Još šest zanimanja koja pretvaraju čoveka u đubre

Vodoinstalater

Jedna od stvari zbog koge je vodoinstalater veće đubre od automehaničara je to što te ovaj potonji jebe na njegovom terenu dok ti prvi ulazi u kuću obuven, odere te ko konja i još te pritom podjebava. Za razliku od električara koji su poprilično ok i ne skinu ti kožu s leđa već te pokradu samo pristojno ali ne i neljudski, vodoinstalateri bukvalno imaju dušu naciste zelenaša. Bilo koji problem koji iziskuje prisustvo vodoinstalatera je nekako bedan i ponižavajući i on će sigurno iskoristiti šansu da ti kenja kako moraš da se otvoriš za deset dinara i kupiš ona plastična sranja koja sprečavaju dlake da zapuše odvod bez obzira što ta sranja imaš. Guraće onom sajlom nekoliko minuta napred-nazad praveći se da radi nešto baš zajebano i onda će da ti kaže da njegov rad košta 4000 i da imaš sreće jer inače košta pet al si mu nekako simpatičan.

Novinar

Na svetu bukvalno valja 859 novinara, za sve ostale žali bože atoma što nisu formirali neke druge entitete. Prosto je neverovatno da ovi ljudi završe četiri jebene godine fakulteta i ne znaju apsolutno ništa, doslovno su ljudi sa Više poslovne renesansne erudite za njih. Pored toga, novinari su ljudski šljam jer kucaju porodicama ubijenog na vrata i pitaju ih kako se osećaju, usput se pentrajući na krušku u dvorištu ne bi li napravili što bolju fotku počivšeg na samrtnom odru. Kad malo bolje razmslim, Šešeljevo prebijanje novinara, Veljin volej i Gašićeva naredba za klečanjem su minimizacija onog što velika većina pripadnika ovog esnafa zaslužuje jer su poltronska bezmuda govna iako bi trebalo da predstavljaju iskonski strah za svakog manipulativnog političara.

Političar

Hah, jebiga, rekao sam u prvom delu teksta da neću staviti političare ali u međuvremenu je eskalirala kampanja za predsedničke izbore i tako je ljudski talog ponovo zasijao na površini tekućine pa face Martinovića, Đukanovića i Jovanova nas uvek podsećaju da se po njihovim facama uvek moramo posrati a kad nemamo čime da bržebolje ricinus popijemo i da im ofarbamo te odvratne face, mamu li im u pičku jebem. Zapravo, kad se pogleda politička scena, ne samo kod nas nego i globalno, nameće se suštinsko pitanje koje zadire u domen filozofije „može li političar biti čovek“? Jer jebiga, nije da smo se jednom bili prevareni. I da, na kraju, žene, prestanite da dahćete za Džastinom Trudoom em ste izmanipulisane em delujete kao nedojebane tinejdžerke u klimaksu.

Prodavac

Ne mislim na proklete prodavce na trafikama, u buticima i slično već na one što valjaju stvari poput jastuka sa memorijskom penom od kašmira prožetim srebrnim nitima koje samoodržavaju higijenu i podmlađuju babu za 200 evra i ponajviše na prodavce USLUGA, te kreativne zloćudne muljatore koji idu na tim bildinge gde uče kako postati kanalizacija od čoveka i lože se na interni takmičarski duh u jagmi za što boljim target rezultatima na kraju meseca gde će ih dočekati titula „prodavca šeste nedelje drugog kvartala“ i bonus od 45 evra i vaučer od mesec dana za teretanu Spartanac u kojoj jedan Nebojša Krstić diže utege dok smišlja nove strategije svom gospodaru. Eto, samim tim da sam sve ovo spakovao u samo jednu rečenicu, smatram da bi svako dalje širenje priče bilo suvišno.

Pandur

Kome zakon leži u topuzu… otprilike bi bio sinopsis likova u uniformi i kad kažem uniformi, ne mislim samo na policiju već i na sve vrste obezbeđenja, redare po „profesiji“, tj sve ono što bar na mizerni način može da se iskurči pred običnim čovekom, tipa kao kontroloru u busu kad zacakle oči kad veli „dajder ličnu kartu“. Pravo na upotrebu sile po definiciji budi u čoveku sve one primitivne nagone koje uspešno potiskujemo u nameri da budemo ljudi. Jednom kad skontaš da si nad nekim sproveo silu i da te taj osećaj radi, povratka nema, postaješ kaljuga kao u filmu Das Experiment. Druga strana govnarluka ovakvih profesija je što je alternativa sili lova što baš onako daje mogućnost da svaka vrsta pandurskog ološa nađe mikro nišu u kojoj najviše uživa. Iznad svega ovoga – pandur u zatvoru. Mislim da nijedna serija ni film nisu adekvatno preneli šta je on spreman da učini i koliko daleko da ode. Bog iz starog zaveta bi bio ponosan.

Psihoterapeut

Psihoterapeuti su ljudi koji treba da te izvade iz čabra kad ti je teško. Na osnovu procene tvog poremećaja, traže odgovore na pitanja koja ti ne umeš ni da postaviš a nekmoli na njih adekvatno da odgovoriš. Da ne grešim dušu, oni često i pomognu nekom jer samo saznanje da si platio učenom autoritetu da sasluša ono što nikom ne bi mogao da kažeš radi na ovaj ili onaj način. Češća situacija – reše ti problem koji imaš i to debelo platiš. Pošto su pametni i umeju da ćute i slušaju a onda uz par rečenica poentiraju, u psihoterapeute se zaljubiš jer jebena hemija. Onda te jebu na onom kauču il gde već i ti se isprimaš kao debil, a onda te odjebu jer „hej, nije dobro da se prelazi granica lekar-pacijent, šta je bilo bilo je, pravićemo se da se ništa nije dogodilo“. I ti si onda, prijatelju, u još većem problemu nego kad si došao na prvu seansu. Ima i ona varijanta kad ti je psihoterapeut Hanibal Lekter al to baš baš ako nemaš sreće.