Jebeš sajam knjiga bez pljeskavica
Ako pljeskavica bez luka maltene gubi svoje pljeskavičje sopstvo, onda tom gurmanskom analogijom možemo slobodno i nesputano reći da 250 dindži za ulaz, po nekoliko svršenih orbita u oba prstena hale 1, muvanje u četvorci i skok do kutka sa antikvitetima (koji koštaju kao da su pravi antikviteti a ne bajate knjige prepune bakterija) i na koncu bol u nogama nisu Sajam knjiga jer, brate, gde je tu pljeskavica? Gde je tu komadina mesa ispečenog ranije pa pred novom mušterijom uvaljanog u moču (od nečega), gde je kašika pavlake kojom se zahvata i majonez i sitan novac, gde je odsutsvo kusura, gde je bre dim koji širi nozdrve ko bikovske i poput feromona vabi krdo da se sjati niz senjačku padinu pravo na Sajam knjiga na čašicu ražnjića i lakog štiva?
Ovogodišnje 62. izdanje Sajma knjiga je najdosadnije u novoj istoriji. Barem zasad, nema nikakvih dogodovština i ako izuzmemo dirljiv susret primarnog popa SPC-a i primarnog DB agenta poslednjih četvrt veka, koji izgledaju kao mokar san Amfilohija i njegove natalitetske agende – samo pun stomak je zadovoljan stomak – Sajam je potpuni promašan u šok terapijskom smislu.
Pre dve godine smo imali frku oko Zoranneeehhhee koja je ukrala šou i bila otelotvorenje Borhesa za žensku odojčad i tinejdžerstvo. Prošle godine je Informer postavio šatru, pevaljku, krmaču, bleh orkestar i napravio događaj dostojan ispraćaja u vojsku sina jedinca iz bosanske vukojebine 86. Ove godine ništa. Ni pljeskavica nema. Ne ulazim u odluku i ispravnost iste, samo konstatujem da fali (u smislu nije prisutan). Fali školskoj deci iz sela x kod gradića y da posle tri sata vrzmanja, guranja i cičanja dobiju ekstra energiju pa da udare opet u gurku i ciku. Fali gradskoj eliti da kroz ukus kombinacije soja-meso osete i ukus kempa dok prezrivo komentarišu okoliš i kako niko ne čita KUL PISCA P a svi čitaju NEKUL NEPISCA NE P. Falio je i meni jer sam crko od gladi usred kišnog utorka i višemesečnog saobraćajnog rush hour-a.
I opet o cenama polovnih knjiga. Alo! Cene su prevazišle svaki nivo bezobrazluka i prešle u distopijski koncept. Dao sam 1400 dinara za Gedel, Ešer, Bah jer dugo ganjam tu knjigu a kod nas se više ne štampa. Ima fleku, ispodvlačena i 200 strana sa sve apendiksom od 40. Za te pare kupiš dva ganc nova Šopenhauera i još jednog Platona tvrd povez. Ili dve Zoranneeeehehe. Zapravo cena je bila 1600. Prodavac kaže „aj jebiga 1400 al da znaš da je regularno 2000“. Dajem 1400. On uzima i daje mi knjigu. Gledamo u pod obojica. Plačemo. Nije ostalo ni za pljeskavicu. Zajebavam se, uvek ima za pljeskavicu nego ih na Sajmu više nema.
