Kako da delješ gitaru i brucoškinje?

Svako je barem jednom poželeo da bude rok zvezda, od dečačkog perioda podizanja noge na trosed i pevanja u daljinski u svojoj sobi, dok ti je onaj zid levo od prozora zapravo beskrajna masa ljudi na festivalu u Nemačkoj koja ti se divi do ludila, pa do prvih nespretnih koraka u memljivom studiju, na iznajmljenoj matoroj gitari sa besplatnim dodatkom u vidu mogućnosti sepse od rđavih žica. Razlozi su očigledni, od nepisane dozvole da se ponašaš kao potpuni idiot 24 sata dnevno, preko neumerenog konzumiranja svega onoga što jetra uglavnom ne može da obradi pa pušta dalje niz sistem kao potplaćen kondukter, do žena. Zapravo, sve se svodi na žene. Ko ti priča priču da je u rok muziku ušao samo radi muzike, ili te masno laže ili je stvarno ekstra talentovan na svom instrumentu i svejedno te masno laže. Para je takođe jak motivator. E sad, sve to implicira da si zapravo sposoban da iskomponuješ i izvedeš iole kvalitetnu stvar, što je istovremeno i najveća prepreka za većinu entuzijasta.

Recimo da nisi dovoljno dobar i da nisi uspeo, ma šta reč uspeh u domaćim okvirima roka značila. Recimo da nisi talentovan i kreativan iako tehnički znaš da sviraš, ima i toga. Recimo da i dalje nećeš da odustaneš, iako ti se šest generacija predaka javlja u snu i moli da batališ to prangijanje po žicama jer vam porodično ime devalvira kao dinar pred leto. Recimo da i dalje juriš san i da si spreman za sve vrste kompromisa. Lek postoji.

Sve što je potrebno za spasavanje pomenutog nedostižnog sna je tribjut bend. Recept prostiji od onog za šnenokle, uzmeš pesme svetski popularnog sastava, poželjno samo suve hitove, skupiš ekipu istomišljenika, navežbaš da valja, zakažeš svirku u lokalnom klubu. Ime benda takođe mozeš da pozajmiš od originalnog izvođača, ali dodaješ sufiks real tribute, tako zvučiš ozbiljnije od ostalih koji su došli na ideju pre tebe. U čemu je suštinski trik? Ako zvučiš barem približno originalu, okupio si likove koji izgledaju minimum pristojno, mada je sličnost sa matičnim bendom nepotrebna, poznaju dosta ljudi a barem jedan tantuza onu malu sa Filološkog/Filozofskog/Pravnog/Ekonomskog koja će da lepi letke po banderama oko faksa i dovodi drugarice, stalna ti ekipa postoji u startu, na svirci neumoljivo ispaljuješ hitove na zicer kao Pirlo sa bele tačke, toplo se smešiš sve vreme jer je atmosfera ipak najbitnija, osigurao si pobedu. Zato što ti sve ide na ruku, generalni mrak u državi po pitanju muzike, ukusa i stvaralaštva uopšte, činjenica da je bavljenje autorskom mjuzom ekonomski nemoguće do te mere da bi Karl Marks i Adam Smit zajedno prešli na heroin rešavajući problem i na kraju, potpuna nezainteresovanost same publike za bilo šta što već nisu čuli. Situacija ti legla kao budali šamar, samo treba da je iskoristiš.

Posle lokalnog kluba idu redovne tezge sredom i petkom uveče od rupe do splava, onda proslava Nove, mature, venčanja, a možda vremenom ubodeš i neki Trg republike, nikad se ne zna. Lova garantovana, pičići u minićma su svuda, ipak one studiraju i biće akademski građani, glupo da idu na splav pa je i njima lepo da ih neko vidi kako pre đuskaju na Sweet Child o’Mine nego na Seku, dok se loče domaća kao predjelo za bambus i kasnije odavanje podizanju suknje u toaletnom bludu. Blok pesama, pa pauza za minglovanje, što bi rekle ove iz Seksa i grada ili pomenuti toalet, pa idemo opet. Do pola dva si završio posao, pakovanje i kući u san sa barem stotkom jevreja u džepu. Nema izdavača, nema ulaganja, nema snimanja spotova, nikakve budalaštine tog tipa, a ako te drpi neki menadžer sa dlakavim rukama, šest telefona i tendencijom ka profitu, eto tebe i u susjednim republikama. Ima da te docekaju kao lorda, poželjno ne Džona, čovek je ipak napustio planetu pre koji dan, i miran si kao budista.

U opštoj zasićenosti svim i svačime, uzrokovanoj brzinom i efikasnošću modernih medija, ne možeš ni ljude da kriviš. Ali uvek možeš slatko da se nasmeješ svim onim likovima koji čudu ne mogu da se načude kako ti to kupiš bolje ribe od ćelavca u bembari dok se oni znoje radeći onaj njihov užas koji nazivaju muzikom, prvim demoom, singlom i ostalim pozajmljenicama.

Poslao čitalac Pavle Lekić. Šukni i ti koji tekst u naš inbox na FB grupi…