Ja odoh u narodnjake – ti mi napiši pesmu

– Ajmo Maćeda, guraj, ajmo mali, AJ… Pa kakav sad eror koji moj, i Windows sedam i Gigatron i procesor, i sve.

-E, Đape, šta ima, da s’ izuvam?

– Već si ofugao blatom babin etison u dnevnoj, tako da možeš i ovaj ovde, ionako će ona da čisti. Igram sa Sampdorijom, šesta sezona, primoran da prodam najtalentovanije klince, skupim 32 miliona transfer budžet, a oni isplaćuju dividende šerholderima, biskupa im đenovskog na oltaru jebem, ostane samo tri miliona za sledeću sezonu. Pa koga da dovedem, Ljubomira Fejsu, šta oni…

– Pusti sad Fifu, prošla tvoja stvar se primila odlično, treba da mi napišeš novu, da bude brža od nevremena, pucam zaista visoko ovaj put.

– Menadžer, jablane, menadžer. Traže mi Uzbekistanci OSAMSTO ‘ILJADA OBEŠTEĆENJE za Sanibala Orahovca. Pa čime se oni rade tamo u tim stepama? Au, brate, dakle „Čorta jaše crnog ata“ se penje ka potpisivanju ugovora za Nuclear Records. Ma nema, bratanac, kad Đaperda sastavi, to ide pravac u Hendbangers Ball, pa upada kitom na festival, pobije sve Bugare u fan pitu i isprska im zastavu. Nego reci ti meni, koliko sam ja tu dobar, treba mi gejming miš sa dodatnim dugmićima, svi Šveđani imaju, razguziše me u areni. I zašto nosiš tesnu šulju sa srebrnom aplikacijom nalik na grb Burgundije?

Vi šel onli sel him for d rajt prajs.

– Ma dobro je išlo, samo su me tri puta zakinuli sitnim, metalnim predmetima nepravilnog oblika po sred čelenke u Kuglašu, ali to zato što je Nadimač svirao pre nas, napunili narodu uši govnima, opao prag tolerancije, i mi izvukosmo deblji kraj. Nema veze, ta priča je gotova, krećem solo karijeru, ide poslednja plus jedan sezona Zvezda Granda, hvatam zadnji voz. Život na visokoj nozi tebra, klinke, vrištanje, kradeni SMS glasovi, vozikanje u džipu sa Miletom, anonimne ljubavne poruke, anonimne pretnje, koks, absint, kašikarenje Ivane Selakov, prštanje sekreta na sve strane, ma ludnica. Vreme je da prestane da se svira, a počne da se živi rokenrol.

– Sve je to lepo, taman da mi osvetiš burazera. Pre deset i kusur godina, napravio grafit srce probodeno strelom tri sa tri dimenzija, a poruka „ Samo jednoj ženi, Zuhri Ramizaj“, a ona zapalila kako smo ga ispratili u vojsku. Kad krmaču na’vataš pijanu, muni joj ga manijački i reci: „Je l sad boli stara ljubav, dušu li ti kurvinu, ovo ti je od Đoleta Brigate.“ Nego, š’a bi s’ bendom?

Đembela, kak0 see mogla to da uradisx decxku?

– Šutnuli smo klinca jer je bot, nismo uspeli da nađemo novog gitaristu, Sima Satir se ošiš’o, odlučio da se posle pet godina vrati i završi više tu trgovačku vanredno, a Mira Akaša našla nekog Turčina preko Tumblr-a, odveo je lik u Istanbul, ofarb’o je u plavo i tera je da se slika u dresu Fenera. Ja prelomio, i tako. Samo mi ti trebaš sad da mi uradiš autorsku stvar, jedan pravi turbo narodnjak, kako bih sebe mogao da prezentujem kao ozbiljnog vokalistu. Ne može više da se prolazi u drugi krug na Dada Polumentu, jebi ga, pooštrio Sale. Treba mi hit već danas!

– Okej, probaću, samo ćeš malo da sačekaš, naredila šefica gomilu nekih mejlova da pošaljem do večeras u pola osam, ali to ću sutra. Mora stružem skoreli feta sir sa korica stripa koji sam pozajmio Gundelju. „Zagor – Lažni markiz“, buraz čuv’o dvadeset pet godina, a debeli mongoloid zasro za tri dana.

– Važi, ja odoh do „Osmice“, dolazi Džondžina kuma, nabrekla joj sisa posle porođaja k’o prskano povrće. Ono je monstruozno. Gledaj molim te da završiš do večeras, moram da isprobam novi majk, naš kakvu sam mačku pazario u Mitrosu, šuri.

– Ajd, pazi da se ne prejedeš.

Pa kako neće? Malopre je radio.

The making of…

Da vidimo, tema je kafana ili riba, ukoliko su oba segmenta zastupljena tim bolje. Idemo prvo neku srceparajuću uvodnu strofu, koja će izazvati salvu „Đaperda, roditelju, vrati mi jetru!“ komentara postavljenih od strane učenika tehničkih škola:

Išla si od stana do stana,

prodavala kozmetiku

Bez tebe svaki od mojih dana

Smrdeo je na patetiku

Iz kraja šabani zli, pričali su o tvome stažu

Tek kada si se naslonila na moju stalažu

Svatih da istina je, što o tebi kažu

Njesra, nema veze, ovaj uvodni deo niko ne sluša. Treba dobar refren, gde on dokazuje da uprkos svojim slabostima ostaje muškarčina sa kojom nema zajebavanja. Da otvorimo malo novine, možda naleti neka inspiracija. Hm, nikako da se oformi nova vlada, Tadija bi da guzi, al’ Ivica se ne da. Dovoljno.

Nada mnom niko ne vlada

Biću tvoja nagrada

Tebi treba aždaja

Da te savlada

Idemo opet, OPAAA!

Nada mnom niko ne vlada

Biću tvoja nagrada

Tebi treba aždaja

Da te savlada

Ma, sabijam! SAME SE RUKE DIŽU! Auu, al’ smara ovaj pos’o ima mnogo da se radi, za narednu strofu ću pola da zabodem, libo me.

Kažeš mi nekad da previše sam oštar

Kažeš: Polako, čut će nas poštar.

poštar misli, poštar zna

sve što znamo ti i ja

ko te voli, ko te nosi

ko te razbija

Ovde da iscimam DJ Miroslava sa Ceraka da insertuje jedan prvoklasan sempl cepačine na sintisajzeru. Još jedna strofa gde je baja izdominira, da svi iz kafane izađu srećni iako ne jebu ništa, a riba im se smuvala sa polutkom Lokomotive iz Železnika.

Nisi uspela da od mene napraviš roba

ti si u stvari samo potrošna roba

dok se daješ traješ, na kraju se uvek kaješ

Šta da se radi, Apartman je uvek zvučao narodnjački. Stvar će se zvati „Dama sa listom AVONovog asortimana“. Ovde solaž zurli, pa još jednom refren, sejv ez: New Document(72), to je to, iz noutpeda pravo u slavu.

Uz ovo nešto u okrugloj kutiji, dobijate i gel za poliranje vaginčine.

Japanese Bonus Track

– Brouken leg djuring trening sešn, pa ko će sad da igra beka? Vidi ga, ti poranio, šta bi s’ post porodiljskim sisama?

-Došla sa mužem. Daj da vidim hit zime 2012, i leta 2013… Nemam reči, pa ovo je remek delo, potpuno se slaže uz moj karakter, niko to ne može bolje da otpeva. Publika će biti oduševljena, a ja ću mrestiti dvadeset puta nedeljno.

– Oduševi ti mene gejming mišem, a može i novom tastaturom, izlizale se tipke od kantera, žali se ćale da ne može da nađe S kad kuca lajvskor. Zatvori samo lepo ta vrata kad budeš izlazio, gluva matora aspida odvrnula „Ranjenog orla“, ne čujem Ozija od Slobode Mićalović.

***

– Peđice, oko babino, mog’o b’ da promeniš ovuj vodu iz akvarijuma, poglej kak’a je mutna ima ribice se pogušu, ‘ajde blago babi.

– Ne, ne, neroazuri, večeras sa Luiđi Ferarisa ne odlazite sa tri boda. To, Palombo! Izbijaj, bravo! Gledaj ga! Pa ne tu! Aaaaa, neeee!

– Ijuu, kuku Peđo, glej, prevrnu se ribica, mora da je majkala. Dolaz’ brzo promeni vodu, krmačo lenja!

– Alo, pa si ti normalna ženo, ostavi me na miru, poserem ti se na ribicu!