Kako biti šljaker: navodilo za uporabo

O ženama da pričamo nećemo i odma na početku da se razumemo i da uspostavimo premisu: ženama je lako. Ako neće da napreduje i da radi na sebi, da uči i da zarađuje, uvek može da glacne pičku, poveća sise, hobluje nos i prepusti ružnijoj polovini da donosi pare u kuću, a da za uzvrat digne noge, rađa naslednike i da je boli dupe celog života. To što će da onda kuka kako je i ona na mukama ko čovek jer porođaj boli nema veze sa životom jer je priroda utvrdila da žene rađaju, a nauka još nije toliko napredovala da može da im nikne funkcionalan kurac sposoban za samoplodnju, a što se dece tiče, ko te jebe, što nisi učila školu, sad bi imala još jedno prezime, crvenu kosu, ermes ešarpu, stan na Dorćolu i persijsku mačku Prešs kojoj bi tepala moja bebica, bebac moj mali i vortala je po morima i slikala za Instagram. Naravno, ako je u terminalnom stadijumu ružnoće, pa jebiga, onda to nije ni žensko, svakoj bez obzira na položaj imponuje dignuta patka, te stoga ako ne proizvodi ukrudbu pa taman bila sifilistična baba u vunjenim čarapama, to žensko nije. Ako zapekli čobanin sa Gobelje što se parfemiše balegom a dezodorira rasonicom viče drekavac! na zavodnički pokušaj manipulacije zabagrelog skrndelja da odglumi damu u nevolji što se skrljala sa skija i sad zove viteza u pomoć, onda se tu ne radi o dami nego o drekavcu. O ženama toliko.

Al šta da radiš ti, mladi čoveče, studente istorije umetnosti, budući intelektualče, brigo i nado roditelja svojih, suzo majčina, krvi ćaćina, snago ove zemlje,donosioče hrane i para svojoj nežnijoj polovini, odbrano i ponosu, pičko jedna? Jer svi studenti su pičke – i tu odmah da uspostavimo drugu premisu – stoka sitnog zuba sa produženim detinjstvom i viškom samopouzdanja, dobijenim samo zbog ćage koju dobiju posle deset godina lokanja jagodinskog i pušenja vajsroja, te povremenog izlaženja na ispite koje doživljavaju kao svetski problem prve kategorije dignut na naučni nivo ko da niko nikad nije studirao i završio fakultet preko kurca. Ti, malo govno, sa jednim promilom informacija koje si pokupio od nadrkanih ljudi koji su ti ispredavali jedan procenat ispravno shvatajući da si lenj ko crevo i imaš upotrebnu vrednost noktoreza u strugari, ali da se nadaš da će da padne neki poslić u JP Energoprkno, pa platica, pa odmor, pa ko neki seminari, pa fiat punto – dakle, ti, maleni prdežu niskog intenziteta i arome, ti si najniži u lancu ishrane i potrošna roba.

Takvih ko ti ima na hiljade, al pošto ti ćaća nije lekar, a majka nije sudija, a ti kao mali nisi išao na engleski, francuski, esperanto, gitaru, klavir i balet, na skijanje zimi a u Grčku leti, nego ćaći 1996. stigla otpremnina pa reko a u kurac, idemo na more, nek se vidi raskoš i uplatio „Kablarove“ barake u Čanju, i pošto nemaš svoj stan u Beogradu nego se držiš u domu samo zahvaljujući privremenom zahlađenju odnosa između portira iz Bijeljine i upravnika iz Plužina, dakle pošto nisi niko bitan, niko tvoj nije niko bitan i svi zajedno ne poznajete nikog bitnog, niti ste ikoga zadužili – ti, prijatelju, nemaš nikakvu socijalnu prohodnost i samim tim nikakvu budućnost, pa ako išta postaneš u životu, to može da bude samo šljaker.

Znamo, to je uvek zajebano kada shvatiš da ti guzica ne vredi mnogo i to što misliš da si poseban i pametan važi samo za tebe i ono pola devojke što imaš (jer drugu polovinu ne jebe pamet nego prva postava FK Balkan Bukovica). Ali zato je tu Tarzanija, rasadnik mudrosti, uteha mladosti sjebanoj u knjigama koje ti nikada neće biti potrebne osim kada te jednom pozovu u Slagalicu kao crvenog takmičara pa dobiješ kurac i Milana Šipku, a ispred ulaza u Takovskoj čeka Slavoljub sa buketom cveća za Danijelu i pozdravlja te Kako je kolega? Hoćeš da se družimo? Mi smo sad isti! Pošto ti je sudbina da postaneš proleter obični potrošni, uputićemo te rečju roditeljskijom od roditeljske šta treba da radiš kako bi prevladao jaz između svoje želje da budeš predsednik svemira i mogućnosti da umreš od loze„Pečeni Đetić“ – Crnagorakoop.

1. Zovi se obično

Kad su te pravili i rađali, roditelji su polagali određene nade u tebe, mislili su da ćeš postati lekar, bankar, Borivoje Borović, pa su u skladu sa time jedva namolili pijanog kuma koji je hteo po cenu tvog života da ti nadene lepo ime Krcun u čast neprežaljene Srbende KOJU SU UBILI JER JE BIO SRBIN, DA SE ZNA, da ti da fensi društveno prohodno ime kao što su Jug, Luka, Vukman, Bojan Vuk, Dejan Vuk, Vuk Vuk Vuk, sve se nadajući da će valjda i sama snaga imena da te istakne i povuče nagore. Međutim, pošto ti je jedina perspektiva pretovaranje paleta jumbom u Tempu, sigurno neće da ti dođe poslovođa u košulji i puloveru preko sa fasciklom u ruci i da ti se obrati sa Sebastijane, biste li, molim Vas, prebacili onu paletu kurtona i mirišljavih sveća onde do bajatog leba, nego će samo da prdne, a ti ćeš razumeti ko da ti je rečeno biranim francuskim i poletećeš da zaradiš dnevno sledovanje posebne i majoneza. Zato je mnogo bolje da se zoveš ko što se ljudi zovu: Dejan, Zoran, eventualno Slađan. Kada napuniš nekih četres i stekneš malo autoriteta i brkova, unapredi i ime i traži da te zovu Dragan. Za sredovečnog čoveka to je počast ravna primarijusu u medicini i znači mu više nego gusenica za buldožer „Radoje Dakić“.

2. Razmišljaj obično

Svet u koji si bačen ne zavisi nimalo od tebe, jer da zavisi, ne bi bilo rata na Bliskom Istoku, slušala bi se kvalitetna muzika, ribe bi davale pičke na jednostavan upit, deca bi se slobodno razvijala, ljudi bi radili i bivali plaćeni, penzioneri bi uživali u starosti putujući, zavladao bi mir u svetu, a i Tomislav Čolović bi dobio svoje zasluženo mesto u Panteonu narodnih melodija. Sve bi ti to uredio ko kutiju, samo da ti se da. Međutim, svet zavisi od gomile budala nimalo pametnijih od tebe, ali sa boljim pozicijama, a ti ne spadaš u njih. Zato tvoja razmišljanja i pobune ne treba da prelaze tebi dostupan domet: kaće stigne plata jebem mu kurac, dal da pijem kafu pa da jedem poparu il da jedem poparu pa da pijem kafu, sraću kući kad stignem, što bi jebo sad ovu Leu Kiš dal je rutava dole, dal dizbetoniram stazu il da popločam, pošto li je evro, vid leptirič ekekekeke. Sve preko je trošenje moždanih resursa, uzaludno ko hrčak u točkiću što trči, a on trči li trči, ekekekekeke.

3. Pričaj obično

Pošto si govno, treba da znaš da nikog ne zanimaju tvoja razmišljanja po pitanju Žižekovog stava prema Lakanu, perspektive razvoja grafena i kad će Srbin u kosmos. Nego treba da pričaš ko domaćin čovek, prosto, kratko i jasno. Izbaciš sve strane reči iz rečnika, izbaciš i rečnik iz kuće, Slavoljuba oteraš puškom, i strogo na domaćinske teme: vreme, zdravlje, pare, kukanje na državu. Dakle, dođe ti neko u goste i to treba da izgleda ovako:
– Što je podladilo, ovo je minus nenormalan, ranije nije bilo vako.
– A leti upeče Sunce, plus četres, to je nezdravo, porazboljeva se ovaj narod.
– A evo meni nešto nije dobro od sinoć, to sve od vremena, dvaput sam merio pritisak, dvestadvaes sa stodvaes, moj ti.
– I meni šećer skočio na dvaes, a nema lekova u apoteci, a i da ima, odakle mi da kuuuupiiiim.
– Nema bre narod para bre, opljačkaše ovaj narod, bre drugo bi bilo da imamo mi državu nego nemamo mi državu.
– Jes vala, nakvu krasnu državu upropastiše, majku im jebem tajkunsku.
– Da idemo?
– Idemo.
(Ne miču se s mesta.)

4. Kupuj obično

To što si nekad voleo da kupiš markiranu patiku pa da pokažeš, to otpiši. Sve ti to, bate, dolazi iz Kine, sve ti to Kinez proizvodi. Šta ima da kupuješ skup plinski šporet da se luksuziraš, kad i kineski vrši poso evo baš sasvim odlično, a to ti je najbitnije. Ili koji je to auto bolji od moskviča? A to što mnogo košta, uopšte ne mora da znači i da nije jeftin! Ako je krš, ne znači uopšte da je govno! Ako ne radi, nije neupotrebljiv! To što mnogo troši, ne znači da mu treba više goriva! Sve se to napravi bre, delove za bagatelu da nađeš na trafici. Šta će ti kožne cipele, kad espadrile sa motivom Helou Kiti ne propuštaju vodu? To što farba tetovira stopala i izaziva genske mutacije, to su prosuli priču, popiješ brufen i prođe ko ništa, a ima i baba Stanica što saliva stravu, obaje to začas za sto grama kafe i još ti zapakuje proje vruće da ti deca jedu. Onda opušteno zapališ jedan Vajsroj lepi, picneš unuče stomaklije i sve je u redu.

5. Plodi obično

Kolko je prošlo otkad je Tina, tvoja prva ljubav, otišla u Dubai ko stujardesa? Sad mlati pare, putuje i izgleda ko avion, profesionalna deformacija. Priznaj sebi, ti to više ne bi umeo da jebeš, da te nekim čudom ponudi otpala bi ti kita i pobegla od straha. Ona je probila svoj rang i prevazišla frizerke i kozmetičarke iz svoje škole što joj komentarišu statuse na fejsu. Ti odsad ima da jebeš šta ti se da, a pošto si dno kace neće ti se davati mnogo. Daće ti debela Slađana u rupi za čistačice, jednom samo da pomisliš da si jebač, a ona humana u stvari, jebaćeš i Radu jedno pet godina dok ti ne kaže da svršiš unutra i da joj kuca biološki sat i jel znaš ti kolko je dvaestri godine za ženu, daće ti i Ćulbastija negde kod Lozovičke česme kad budeš preterivao građu za Pančevo i to iz čiste ljubavi u zamenu za deset evra, a na kraju ćeš da jebeš Bilju, prvo jednom mesečno, pa jednom godišnje, a kupus u kacu a dete u kuću. Sve su ti žene kurve, bate, pa ćeš na kraju samo povremeno da ga baciš na Radu Manojlović; ako se sretnete u veceu folkoteke „Monako“, svima pričaj da si je jebo.

6. Glasaj obično

I samo za vlast jer samo oni mogu da nas izvade iz ovih govana! Biće bolje, biće bolje, Bože zdravlja, samo da smo mi živi i zdravi!