Kako biti nešto što nisi?
Dug smo put prevalili od varvarskih ponora prošlog milenijuma, kada je običan čovek morao da troši dragoceni kiseonik kako bi od prijatelja zatražio kakav koristan savet. Da stvari budu gore, u to vreme praskozorja čovečanstva, postojala su takozvana glupa pitanja, čije je samo izricanje moglo da izvrkne poštenog čoveka ruglu svog okruženja. Danas su stvari drugačije, zahvaljujući Iluminatima koji su početkom 2001. godine pronašli Tesline spise u pećini pokraj Kolorado Springsa, na osnovu kojih su izolovali česticu interneta, ili tako nešto. Bilo kako bilo, moderno doba donelo nam je Gugl, koji omogućava pronalazak odgovora na svako pitanje koje te mori. Čak se izrodio i izraz “proguglati”, koji uopšte nema seksualnu konotaciju, iako tako zvuči. Dobar prijatelj poznaje te do najsitnijih detalja, a Gugl zna na koju se vrstu kepeca ložiš, pa je uvek logičan izbor pri traženju saveta. Igrom slučaja, mi, redakcija Tarzanije, poznajemo redakciju Gugla (Arijel je išao na izviđače sa Sergejom Brinom), te su nam dozvolili da odgovorimo na životna pitanja koja muče populaciju srpskog interneta, a počinju izrazom “kako biti”. Budući da imamo zajedničkog ortaka, znači li to da smo sada prijatelji i sa vama? Naravno da ne.
Kako biti srećan?
Prvi upit koji vraća Guglov suggestion box nimalo ne iznenađuje. Svi žele da budu srećni, osim naravno gotičara i članova DSS-a. Da bismo našli izvor sreće, moramo se okrenuti onima koji je najviše imaju, a to su deca. Sitna, mala, nimalo nevina deca. Sećaš li se kada si u trećem osnovne gurnuo malog Ćomija u ženski WC, pa se smejao Džigiju jer mu je ćale nezaposlen, samo da bi pet minuta kasnije uhvatio guštera i otkinuo mu rep? Da, bio je to dobar veliki odmor. Vidiš, sreća je poprilično relativna stvari, i to prvenstveno u smislu da zavisi od količine tuđe nesreće. Deca, kao neprikosnoveni učenjaci socijalnog darvinizma, to kapiraju, jer se rađaju prirodno zla sa urođenim instinktom da to zlo upotrebe u svoju korist. To je razlog što su im sline natopljene serotoninom i što se neprestano cerakaju, sve dok ih ne utuče hormon idiotizma i samosvesnosti u ranom pubertetu. Izađi ponekad u dečji park (samo ne potpuno go ili u udbaškom mantilu), otvori pivo i uči od majstora zanata.
Kako biti lep?
Pretpostavićemo da se ovde radi o pravoj (fizičkoj), a ne o onoj nepostojećoj (metaforičkoj) unutrašnjoj lepoti koju su izmisli Avari u devetom veku. Mnogi eminentni stručnjaci za nešto slažu se da je za lepotu potrebna jedna, jednina stvar, a to je dobra genetika. Za neupućene, genetika je vrsta jednostavnog hirurškog zahvata, kojim se koriguju raznorazne fizičke nepravilnosti (odnosno greške prirode, kako se to u nauci odmila naziva), poput kukastog nosa, trizomije trinaestog hromozoma, crnog tena, ili anti-vilendorfskog poprsja. Lista je znatno opširnija, i njen potpun sadržaj možete naći u dvadesetotomnoj enciklopediji Kosmopolitana pod nazivom “Šta vas čini ružnim”. Oni koji ne mogu sebi da priušte dobru genetiku, jer su im roditelji bili skromni zvonari obližnje crkve, osuđeni su da zauvek lutaju bespućima takozvane kolonije ljudskih odrona, smeštene negde u centralnom delu beogradske opštine Čukarica, zauvek odbačeni od normalnog, većinskog, atletski građenog društva pravilnih crta lica, čija im je patricijska krv obezbedila superiornu genetiku.
Kako biti duhovit?
Duhovitost je plemenita osobina koja omogućava čoveku da nasmeje široki auditorijum, a da pritom nema nimalo smisla za humor. Manifestuje se kroz ponavljanje večito svežih i popularnih narodnih epova iz ciklusa Jove Radovanovića koji se bave Muslimanima po nacionalnosti, Arijevkama, Indijcima i majkama nečijih žena. Vešti duhovnici (ljudi koji se bave duhovitošću) ponekad u svoj nastup uključuju i temetiku današnjice, blisku modernom čoveku sa kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka, poput Koštunice, Cvetkovića, i – ako se osećaju posebno nadahnutim – Koštunice i Cvetkovića istovremeno. Za visoko kvalitetnu duhovitost potreban je izostanak bilo kakvog osećaja blama i samopoštovanja, kao i dobro razrađena sposobnost diferencijacije viceva o taštama i viceva o svekrvama. Za početnike u ovoj zahvalnoj veštini bitno je da zapamte da marginalni kvaliteti poput originalnosti vode ka otuđivanju publike, pa preporučujemo da je se klone kao Crnogorac od kose klupe za benč ili Piroćanac od finansijskog revizora poreske uprave, jelte, he he.
Kako biti šmeker/frajer/popularan?
Šmeker i frajer su veoma blisko povezani, kako kroz činjenicu da i jedan i drugi izlaze petkom u XL, a subotom u Teatro, tako i iz razloga da obe reči vode poreklo iz nacističke Nemačke, što su sasvim sigurno već primetili studenti etimologije među vama (koji, ironično, nisu ni šmekeri, ni frajeri). Vi ostali koji koji ste odlučili da ne protraćite četiri plus jednu godinu na gluposti, svakako znate osnovnu razliku između ova dva pojma – šmeker puši Danhil 120s bez filtera, a frajer ide u teretanu više od dva puta, ali manje od tri puta nedeljno. I jedan i drugi su ključ popularnosti, jer su putem svoje besprekorne harizme u stanju da potaknu masu da im se divi i da ih sledi, poput Dade Hitlera ili Josipa Staljina. Možete li pogoditi šta je ko od njih dvojice? Ako umete, komentari su ispod teksta. Mnogi se pitaju treba li markantan šma-jer da poseduje dobru genetiku, i odgovor je odlučno ne, ali je neophodno da poseduje dovoljno novca da je priušti. Sve manje od toga kvalifikuje čoveka tek u kategoriju kmeta, jadne duše čiji nedostatak popularnosti ga čini bezličnom prilikom, nevidljivu među hiljadama sebi sličnih.
Kako biti dama?
Iako je Tarzanija prvenstveno časopis za muškarce koji nemaju šta pametnije da rade dok čuvaju neku od napuštenih fabrika u Rakovici, katkad volimo se osvrnemo i na neku žensku temu, budući da je čitava naša redakcija kalila zanat u komentarima Blic žene i forumu Ana.rs. Dama je staroengleska reč za aseksualnu ženku afganistanskog hrta koja pokazuje rane simptome besnila, što se ogleda u tradiciji TRVE dama koje često meću u svoju markiranu torbicu minijaturnog, beskorisnog kera, poput čivave ili pinča. Mnogi misle da je stil sve što čini jednu otmenu ženu, ali to je pogrešno. Iako je ukusna večernja toaleta viktorijanskog kroja, ukrašena simbolikom Trećeg rajha, a must za svaku damu koja drži do sebe, ponašanje je ipak to koje čini ovaj prekrasni cvet ženskog roda. Kako bi se izdvojila od običnog sveta (tzv. prljavog plebsa), prava dama mora pokazati pre svega rezervisanost prema svoj žgadiji nižeg socijalnog statusa od nje same, osim u svečanim slučajevima kada se od nje zahteva da pokaže neokaljanu prezrivost. Svako odstupanje od mentalne i fizičke frigidnosti je narušavanje tzv. Kodeksa dame (Kosmopolitan #42, str. 13-37).
Kako biti pozitivan?
Pozitivnost, u smislu optimizma, divna je karakteristika blago retardiranih ljudi, koja uz malo vežbanja može postati norma za svakoga. Trik nije u bilo kom obliku vere kao što se mislilo do sada, već u laganju samog sebe do granica iskrivljavanja realnosti. Riba ti otišla da na more sa drugaricama, jer smatra da bi bilo fino da ti oslobodi vreme da ti izgrajnduješ dvesta soma ikspirejensa za IS-7? Divna devojka, očigledno uživa u vašoj vezi i nikako joj ne pada na pamet da te prevari. Napipao si tri kuglice tamo gde treba da ih ima dve? Svakoko nije testikularni tumor, očigledno je da evoluiraš u nadmuškarca. Ovo su primeri neprobojne logike optimističnog čoveka, one koja bez ikakve sumnje vodi u bezgranično životno zadovoljstvo i samopouzdanje pijanog tinejdžera. Fazon kod pozitivnosti u životu je da ne zahteva apsolutno nikakav konkretan trud, jer se svodi na ubijanje negativnih misli, a to je lako izvodljivo unošenjem bilo kakvog špirituoznog pića u organizam.
Kako biti pametan?
Generalno gledajući, ovo pitanje je potpuno debilno, usled svoje neosporne destruktivnosti. Pamet je u potpunoj suprotnosti sa srećom (deca su, između ostalog, glupa u pičku materinu) i pozitivnošću (teže je ubiti negativne misli jer su komplikovanije). Stoga, treba biti samo pomalo pametan, čisto koliko ti treba da bi umeo da proceniš da li će ti večeras bolje ići voćkice ili rulet. Sve preko toga vodi u samoispitivanje, potom depresiju i na kraju, smrt. Pamet se u nekim slučajevima može kvantitativno izmeriti količinom informacija koje čovek poseduje, i, ironično, što ih više ima, to je gluplji i nadasve nepraktičniji. Ako se prisetite početka teksta, ili pogledate u gornji desni ugao (ako ste dovoljno pametni da koristite Firefox), primetićete Gugl search bar, koji, kao što smo utvrdili, daje odgovor na svako pitanje jednostavnim kucanjem po tastaturi ili ekranu tvog smartfona. Svaki drugi vid korišćenja intelekta je bacanje vremena koje bi se moglo iskoristiti na gledanje nove epizode serije Big Bang Theory, podizanja kredita u banci ili udisanja isparenja žive.
Kako biti uspešan?
Kombinacijom gore pomenutih saveta.
