Jedan dan na poslu komjuniti menadžera

U neku ruku svi smo komjuniti menadžeri. Tvoja svest je zapravo menadžer jednog ogromnog društva atoma od kojih si sačinjen, tako je rekao Fajnman. Postoje i menadžeri društvenih zajednica na višim nivoima – oni su zaslužni jer ljudi veruju u kemtrejls, benevolentne ratove i dobrobit nacionalizma. Od skoro postoje i upravnici udruga u kojima se nalaze preferencije i (ne)skriveni kompleksi ljudi u elektronskom obliku. Za administriranje i moderaciju stanja određene komune dobija se plata a mladi ljudi nemaju frku da na babino pitanje “šta radiš ti sine?” kažu „komjuniti menadžer (u daljem tekstu K.M.), bako“ i tako staru gospođu ostave u šoku duha vremena. Pazitelji komuna nekad svoje upravljačke poteze vuku i od kuće – to se zove honorarni rad – gazda drvoprerađivačke mikrofirme je saznao da mu ovo ludo vreme zahteva širi pogled na marketing i izdvaja pedes do sto ewry mesečno klincu koji zna kompjutere i fejsbuke. Ipak, određeni upravljači društvenim zajednicama idu na pravi posao od devet do pet, te njihov dan izgleda ovako:

9:06

Akademskih 15 minuta (božemeprosti i ko to smisli) tolerancije dozvoljavaju da K.M. ne mora da ulazi na stražnji ulaz ili da se spušta čekrkom i konopcem niz dimnjak u strahu od prekornog baritona šefovog. Jok, fleksibilnost pojma vremena u ovom poslu poprima oblike kakve metafizičke rasprave a katkad se dođe i do zaključka da vreme i ne postoji, te je to zapravo samo polod ljudske mašte ili potrebe da neke trenutke lepo spakuju u tajmlajn.

9:16

Nakon raspakivanja, K.M. se upućuje do zajedničke kujne da uzvari nes snage „obara priplodnog bika na zemlju udarcem u čelo“ i na kraći trash talk sa kolegama iz drugih sektora.

9:36

Posao konačno može da počne.

9:37

Surfovanje po fejsu. Za pola sata se izdešavalo toliko toga u news feed-u.

9:46

Ako je ponedeljak, okači se Manic Monday. Ako je petak – Friday I’m in love. Utorak, sreda i četvrtak povlače rečenicu KAĆE VIKEND i kačenje Sunday bloody Sunday.

9:50

Posao sad stvarno može da počne

9:51

Proveravanje twittera, g+, linkedina, pinteresta, instagrama, thumblr-a, vkontakte-a.

10:02

Proveravanje mejla

10:05

Ok, dosta zajebancije, posao konačno može da krene

10:06

Skrivene želje klijenata moraju biti zadovoljene po svaku cenu. Stavljanje sadržaja u raspored za objavu za danas. Kvalitetan K.M. hirurški precizno zna da odredi idealan period objave za svakog klijenta. Slika za paštetu u 11:00? Pojma nemaš, sadržaji za industriju mesnih prerađevina sa nula posto mesa najbolje prolaze u periodu od 11:14 do 11:17. Slike razdragane dečice negde između jedan i pola dva, a priroda pred kraj radnog vremena da podstakne ljude na život van posla.

10:18

Posle naporne radne sesije sledi prva pauza za torokanje sa kolegama.

11:00

Učenje nikad ne prestaje, reče jednom davno mudri Lao Ce Tung. Nakon kačenja na fejs neke takve prozaične umotvorine, krećeš da krčiš puteve napretka u poslu – čitaš masu literature koja će te načiniti stručnjakom, a kad to postaneš vrata pred tobom se otvaraju kao ženske noge pred šarmom Bakija Anđelkovića i Dušana Plinske Boce Bajatovića.

11:25

Vreme je da se piše korporativni blog. Otprilike dva sata je potrebno da se materijal iz prethodna tri bloga preformuliše i napiše još jedan. Tema ovog bloga: 5 načina kako da vaš fan pejdž bude bolji.

1.       1. Ne kačite dosadne sadržaje već kačite zanimljive sadržaje

2.     2.   Ne kačite postove u 4 ujutru jer istraživanja pokazuju da tad ljudi uglavnom spavaju

3.      3.  Targetujte – ne želi svaka ciljna grupa da čita iste sadržaje. Recimo deca koja još ne znaju da čitaju imaju 23 posto manje šanse da kliknu na vaš post o analizi pičkopaćeništva Kjerkegora nego što to imaju studenti filozofskog nakon 30 godina na birou rada.

4.       4. Ne spemujte vaše fanove. Između 2 i 350 postova je sasvim dovoljno, ne preterujte ko Telegraf i Dnevna doza bosančeroštine.

5.       5. Budite originalni i svoji a ne neoriginalni i nesvoji (tuđi)

13:45

Besramna promocija sopstvenog remek dela počinje. Masovno kačenje po svim kanalima, smaranje slanjem u inboks, na mejl, na kućnu adresu putem poštara, gavrana pismonoše ili prinudnih izvršitelja s policijskom pratnjom. Kamčenje od gazde da izdvoji 20 jura da se post sponzoriše. Epilog čitanosti – jedanaest pregleda. Ok, nije loše, prethodni je imao 8, dakle skok od skoro 40 posto. 

15:20

Popodnevna kafa i relaksacija. Sabiranje utisaka s kolegama. Zajednički sadržalac razgovora – teže nam je nego rudarima, oni samo krampom u zemlju, a mi uposlimo mozak.

15:40

Fejs

16:45

Javlja se klijent. Popizdeo. Umesto slike koja prikazuje muškarca koji snažnom desnom rukom u kojoj je megalomanska testera seče ogromni balvan i pritom izgleda srećno kao da plodi dve mulatkinje a ne da rmbači ko govedo stavljena slika namaza od iznutrica na bajat leba. Jebiga, kad klijenata ima kao kusih pasa mora se negde pogrešiti – tako bar kaže zakon velikih brojeva. (zakon velikih brojeva ne govori uopšte o tome al šta zna klijent)

17:06

Postavljanje selfija sa iscrpljeno-nesrećnom facom protomučenika. „Pet sati odavno prošlo a još posla ima da se odradi.“

17:08

Log out i odlazak kući.