Kako da te iznerviraju i kad ćute?

Najveći deo populacije koja po Zemlji hoda uspravno i genitalije prekriva komadima tkanine da ne landaraju pred ostalima iz vrste i komunalnim pandurima, želi da se pokaže u što boljem svetlu. To je normalno. Zato ne drapa dupe u javnosti bez obzira koliko svrbelo zbog trodnevnog nezapiranja. Zato po obdanici gotovo nikad nećeš videti čoveka kako piša po ulici, a noću zapinješ za ulične pišače i sa nipodoštavanjem ih gledaš. Zato što je čovek evolucijski optimizovan derivat majmuna i kao takav ume da prikrije sve svoje mane i hendikepe, kamuflira ih fazadom lepih reči, zatrpa veštačkim đubrivom laži i sujete pa kući ode zadovoljan i ubeđen da o njemu svi misle sve najbolje. Zato te ljudi uglavnom ne nerviraju čim ih upoznaš, nego tek kad ih dobro upoznaš.

Ipak, zbog nekih svojih gestova koje ne mogu da kontrolišu jer o njima ni ne razmišljaju zato što ih smatraju banalnim, mnogi ljudi mogu da te iznerviraju bez ijedne izgovorene reči. Ovu su nalakši načini da to urade.

Prečesto gledanje u telefon

Razumem da možda čekaš jedan gol za tri prosečne dnevnice radnika na skeli pa moraš da pratiš rezultat jer tim parama treba da platiš ratu za fakultet koju si popio. Problem je ako svakih pet minuta proveravaš na Fejsbuku da li ti je Mira (Rokam-Snimam) Kenjalo odgovorila na poruku od pre devet dana. Osnovni problem je što si nekad od dodatnih funkcija na telefonu imao mogućnost otvaranja piva, a sad imaš bržu internet konekciju nego predsednik Čada u kancelariji. U stvari nije problem ako uspeš da objaniš za čije si kurve zdravlje i došao među svet ako ne možeš da se odvojiš od interneta na tri sata. Idi kući, zaveži se lančinom za dobermane za kućište i na desktop stavi sliku sunca, meseca i sise da ne bi zaboravio kako izgledaju.

Mlitav stisak ruke

U nekim plemenima je običaj da kad se dva čoveka sretnu jedan drugom zalepe šlajmaru u čelo da pukne i to je odraz poštovanja. U nekim kafanama kod nas ljudi takođe znaju da se pljunu i to je znak preterane konzumacije komovače. Feminizirani soj stanovništva i braća homoseksualci se pozdravljaju perfidnim poljupcem u predelu obraza, ali ipak se najveći deo ljudi pozdravlja klasičnim rukovanjem. Rukovanje je jedna veoma jednostavna, motorička radnja koju mnogi i pored hiljada i hiljada ponavljanja za života ne uspeju da savladaju. Oni običavaju da ti ruku drže kao da si im dao mrtvog pacova ili sisu Ruške Jakić pa se gade i pribojavaju da je prejakim stiskom ne otkinu pa da ne otpadne na trotoar.

Na ovu pojavu su naročito slabe žene, jer i pored činjenice da su slabiji pol, normalno je da ne očekuju da ih tretiraš kao da su napravljene od osunčane balege. U startu o tebi mogu da steknu loše mišljenje, jer ako nisi u stanju ruku da im stisneš kao čovek, kako ćeš biti u stanju da im stisneš nešto drugo što mnogo ređe imaš priliku da stiskaš. I ako nisi u stanju da dostojno uvežbaš nešto tako jednostavno, moguće je da nisi uspeo da uvežbaš i mnoge druge rutinske radnje poput brisanja dupeta ili kunilingusa, a kao takav si im svakako nepodoban.

U ovu kategoriju mogu da se svrtaju i ljudi koji nastoje da šaku stisnu što jače kako bi demonstrirali svu svoju snagu i sate i dane provedene radno u teretani za lat mašinom, ali o njima ne treba trošiti reči već ih treba ih pohraniti u visokokalorične peći.

Zevanje tokom razgovora

Ova pojava sagovorniku govori samo jedno – da njegova priča izaziva malaksalost, zamor mišića i napade pospanosti. Ukoliko ne želiš da neko pomisli kako ga daviš pokušaj da ne zineš kao Kim Kardašijan čim joj muške gaće na patosu uđu u vidokrug. Muškarci hoće da se uvrede, a ukoliko to uradiš devojci, kazaće ti da mora da ide da uči, da ide da nahrani ribice i šlogiranu babu, zalije kaktus jer je žedan… kazaće bilo šta samo da te više ne gleda. Sledeći put ćeš je videti kako na ulici nešto priča nekom mudrijem. Mudrijem jer ćuti, sluša, zamišlja je golu, a opada mu kosa i varniči mu iz ušiju koliko se upinje da ne zeva zbog priče o volumenu trepavica i ispitnom roku.

Naravno, ukoliko želiš nekome da daš do znanja da mu je priča manje zanimljiva nego Blicov članak o puknutoj kanalizacionoj cevi u Borči – zevaj. Zevaj kao sumanut, arlauči, efikasnije je od šamara, a ambiciju za daljim laprdanjem raskiva u korenu.

Zvernjanje okolo tokom nazdravljanja

Nazdravljanje je samo po sebi iritantno, pogotovo zato što se neretko u kafani zadesi monstrum koji svakih deset minuta ima neljudsku potrebu da se njegova čaša sudari sa čašama ostalih učesnika pijanke. Takvom treba nazdraviti pepeljarom o čuntaru i šutiranjem u dupe ga iskipovati iz kafane. Sa druge strane postoje ljudi koji iniciraju prokleto nazdravljanje i onda zvernjaju u plafon, konobaričine sise, pepeljaru… Svuda osim u tvoje oči kako je valjda neki red i time kao da ti daju do znanja da si ili ružan, smrdiš, ili nebitan ili da su oni jednostavno zrikavi.

Ovde nema apsolutno nikakve zle namere, ali ako si već iz nekog razloga odlučio da se tvoja čaša sudara sa čašama drugih ljudi, onda to nemoj da radiš preko kurca. Ili još bolje, nemoj ni da nazdravljaš.

Zviždanje na ulici

Jakim duvanjem kroz prostor koji formiraju donja i gornja vilica nastaje zvuk karakterističan po tome što odmah znaš da ga ispušta kreten. Ovaj način dozivanja ljudi funkcioniše po principu kvantiteta. Dakle, zviždač ima za cilj da se okrene svih sto ljudi koji čuju njegov primitivni zov, da među tih sto ljudi bude i taj jedan dozivani kako bi ga primetio pa zastao. Ukoliko se dozivani ne okrene, on će da nastavi da zviždi i tako sve dok ne ispuni svoj cilj ili dok neko ne popizdi i dislocira mu donju vilicu udurcem od bankinu tako da ubuduće zviždi i dok najnormalnije diše.

Ukoliko želiš nekog da dozoveš upotrebi mobilni telefon, pejdžer, gađaj ga vazdušnom puškom ili iz praćke biber crepom u potiljak, zovi ga po imenu ili po kevinom imenu u negativnom kontekstu. Šta god da uradiš bićeš manji moron.

Odgovori:

Često gledanje u telefon
-Brate, aj još jednom pogledaj u to đubre baciću ga kroz prozor, ili ću tebe baciti kroz prozor, ali vas dvojica ne možete zajedno u istoj prostoriji.

Mlitav stisak ruke
-Čovek kad se rukuje sa tobom ima osećaj da se rukuje sa penzionerskom kitom koja ima nokte.

Zevanje tokom razgovora
-Karijes! Trojka, gore levo.

Kopanje nosa tokom razgovora
-Polako majkane, pazi mozak da ne ogrebeš.

Zviždanje na ulici
-Tajo, što ovaj čika zviždi, možda nas zove.
-Sine, tajo nešto da te nauči, nisi kerina da ti zvižde. Ljudi koji zvižde na ulici su ili ludi ili maloumni. Čak i da baš nas doziva, ne okrećemo se nikad.

Ne gledanje u oči tokom nazdravljanja
-Druže, jel gledaš u oči bar kad pušiš?