Bože, kakve stvari mene lože

Život je čudo i od trenutka kad se rodiš postoji beskonačno plus jedan način da nešto krene naopako. Pamtim jedno predavanje iz akušerstva koje je počelo sa slajdom podbule keve, sa ošamućenim kezom srećnice koja kao da je upravo preživela udar teretnog voza, babice koja joj prinosi 3. 5 kila kmečučeg mesa i kostiju sa ili bez jaja (cenzuirsana verzija slike za predavanja) i dijaloga:

– Jel je sve prošlo kako treba?
– Tek je počelo, gospođo, a da li je kako treba rećićete mi za 20 godina.

I stvarno. To što ti je neiskusan ginekolog na specijalizaciji malo istegao brahijalni pleksus dok je pokušavao da ti vugla dovede tamo gde si ti krenuo nogama, što ti je zamalo pokidao pola skalpa forcepsom jer ti nisi hteo napolje, ili što su krvnicki cepnuli pupčanik ko lokalni mesar kada odvaja roštiljske kobaje, je ništa u poređenju sa svim ostalim mukama koje te čekaju o toku odrastanja. I neka si imao sreće da nisi bio rezultat preuranjene ejakulacije i greške računanju plodnih dana dva neiživljena adolescenta, neka se nisi rodio ni kao trinaesto prase u kartonki po imenu Đamilj ili Kasandra koje će krv iz pupčanika pamtiti kao poslednji redovan obrok, i neka ti ćale nije ni zadrigli predinfarktni kamiondžija koji jednom rukom zavaljuje ženi bekhend dok drugom seva mujsper po ZAM posteru Vesne Zmijanac, i dalje imaš dobre šanse da zastraniš ako ti se dedin gen za 12-inčni palamar ukombinovao sa razgibanošću tvoje prababe gimnastičarke i kevinom delikatnom senzualnošću i smislom za modu… I uobičajeno stavljanje na nošu i „kaki-ne kaki“ komandovanje od strane roditeljskog autoriteta, dugometražno mučenje uz Pinokia i poparu, ili varjača koja ti je razbucala guzicu nakon sto si uhvaćen kako si igračke zamenio svojim genitalijama… svaki jebeni detalj od trenutka kada si zakmečao može da ti prespoji neurone i od tebe napravi frikciju. Tako da nam ostaje samo da maštamo ranu personalnu evoluciju likova sa dole pobrojanim poremećajima.

1. Pseudonekrofilija

Za razliku od prave nekrofilije, gde ti je vrhunski afrodizijak svako nepomično telo temperature ispod 35 C, ovde ti se diže na toplija, po definiciji živa bića, ali koja su naštelovana na nula decibela i koja ima manji obim pokreta nego nesrećnik koji se upravo budi iz opšte anestezije. Dobra je stvar što ne moraš da se cimaš da pobediš na konkursu za domara na Anatomskom institutu Medicinskog faksa, jer sve što ti treba već imaš u kućnim uslovima. Samo treba ubediti drugu stranu da se zapere u ladnoj vodi, dok ti razlađujes prostoriju u vedroj januarskoj noći. Uz to da joj obećas da ćes ponizno slušati njeno kakotanje o rasprodajama, novim farbama, MTV spotovima i seksualnim razočarenjima njenih aseksualnih drugarica, samo ako naredih pola sata doslovno zaboravi da poseduje govorni aparat. Plus da ćeš joj dati da baci pola plate na gluposti, ako uspe prstom da ne mrdne dok joj ti ližeš uši, grizeš nos, čupkaš bradavice, čerečiš noge i trpaš svog nabreklog stojadina u njenu mindžu stisnutu u fazonu bože-šta-me-snađe. Ili jednostavno plati kurvu. Ta bar jedva čeka da malo radi u kravljoj pozi.

2. Froterizam

Kada već nemaš kola i nemaš pare za taksi, a prinuđen si da svaki dan menjaš po šest vozila gsp-a u dva pravca od Pinosave do Altine, eto ti prilike da stekneš i opravdaš svoju nesvakidašnju bolest. Ono što te razlikuje od svakog normalnijeg čoveka u tim prokletim razdrndanim busevima jeste trzava ushićenost kojom stupaš u prekrcati bus ko dečačić iz Požege koga je ćale prvi put doveo u beogradski zoo vrt da vidi orangutana kako puši pljuge. Provlačiš svoju BusPlus-tritauzend-ultralajt karticu (jer ti je naravno stalo da podržiš postojeći sistem) i tražiš najzgodniji položaj da počneš sa drapanjem. Znaš i sam da su najbespomoćniji oni sa najviše kesa, torbama i decom, što se jedva jednim prstom pridržavaju za šipku. Ti će se više brinuti da održe ravnotežu dok vozač naglo uleće u krivine i pokušava da izbegne šamar od besnog seljana kome je guzio ženu, nego što im neki manijak diše za vrat, češe svoje međunožje o guzni im razdeljak ili im se mazi o oble butkice.

3. Salirofilija

Svi će se složiti da je normalno da se ložis na zgodne, pohotne plavuše sa pušikarskim ustima i sisama stvorenim za španski seks. I svi će se složiti da, ako ti se ikada u životu posreći ne samo da opališ, već da opaljuješ takvu desetku, da je očekivano i da joj s vremena na vreme pocepaš Udarnik čarape, razdrljiš vuman-sikret vonderbra ili joj tresneš po neki šamar kad te već toliko preklinje. Ali kad tražis lepotu đevojku da bi joj nacrtao klovnovski nos, Dambove uši, elektrošokovao joj kosu, napravio od nje dvojnicu Lejdi Gage da bi svršio u ekstazi, onda se Aleksandar Mekvin spokojno obesio znajući da je iza sebe ostavio još jednog kvalitetnog frika. Što je više nagrdiš, to ćeš slađe da je otrsiš. Tvoji fetiši uključuju i to da je filuješ blatom ili valjaš u prašini ko onaj derpe iz grupe Ruž ’90-ih u pesmi “Sami na plaži…”, da je polivaš benzinom, urinom, ako treba i govnima samo da ti se mali nesrećni đokica stvrdne ko pogača trećeg dana. Još si bolesniji ako ti za sve ovo ne treba prisutvo realne osobe, već možeš lepo da kupiš Cosmopoliten, Gloriju, Sports Illustrated, nađes neki selebriti, nacrtaš joj brkove, bradu i muda ili dlake između nogu i cepaš dok ne pocepaš novine ko tvoj prgavi maltezer. Bem te blesavog.

4. Autopederastija

Ma da li je moguće? Što bi rek’o onaj penzos iz klipa “Ajde beži u kurac!” Ideja je sledeća: ti imaš palamar od minimum 25 santima, ili slobodno da kažemo da taj palamar u stvari ima tebe, jer kad on reši da se digne, ti možeš samo da legneš ili će ortostatska hipotenzija učiniti da momentalno izgubiš svest. Drugo, pored tolike kite, preduslov je da nemaš vita rebra, da si u mladosti trenirao gimnastiku, da se sada baviš Aštanga jogom ili da imaš neku naslednu bolest vezivnog tkiva koja ti daje neverovatnu fleksibilnost. Treća stvar bi bila tvoja kretenska radoznalost da sam sebi gurneš kitu u dupe, za šta ljudi, kad se uzme u obzir da poseduješ prva dva uslova, možda i ne bi trebalo da te krive. Veovatno bi mnogi probali, čisto da vide da li mogu.

Ali četvrta stvar zbog koje bi svakako odneo zlatnu medalju na parafiličarskoj Olimpijadi jeste tvoje usvršavanje i usavršavanje u ovoj disciplini iznajmljivanjem rnića sa morbidnoj “Go Fuck Yourself” tematikom. Ti si brate zatvorio krug svojim sebičnim izdrkavanjem u sopstveni rektum, sam ćeš biti odgovoran za krvarenje iz hemoroida, i verovatno ćeš se jednog dana zaglaviti u tom položaju, konzerviraće te i staviti u muzej pored izložbe reptila. Pa na šta bi drugo mogao da ličiš u tom neshvatljivom položaju?