Ili da se izrazim esoes čenel žargonom, “bubamara se zakotrljala travnatim tepisima Evrope” . Dakle, najjače lige sveta, engleska, španska, nemačka i italijanska su ponovo našle mesta u našim domovima. Ne, francuska liga nije u najjačim ligama Evrope. Ako si takvog mišljenja, verovatno misliš i da je Pravni najteži fakultet na BU i da je Đinđićevo ubistvo isplanirao Ćoki. Dakle, u zabludi si.
Elem, naši životi ponovo imaju smisao vikendom od 13:30 do 22:30. Letnja pauza je gotova i ponovo možeš da zaposedneš sto u kladionici, kafiću ili jednostavno gajbi i da sa ortacima uz Merak i Master posmatraš ljude iz Premijer lige kako rade sve one stvari koje fudbaleri u našoj ligi ne znaju. Trčanje, dodavanje i šutiranje. Pošto je već proteklo par kola u svim vodećim ligama, neke stvari su vidljive i podložne analizi, koja upravo sledi.
ENGLESKA
Premijer je i ove godina najbolja liga na svetu. Svaka čast Barseloni i Real Madridu ali u Engleskoj su sledeći klubovi kompetentni: Mančestera oba, Čelzi, Liverpul, Totenhem, Arsenal, Stouk, Vila i Everton kao domaćini. I svi ostali klubovi će ti skupo prodati kožu pogotovu na svojim rasprodanim stadionima, nakrcanim pijanim Englezima koji savršeno osećaju fudbal i to da li si jaje ili čovek. Junajted i ove godine izgleda najbolje. Ljudi imaju know how jebiga, igraju jednostavan i efikasan fudbal bez preteranog drvljenja, zadržali su isti tim u kojem je najbolji igrač na svetu, Vejn Runi, plus Ešli Jang i novi gošman. Način na koji funkcioniše Junajted me podseća na to kako funkcioniše moj Liverpul na menadžeru posle 6,7 sezona, dakle pošto sistematično oteram svu bagru u vidu Kajta, Škrtela, Karagera, Jovanovića, Ngoga i sl. i napravim takav tim gde svake godine penzionišem ili prodam jednog čoveka i dovedem jednog vrhunske klase uz jednog, dva klinca koji će da kidaju za koju godinu. Dakle, Junajted je najsavršeniji sistem u svetu fudbala.
Siti je svake godine sve bolji i ozbiljniji. Ma šta prosečni reprezent srpskog javnog mnjenja, koji sedi u kafiću, gilja osmu godinu filološkog i na svakoj stanici autobusa zvera kroz prozor da snimi dušmane u žutim prslucima pa da otkuca kartu, jer majku im jebem, kad je Tito bio mog’o si da sedneš u bus i da te niko ništa ne pita a ne sad ove kurve i pederi iz EU, mislio… sa gomilom para se može u kratko vreme napraviti odličan tim. Siti ima strašne igrače, igraju lep fudbal, netipičan za Ostrvo ali nemaju osvajanje i pobeđivanje u krvi. Ali, sve se to može steći. Favorit za titulu iz senke.
Čelzi, mutne njuške ove godine. Mogu da uzmu titulu a mogu i da završe poziciju ispod one na kojoj će Arsenal završiti, dakle na 13-om mestu. Liverpul i dalje slab za najveće domete ali taj klub ide napred. Konačno je bataljena politika kupovanja igrača koji su kalibar za Volfzburg ili Đenovu i na Enfildu više ne sedi menadžer koji misli da je Milan Jovanović čovek koji će doneti dugo čekanu titulu golom u zadnjem kolu, bravuroznim prodorom ostavljajući Vidića i Ferdinanda da gutaju prašinu u akciji koja će početi od Hozemija. Što se tiče Arsenala, pitanje za Arsena Vengera je kako je uspeo da od šmekerske mašine za mlevenje protivnika sa početka i sredine prošle decenije, početak druge decenije XXI veka dočeka sa Košćelnim kao štoperom i Van Persijem kao glavnom facom u ekipi. O njemu je dovoljna informacija da ga je jednom prilikom Pjer Van Hojdonk prebio na pripremama reprezentacije uz izjavu: “Sa ovakvom pičketinom od čoveka je nemoguće sarađivati.”
Kada smo kod borbe za opstanak, ona će se verovatno ticati trija novajlija po sistemu Budućnost Podgorica u staroj Jugi. Ušli, videli malo sveta pa ajde nazad na derbi sa Koventrijem. Mada, tu uvek može neki Blekburn ili Vigan da se umeša.
ŠPANIJA
Kao što je već rečeno, svaka čast Barseloni i Real Madridu, pogotovu Barseloni. Ali veliki problem sa španskom ligom je to što osim ova dva kluba, Valensije, Atletiko Madrida i donekle Sevilje, ostatak lige popunjava 15 generičkih timova sa 11 malih, drčnih Španaca sa imenima poput Miću, Huanmi, Hosemi i Santi sa mnogo varijacija na temu nešto Lopez i nešto Garsija. Oni služe da kad vidiš listu i par poput Majorka- Levante okreneš sledeći list i da ih Barselona pobedi devet nula. Što se tiče borbe za titulu, mislim da Real ne može da skine Barselonu. Nema tu neke filozofije. Ovakvu Barsu može eventualno da skine onakav Inter sa ljudima iz zadnje linije koji više izgledaju kao veterani iz Čečenije nego fudbaleri (Samjuel, Lusio…). Drletovo skromno mišljenje je da Real to ne može i da će se na Iberijskom poluostrvu (uvek sam želeo ovako nešto da napišem) ove sezone gledati isti film.
NEMAČKA
Nemci su jasan narod. Bajern osvaja titulu posle sezone u kojoj je ne osvoji. Obezbediće je 15 kola pre kraja dok će Dortmund možda izboriti kup Uefa, ali diskutabilno. Drugi i treći završavaju nekakvi Štutgarti i Verderi.
ITALIJA
Sunovrat žabarskog fudbala je neko vreme potirao odlični Inter. Sad kad je i Inter potpuno izgubio kompas dovođenjem Ranijerija za trenera (!?) knjiga manje više spada na Milan. To što je Milan sa ovakvim sastavom trenutno šampion i najjači tim Italije više govori o Kalču nego o Milanu. Podsetiću vas, isti taj Milan je prošle godine, jedan Totenhem jebeni, iskusno skinuo sa kurca u dvomeču osmine finala LŠ. Ali jebiga, liga u kojoj su stadioni poluprazni, u kojoj se igra najružniji fudbal od pomenute 4 i u kojoj pred kraj sezone kvota na ikseve ne prelazi 1,4 zaslužuje sve što joj se dešava. Znam, problem je shvatiti da u Italiji ne žive i rade carevi kao što su Toni Soprano i Al Paćino nego pičkice i bolesnici kao što su Đilardino i Berluskoni, ali jebiga. Dakle, Milan šampion, osim ako Juventus ne vaskrsne prerano, ako Napoli ne donese jugu Italije drugu titulu u istoriji posle čuvene Maradonine ili ako Ranijeri kojim slučajem ne popizdi i odluči da pokaže da je bolji trener od Miodraga Ješića (poraz od OFK Beograda?Ja to ne priznajem!), ali teško.