Kad ljubav zasmrdi

Što je bolji seks, on je i prljaviji. Naravno, prljav u smislu strasti (doduše ima poneki put i Dirty Sanchez momenata). Riba smrdi od glave, kaže izreka.  Međutim, govoreći  o ribama, ako riba smrdi od glave, onda nije riba (ma koliko dobro da izgleda).

Svako od nas je nekad ostavio (psiho)fizički sasvim ok ribu, svesno ili ne, a sve samo zbog njenog mirisa. Bilo prirodnog, bilo jer je koristila nekakve  sapune prejakog mirisa ili nešto poput Raida umesto dezodoransa.

Dakle, čulo mirisa je od velike važnosti za ljudski rod, a i naš narod s opravdanjem ima silne izreke vezane za miris: Ne miriše mi to na dobro/Smrdi mi tu nešto/Ima nos za te stvari.

Ruku na srce, a i na druge organe, mi muški smo ti koji umemo da se osećamo i širimo neprijatne mirise (mada kad je nešto naše, mi ga ne ubrajamo u neprijatne). Ali, kad to rade žene, onda je to priča za tekst, pripovetku ili makar roman u nastavcima.

 

SLUČAJ PRVI

Sad, kako to već ide u životu, kad ti se svidi neka riba, drkaš na nju prvo, tj. na njene fotke s fejsa, onda kad se uveriš da je ona ta prava, koja isto izgleda, kako na fotkama, tako i uživo, iscimaš je, navataš i budete srećni nekoliko desetina snošaja. Međutim, već neki deseti dan, počinješ da primećuješ i neke stvari… Gajba joj je puna pasa, seru ti u patiku, pišaju po jaši, zaskaču ti nogu. Ok je to, voliš pse (u zdravom smislu), međutim, izvaljuješ da gajba vonja. I to ne na pse, nego na pasja govna i urin. A velika je razlika između mirisa živog bića i smrada njegovog govneta. Onda skapiraš da i tvoja riba smrducka na to. Raskloniš placentu kučke koja se upravo oštenila između vas, približiš se ribi, pokušaš suptilno da joj nagovestiš da je ok to što psi imaju svoj miris, ali da je smrad govana pasjih nešto sasvim drugo, a onda te ona iznapada da mrziš životinje i da si drko na njene slike još pre nego što ste se navatali. Što nije istina. Ne mrziš životinje.

Sa svakim od vas 10 minita češkanja, PROĐE ĆIVOT!

 

SLUČAJ DRUGI

Otac je pio, bio po kafanama. Ujutru, kad izbaci vinjak vnugo, smrdi šest spratova iznad i osam ispod. I ti si pio, bio po kafanama. Prespavala ti je kojekakva bulumenta (jednom ti se jedan i usro) na gajbi posle nekih kafanskih noći, a soba nikad nije tako smrdela, do kao kad se tvoja riba vrati iz ženskog provoda sa svojim drugaricama.

Smrdi na pljuge, vinjak, parizer, izgorele dlake i kiretažu. Probudi te prvo miris i pomisliš – nije valjda neki zapekli Rumun prespavao opet u haustoru, krv mu jebem, onda se okreneš, vidiš da se ispovraćala u akvarijum i zaspala viseći do pola s prozora (kasnije vidiš i da je peglirala na komšijinu klimu…).

Iscimaš je da ode pod tuš, pritom ti se glasom jutarnjeg Mime Karadžića najebe majke i podrigne nešto što ima miris pokislih mačića.

Pokušavaš da razgovaraš s njom, ali ona kaže da ne kapiraš ništa i da je ona kao ona riba iz spota “Perspektiva”. Onda prdneš i nije ti žao što će morati to da oseti.

Je l ti ćale teror… NE NE SMRDIŠ KO TALIBAN HEHEH!

 

SLUČAJ TREĆI

Ona je idealna. Mešavina Liv Tajler i mlađe verzije kleptomanke Vinone Rajder. Ne fizički, nespojive su u tom smislu. Samo budi takve osećaje, ume da ti bude neopisivo slatka, a ume da izgleda kao riba iz kraja s kojom cirkaš u parku i s kojom kradeš u Maxiju na poslednjoj stanici 95-ice u RčaBo III, a koju ni Džoni Dep ne bi odbio (i nije je odbio, mrčio je to svojevremeno).

Cupi joj je uska i žališ parove koji moraju da se trpaju u dupe, ne bi li muž imao osećaj da ga ne ubacuje u džinovski pijačni ceger, il’ kesu za đubre…

Međutim, iz nekog razloga odlaže da ode do čika zube i taj truli umnjak  već sedam meseci gnoji u njenoj usnoj duplji i stvara u njenim ustima štalu usirenog gnojiva.

Hraniš je orbit žvakama, bananama, pepermintima, ali taj gnojni sač uvek probije nekako. Na kraju pegliraš kad ti prenese pri krljanju malo te gnojne materije, ali ti je žao da ostaviš tako divno biće, te se pravdaš da si pokupio stomačni virus, da si zakačio ili da te je podsetila na ribu s govnjavim psima.

Jašta, celo pakovanje da poručaš.

 

SLUČAJ ČET’RI

Nisi mogao da veruješ da bi nju neko ostavio, a već dugo je sama. Nema lajkova na slikama ispalih nagorelih sisa s mora, pa se uplašiš da nije u pitanju fejk profil. A onda se setiš da nije, viđaš je s vremena na vreme, javlja ti se, smejulji ko da bi ti dala bulje na sred ulice. Dakle – zaista komuniciraš s njom, ne s nekim Bobanom s Belih voda, koji je otvorio lažni profil i drka na dopisivanje s muškarcima.

Pratiš njene žalopojke na fejsu, okačiš odgovor u vidu nekakve pozitivne pesme (kao svaki jadnik koji ne može da iskulira fenomenalno dobru bulju, niti sise poput gromadnih planina), startuješ je i pristane na keca.

Pomisliš da si srećnik, skineš je, izviniš se zbog toga što se oseća miris crkotine, odeš do prozora da isti zatvoriš, zatvoriš, a miris crkotine još jači. Znaš da baba nije dugo dolazila, proveriš da prošle nedelje nije pala iza kauča, a da to niko nije primetio. Nije to. Baciš čarape, onako gologuz, na brzinu – u hodnik. Zatvoriš vrata. Još smrdi, nije to. Jbga, vidiš da čeka, spremna je. Kovrdže joj padaju preko sisa. Prilaziš joj, otvara ti se ta nimfa preuglačene potamnjene kože i… zidovi čak zelene od smrada koji je zapuhnuo čitavu prostoriju. Refleks povraćanja preuzima ulogu svih disajnih organa. Pluća ustupaju mesto. Ikona Svetog Nikole bledi. Ljušti se plafon. Pauk se obesio.  Našao si konačno crkotinu.

Kupuješ joj sranja za higijenu genitalnog područja, međutim – ne ide brate. Pokušavao si, dao si joj fore 40 dana (a i smrdi kao nešto čemu daješ 40 dana). Nemaš srca da joj na raskidu kažeš istinu. A njoj jedino istina treba da ne ostane sjebana u mozak. Da prestane da se pita šta to nije u redu.

To nisam ja, to je moja ešerihija koli.

 

SLUČAJ PETI

“Izvini, nisam stigla da operem kosu, pa sam je vezala u rep…” – je l’ me ti to jebeš?  Pa neće masnoća i vonj da ostanu u njoj ako si je vezala!

Razumeš situaciju, ne sviđaš joj se dovoljno da bi želela da ostavi dobar utisak, niti joj se sviđaš dovoljno da želi da imaš idealnu sliku o njoj, pa onda i ne prikazuje svoja najbolja izdanja.

Voli da se pokarate po tri puta na dan, da smotate, serete na istoj šolji, da joj sviraš i pevaš, ali te ne planira u nekoj budućnosti. Ti si njen trenutni karač. Loži je to što je dobra riba, a ti, nad njom je puniš proćelav, s malim, pivskim, ali ispalim stomakom, znojav kao prase pred Božićno oštrenje noževa. Još da imaš dlake po ramenima, mašala! Ujedno bi povraćala od grozote i svršavala vezano 11 puta, uz glas u svojoj glavi koji ciči: “Vidi ko me kara, vidi ko me kara…  Ne mogu da verujem da mu dajem pičke! Svrši u mene, napravi mi grozno dete! Ćelavo i dlakavo! Ne, nemoj da staješ! Jebi me!”

To je sve u redu. Manjak je erekcija u gradu, a višak izgovora. Nije joj stalo do tebe, ali sve to ne znači da uopšte treba da ide okolo s kosom voštanom i smradnom – kao umočenom u sač kontejnera.

Srećom, možeš da je pozoveš da se karate ispod tuša i posle svrša, da “kao” blejite u kadi i da joj pereš kosu i ta sranja. Ribe to vole. Sveće, muzika, gandža, flaša vina i kosoper.

Ovako, imaš osećaj ko da si je vodio u Sefkerin na pecanje, pa da si svaku sluzavu deveriku koju si izvuko umesto u čuvarku, turio direkt u njenu kosu.