francuzima, ali ipak se iz Francuske oseća određeni antiamerički, antiimperijalistički vajb, može se zamislit Kusta kako ispija espreso na Monmatru u razgovoru sa nekim francuskim umetnikom.

Stogodišnji rat su pokrenuli Francuzi, učinivši sve što mogu da izdrkaju Engleze. Prvo, pitanje nasledstva. Dinastija Kapeta uspela se na francuski tron 987. godine.  Narednih 350 godina nisu imali problema sa nasleđivanjem, sve dok jedan kralj nije umro bez muškog potomka. Imao je brata, trudnu ženu i ćerku kad je umro. Iščekivao se porođaj, dečak bi rešio sve dileme, a ako bi bila devojčica, brat se ponudio da bude regent starijoj ćerki, dok ne stasa da bude kraljica i taj predlog je prihvaćen od plemstva, dakle očigledno je bila potpuno prihvatljiva ideja da žena nasledi ako nema muških naslednika. Rodio se sin, ali je kratko poživeo, a brat se predomislio oko one ideje regentovanja sestričini, te je uzeo tron za sebe, pod parolom „Žena ne može da nasledi presto.“ Tu je bilo malo bune oko toga, ovo ono, ali ništa specijalno, lik je započeo vladavinu.

I on je umro bez sina, a nasledio ga je treći brat. Međutim, i on umire bez sinova, a sada više nema braće za zamenu. Nije imao ni ćerku, imao je sestru koja je bila udata za engleskog kralja, i iz te veze je imala sina, engleskog prestolonaslednika. E, onda je njegova keva rekla, ok ako već ne mogu ja da nasledim presto, prenosim pravo na svog sina. Ali naravno, francuskom plemstvu nije padalo na pamet da postave engleskog kralja za svog pa su rekli da žena ne može da prenese pravo koje nema, te su otišli u bočnu liniju srodstva, izabravši brata od strica poslednjeg preminulog.

Edvard III, onaj koji je polagao pravo na presto, progutao je to. Rat je izbio tek kasnije. Francuzi su prvo preterali sa drkanjem engleskih kontinentalnih poseda. Engleski kraljevi su u određenom periodu imali velike posede u Francuskoj, i za te posede su bili vazali francuskih kraljeva. Međutim, vremenom su im Francuzi u previranjima moći sve više otimali tu teritoriju pod raznim manje ili više izmišljenim povodima. Takođe, negde u to vreme Englezi su krenuli u pohod na Škote, kojima je kao saveznik pristupila Francuska. Tu je tek Edvard popizdeo, izvadio tapiju na presto iz fioke i krenuo u rat.

Anri protiv Irske

Šta reći, koju posluku porati?