Još 4 pojave prema kojima je kul gajiti animozitet

Ukoliko Bog zaista postoji, i ako stvarno zaista vodi politiku “ljubi bližnjeg svog a i neprijatelja svakako”, kapiram da i njemu nekad padne klapna i počne da pičkara sve oko sebe, izdrka se na Svetog Petra jer pravi promaju vratima Raja, naduva Mojsija jer menja reljef na Zemlji kako mu se ćefne i žestoko ishejtuje prokletog Metuzalema, jer eto, živi 969 godina, smara i treba dumre. Ako može Vrhovni, onda je svima dozvoljeno da daju sebi malo oduška.

[typography font=”Cantarell” size=”34″ size_format=”px”]Podmladak stranaka[/typography]

A propo Boga, ako zaista postoje raj i pakao, onda u ovom potonjem, baja koji je suveren Pandemonijuma i šef kuhinje, najviše u svoj vatreni paprikaš voli da ubaci likove koji se zakunu na odanost partiji a da im brkovi još nisu formirani u konzistentnu masu i mogu da odlete sa osrednjim udarom košave. Kakve oceubice, čedomorke i zabijači noža u leđa rođenom bratu, „Under 21“ reprezentativci stranaka su najveći ološ koji je ikad koračao zemljinom površinom. Lažem, nisu, to su ipak pripadnici fakultetskih kvazipolitičkih udruženja sa sloganima „Glasajte za Pokret za (dopisati nebulozu) i obećavamo apsolventsku eksukurziju u Segedinu za 500 evra i jeftinije šv obrasce 7 %“ al njih ni rođeni otac i majka ne vole, te o njima više ni reči. Biti političar je a priori pljuvanje u lice svakom životnom idealu i moralu kao entitetu, ali jebiga, cilj ponekad opravdava sredstvo, nekad nemaš izbora, završio si faks, 3 godine čekaš da ti posao ponudi bilo ko a da nije prodavac magle koji će ti neprijavljenom lomiti kičmu za 25 iljada i tretirati te kao Welcome otirač za noge, pa moraš malo da progutaš sopstvenog ponosa, učlaniš se u neko govno od stranke i zaposliš kao aparatčik zarad kakavog-takvog pristojnog života. Ali ako si sa umišljajem, iz pelena, počeo da trčkaš za jagnjećim brigadama i šeruješ svaki dan izborne kampanje linkove tipa „Kandidat XY stranke pomazio kozu i obećao progres“ onda ćeš posatati Branko Ružić il neki sličan evolutivni isprdak kog Dante jedva čeka da ubaci u kotao.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Tata će biti ponosan kad vidi da sam imala najlepšu frizuru na sednici Glavnog odbora hihi[/typography] 

[typography font=”Cantarell” size=”34″ size_format=”px”]Kreatori lažnih pijanih poruka[/typography]

Znaš ono, mlad si, lud, izlaziš, piješ,  pritom si zaljubljen, il si nesrećno zaljubljen, il samo imaš objekat za povremenu tršnju il… jednostavno imaš bilo koga kome bi poslao neku poruku u pola 2 posle ponoći i posle 4-7 alkoholnih napitaka. I bez obzira što si savršeno svestan, uračunljiv i primećuješ idealnu dojku u suprotnom ćošku kluba i znaš napamet da izvedeš dokaz dvodimenzionalne Normalne raspodele, ako pišeš sms od 60 karaktera, napravićeš 10 grešaka. Folirantu. Hvaljenje pijanstvom je jedna od najnedokučivijih misterija čovečanstva, veća od samoindukovane polivalentnosti Maje Nikolić, jer čemu pijenje ako svi oko tebe ne vide da ne možeš pivskom flašom da ubodeš usta i ako ne pošalješ poruku sadržine „Volim tr breeewe shvatu to vec jednon ide nasa pesma puci cz se flasom u glavz“. Mislim, sad su androidi dominatni pa su i „greške“ dobile qwerty standarde.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Koji kreten, pa ovoliko grešaka Saša Matić ne bi napravio.[/typography]

– Pzn kafic a ja samp na tebw mislin ljubaviiiiiiiiiu!!

– Bobane, javila ti se neka Biljana preko fejsa, kaze da joj je bilo super sinoc i pita kad mozete opet, sta da joj kazem?

– Molim, koja Biljana? Pa ja sad sigurno znam sta ti mislis, ali veruj mi, medju nama nikad nista nije bilo niti ce biti, ta ludaca izmislja. Ljubavi… pa veruj mi, molim te!

– A sad normalno pises, pizda ti materina? Lozim te budalo, samo sam htela da se uverim da nisi pijan kao sto se predstavljas :*

[typography font=”Cantarell” size=”34″ size_format=”px”]Viralni internet trendeseter[/typography]

Informacije su nekad putovale danima, mesecima, pa i godinama, zavisno od rastojanja pošiljaoca i recipijenta kao i trenutne maksimalne brzine špeditera. Onaj nesrećnik je satima trčao da javi da je Atina sjebala Persijance da bi na kraju ispustio dušu. Danas u ril tajmu možeš da saznaš kad je Stefika Babović posetio frizera i da to sve u par sekundi podeliš sa masom na, recimo, tviteru. Milina. Posejao si klicu virusa koja će se zakonima memetike raširiti internetom i doneti ti virtualnu slavu, priznanja, retvitove, šerove, kamene značke i mesto govornika na nekom nenadjebivo bitnom plenumu, kao što je Blogomanija na primer. I tako, sve ribe će na ulici pokazivati prstom na tebe i vikaće “To je taj mali koji je prvi rašerovao mem sa 9gaga, hajde da mu dadnemo pičke hihi”. Mislim, oće kurac, ali danas te svi gledaju kao da si leprozan ako se nasmeješ fori koja je, božemeprosti, još JUČE bila popularna.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Ćao ribe, mi zajedno imamo 32567 pratilaca, a šta nudite vi?[/typography]

[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]FB čet:[/typography]

– Brate, pogle klip sa ovom mačkom koja upada u šerpu s vrelim pekmezom na šporetu, gle kako đipa, umro sam od smeha?

– Jebote, koji si laggard. Znaš ti koliko je to staro?

– Koji sam šta?

– Laggard, brate. Antiprogresivac, kočničar, Koštunica, onaj koji i dalje misli da je Zemlja ploča, kapiraš? Ovaj klip sam ja, druže moj, video još PRE DVA SATA, okačio ga Pendula, jedan od najuticajnijih tviteraša jablaničkog okruga, ja prvi retvitovao. Uđi u korak s vremenom malo, ne možeš tako olako da propuštaš životna zadovoljstva i bitne stvari.

– Pa bila mi Maja, jebo sam je, brate. Dala i in d pedu.

– Hej, mani to, budala uvek traži opravdanje a pametan nađe način.

[typography font=”Cantarell” size=”34″ size_format=”px”]Evokator uspomena i nosilac lamenta[/typography]

“Kad se samo setim kako je nekad sve bilo super, dođe mi da umrem sad kad ništa nije super u poređenju na nekad kad je sve bilo super a sad nije” – Tulumbac

Ništa lepše od citata ljudi iz naroda, garantujem da ni Konfučije ne bi bolje ironično predstavio potrebu ljudsku da budu plačipičke kad razmišljaju u simpl past tensu. Mislim, koga više zabole što ne možeš porodično da odeš na derbi, što likovi više ne nose kasetofone ulicom i ne rađaju se novi bendovi koji liče na Cepeline, što su poumirali dobri glumci a nije Kičić i što klinci ne govore slavjanoserbskim već kažu da je profan ljomber koji ih je izvalio da šikaju ds dok su se rsmali na času. Bilo pa prošlo.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Kocka na Kosančiću pravi mnogo manje plikove na usnama, pa češće nju ližem, eto.[/typography] 

– Si slušo onu pesmu od Sindikata, evo sve me jeza podilazi kad vidim kako se cakle oči Feđi kad peva o kaldrmi i kestenu gde je njegova draga nestala. To su bila vremena a ne ovo sad, pametne zgrade, penthausi i čipovane lične karte.

– Kapiram da biste ti i Feđa mogli da odete da živite kod mog dede u Mačkat, eno upravo su mu posuli rizlu od glavnog puta do kuće, više nije blato do kolena. Kestenova nema, jebiga, al zato ima cerova i bagremova, pa možete da ih grlite zajedno u pauzi jebanja koza.

– Šta oćeš time da kažeš?

– Oću da kažem da mi je pun kurac licemera koji odu ganc novim audijem a6 u neku kafanu u Skadarliji, i preko ajfona pišu statuse “Bože, vrati nam stara vremena, uzmi nova vremena”. Sočno mi naduvate jaja svi vi koji šatro živite od emocija, mrš!