Izlazak u grad i oduzimanje od života
Brate, opet me zove Šiki, koliko puta moram da mu odbijem poziv, džaba što sam napravio poruku specijalno za odbijanje njegovih poziva koja glasi „ŠIKI KONJU NE JAVLJAM SE SADA JER NE MOGU DA PRIČAM A NE JER MI IDEŠ NA ONU STVAR MADA POČINJEŠ DA MI IDEŠ NA ISTU ONU STVAR JER ZOVEŠ SEDAMDESET PUTA DNEVNO A TO JE PREVIŠE ŠIKI BRATE.“ Dobro je da sam stavio na sajlent, ali brate ovaj ne prestaje, evo opet zove „DOBRO JE ŠIKI, I MENI SE IDE VEČERAS NA FRISTAJLER ALI JBG SEDIM OVDE U ALUMINIJUMSKOM SARKOFAGU S JOŠ TRIES MUMIJA I SLUŠAM O TREĆEM KVARTALU I SMANJENOM OBIMU PROMETA JER VOOOLIM.“
Dobro, smiri se Daniele, izdrži još malo, još pola čuke pa gotovo mrcvarenje, izdrži još malo, trpi što te šef zove Dejan već tri godine, što te na osnovu toga zove Dejo, što te sad najnovije zove Savićević iako se ne prezivaš ni slično, izdrži što kolege ne mogu da shvate da postoji i ime bez j, izdrži i halogeno svetlo i aluminijum i košulju i novu rupu na kaišu treću za dinu i po, i kravatu jebenu, vredi brate, vredi sve to, samo misli na NJU.
A lepo mi je ćale govorio “Sine samo državna firma, sigurica bre, učlaniš se u stranku, malo jedeš sendviče s podrigušom, malo lepiš plakate, malo te ljudi pljuju na ulici, ali zato se na kraju najslađe smeješ kada zasedneš na mesto drugog referenta za gradsko zelenilo i uništavanje pasa u Stepojevcu, pa bog da te vidi, potrajaćeš tamo duže nego Isner-Mahut, ma duže nego Đurđevi Stupovi”. Ne znam šta mu je bio fazon to s Đurđevim Stupovima, ali baš je voleo da da ih koristi za poređenja, jednom je baš prevršilo meru kada je kevi rekao da mu se digao kao Đurđevi Stupovi. Mislim, ajde poređenje, nego što je to rekao pred taštom tj. mojom babom. Dok su sedeli u restoranu. Na svadbi. Mojih roditelja. E izgleda da je ovaj prestao da priča, brzo sad klimaj glavom, mda, mda, tako je, okej, deluješ kao da znaš o čemu se radilo, sve kul. Aha, ustaje ona kurobeštija što je šef firca među sise kad ostanu da “budžetiraju” xexe “budže-tiraju” bože koliko sam humoreskan, ovo ide na fejs, a večeras garant nešto ide u moj samački krevet, odradiće stvar neodoljivi tripl kombo mog humora, blago zapuštenog tela bivšeg amaterskog košarkaša i NJE.
EVO, GOTOVO! Ne izleći napolje prvi, polako, pusti šefa i kurobeštiju prvo, okej, sad, samo strpljivo, dostojanstven hod, smirite se noge da vas ne userem sad. Okej, eno ih vrata, kartica, kartica, otkucaj se da zna Skajnet kad si izašao, drone, tiiit iiii SLOBODAAAA SKIDAJ SAKO, KRAVATU, ISKLJUČUJ SAJLENT VADI KITU I PIŠAJ NA ĆOŠAK OD ZGRADE DOBRO NE MORA TO POSLEDNJE AHA EVO GA ŠIKI OPET ZOVE
– Šiki brate, kako ti nekad ne dosadi da me zoveš toliko puta na dan. Jesi li računao koliko dnevno potrošiš vremena na pozive ka meni na koje se btw uglavnom ne javljam?
– Par sati sigurno, mada ne gubim ja vreme, uglavnom jedem i masturbiram dok te zovem. Trenutno serem. Neverovatno kako je čvornato kao da sam hrast lužnjak pojeo. Slušaj…
-Šiki, skroz mi je jasno zašto nećeš ribu naći u narednih kvadrilion vekova ali pošto sam ti poslednji živi prijatelj, ne računajući kaktus i bure s kiselim kupusom, ipak malo iskuliraj. Je l rezervisan separe na Fri-ju večeras?
-Sve kul, kao što sam i obećao, moj čovek radi tamo, doduše nije baš separe al ono…
-Šta ono? Neki kul sto?
– Ma da, više je barski, samo što nije baš sto nego stalak za cveće i nemamo stolice. Al brate, ništa da ne brineš, najbolje mesto na splavu, odmah do klozeta, tu sve ribe moraju da prođu, a ti znaš, brate, koliko ribe pišaju kad izađu – ko protočni bojler, ludilo.
-Šiki.
– Molim brate, samo reci.
-Jebem ti majku.
Šiki nije od ljudi koji se naljute kad im opšte s najbližim članovima familije jer je jednostavno navikao na to pošto je toliko retardiran da mu i rođena majka svaki dan po pet puta psuje majku poremećenu. I tako smo Šiki i ja osokoljeni krenuli u odlučnu borbu za nas bitnu koliko i iskrcavanje u Normandiju za Saveznike. Inače kad sam to rekao Šikiju on je žestoko zapenio da mi objasni da Fristajler nije u Normandiji nego ispod tramvajskog mosta na Novom Beogradu. Tu sam odustao od dalje priče sa Šikijem i zadovoljno gužvao pet glava u džepu.
Posle pola sata sam morao da stegnem ruku Šikiju jer smo uštedeli pare za glupi separe a mesto se ispostavilo kao idealno jer su ribe zaista nadirale u wc kao gnuovi preko Zambezija. Malo po malo počeli smo da ulećemo u spiku sa ribama (uvek su dolazile u parovima, Šiki ima teoriju da to rade jer žene u wc-u postaju lezbače pa se makazaju. Šiki je idiot.) i da ih čašćavamo skupim pićima. Tačnije ja pošto je Šiki u džepu imao 18 dinara ali nedostupnih jer ima bušan džep pa su mu kovanice završile u postavi, al nema veze, drug je drug pa makar i Šiki, a ja sa galantan i duhovit pa sve pokrivam.
Mogu vam reći, negde na pola potrošene sume su ribe počele da izgledaju sve bolje i da bivaju otvorene u flertovanju. Ako izuzmem mini incident kad se Šiki ispovraćao jednoj napucanoj silikonki u dekolte pa ga je obezbeđenje uhvatilo za sve četiri i bacilo u Savu, veče je bilo idealno. Negde oko trojke sam upoznao najlepšu ženu na svetu i narednih sat vremena smo bili u stiskavcu a moram i da se pohvalim kako je njena snažna ruka sve ćešće lutala ka mom međunožju. E sad, posle 17 šotova, vršnjak zna da bude izuzetno neposlušan pa sam otvoreno predložio mojoj novoj ljubavi da odemo do mene i da više blistam u horizontali nego vertikali.. Riba uopšte nije bila u fazonu ko ove današnje da se nešto femka već se nasmejala i pogled joj je zasijao od uzbuđenja. Ili možda samo od alkohola i eksera.
Pošto mi je ostalo samo soma dinara, imao sam taman za taksi da ispadnem kavaljer. Tuki, jebem ti i Borču i noćnu tarifu – soma i dvesta pedeset. Ponovo je duhovitost rešila stvar; taksista doduše nije baš najbolje prihvatio foru „evo hiljadu, u redu je“, ali se zato moja nova devojka glasno smejala i rekla kako sam pozitivno lud. Pola sata kasnije, glasan smeh je zamenilo glasno dahtanje, stenjanje i vrištanje. Nisam imao pojma da umem da ispuštam takve zvuke ali mi nikad nije bilo lepo u životu kao sa mojom novom devojkom. Posle nekoliko sati razularene strasti, zaspali smo isprepletanih udova.
I sunce ti jebem, evo i sad me sve štrecne kad se setim, budim ti se ja tako ujutru a ono pored mene leži Blažo Popivoda, ortak moj iz osnovne, pita me jesmo sad zajedno ili je sve bila samo kratkotrajna varnica. Al nema veze, dobar je Blažo, liči malo na Kijanu Rivsa, nije sve ni tako crno.
