– Dobro jutro lepi grome moj! Podne je bokte, diži se!
– Đes mala, kad si ti ustala?
– Ohoho još u 7, da si ti meni živ i zdrav.
– Jel ti to imaš ispit neki danas? Jesi naučila dobro?
– Ne. Nemam ispit.
– Pa što onda…
– E mani priču sad i raspravljanja, šta ćeš jesti da siđem dole?
– ?
– Može jedno punjeno pileće belo meso a? Trknem dole uzmem, šta mi teško.
– ??
– Od priloga ko i uvek urnebes, kupus i pavlaka?
– I luk…
– U da, luk, sori, udari mi ćušku sledeći put kad se ovako zeznem, aj odo ja da se obujem pa odo po ovo, staviću i ja luka da znaš malo da smrduckamo, romantika hehe.
– Pa… ajde…
Jebote, šta je ovo koji kurac? Nije me ovako probudila sa nekom lepom vesti još od onog jutra kad je dobila posle 2 meseca kašnjenja. Ni onda kad joj je deda umro, al dobro to nije lepa vest. Mislim meni jeste jer je smarao užas, senilan do bola, pomešao me tri puta sa bivšim hteo sam mu onu korega vilicu izbiti. Ček ček nešto sam do jaja sanjao, kao ja ulazim u IDEU, ono svo pivo na sniženju i ja uzmem brdo piva, pravac na kasu i ona kasirka Maja al je dobra ko nedeljni ručak kao „jel imate super karticu“ ja reko „ma jok, ja sam super i bez nje“, ona se nasmejala i rekla uzmi me na ovom stalku za orbit ti sirovi skote i ja onda… ju ju jebote kakav san… nego imamo mi ovde veći problem…
– Evo gaaaaa, aj uzmi samo tacnu iz kuhinje da baš ne uflekaš posteljinu. Ustvari neka ajde ja ću a ti idi u WC, obavi sve što imaš i lezi nazad samo.
– Ju ju… Pa hvala, šta da kažem…
Šta je sad ovo?! Daska podignuta i pasta za zube ostavljena otvorena? Mene bre neko ovde zajebava, daj da opizdim glavom o vodokotlić možda sanjam opet u pičku materinu, nemoj da sanjam bre, ako još jedan lep san izduvam stvarno ću se obesiti sad ko drug Raja iz Tito i ja.
– Ajde prijatno, najedi se dobro, zamolila sam onu debelu radnicu da ti nakrka priloga kutlačom, da ne štedi, garant posle smene uzme ono što ostane i iscedi kečap u usta ili jede majonez kašikom na suvo, debela krmača.
– Otkad ti tako psuješ?
– Pa šta ću kad me iznervira haha. Ajde jedi.
– Evo baba, evo, jedem. Šta si planirala danas?
– E pa ništa, htela je doći Teodora, zvala me nešto kao da mi se izjada ostavio je Marko posle 2 godine, prevario je sa nekom fuljom u klubu, ali ne mogu da slušam ta sranja u sred bela dana, oću malo da iskoristim današnji dan.
– Baš je seljak ispao Marko, a?
– Ma šta seljak, i treba bre, Teodora je prevrtljiva do zla Boga, non stop ga nešto ugnjetavala i zapovedala mu, imali su seks ređe nego Ivanović dobru foru.
– Otkad ti ne gotiviš Ivanovića?
– Ljudi odrastaju, ljudi se menjaju srce.
_____________ nemam komentar, šta je bre ovo, jel to Počuča pripuco sa tenka tamo negde u Ukrajini pa je počeo rat, šta se bre dešava ljudi moji, alo Sv. Jovane ikono na mom zidu, kani suzu reci šta se dešava čoveče nije ovo za zajebanciju, šta sam zasro sad? Nije valjda saznala da sam uzo njene pare za skripte i sjebao na ljutu kajsijevaču? Da mi nije stavila neki otrov u doručak? Ili još gore, kari začin? O živote bivša ribo jebo si me kao niko!
– E kad to pojedeš ako te ne mrzi samo složi posteljinu a ja ću je skloniti u sobu. Jel ima danas nešto na TV-u neki fudbal da zakuvamo? Imam nešto para poslali mi moji neki dan.
– ? Imaju englezi valjda ko i uvek…
– Kad je to, 16h? Super, našminkam se pa možemo sići zajedno dole da opičimo jedan tiket i Bog da nas vidi ako dobijemo.
– Hahahah.
– Šta se smeješ ljubavi? Zezamo se malo šta fali i ako izgubimo šta ima veze, bitno da se malo zabavimo.
– Dobro da, ajde…
Ček da vidim šta sam ja njoj lepo uradio zadnjih 10ak dana, možda je to uzrok. Pare za skriptu dao za rakiju – ne… nije to znači. Kupio jednoslojni jeftini toalet papir dok ona ima menstruaciju pa joj prsti bili krvavi kao kardiohirurgu – nije ni to. Čarape H2O puknute na palcu treći dan – hm, ne. Psovanje Sergeja Ćetkovića i priželjkivanje smrti članova grupe SARS – ne. Prerano svršavanje – u, ne! Ne znam jebote, koji je povod za ovo… Au! Da nije danas… praznik, muški? Koji je datum bokte?! Vidi haha, stvarno praznik, mada nikad ga nije poštovala do sad, zato i nisam provalio. Bogami ja se satra za svaki osmi mart i dan zaljubljenih, cveća nakupujem ko na groblje da idem hahah a onda sam joj jednom kupio paran broj ruža joj kako je to bio veseo dan, ok ok nova misao, nova misao, znači praznik. Do jaja, ništa, čudno mi je al miran sam, što bi rekli „IDEM NIZVODNO“, pratim njeno ponašanje i kuliram, da, da, to je najbolje rešenje.
– Aj stavićemo na tiket pola pola, nije kul da ti stavljaš više, može?
– Pa može aj, šta znam, daj odo da uplatim.
– Ajde srce.
– Evo uplaćeno, biće do večeras gotovi svi parovi pa ćemo videti šta se dešava i jesmo li se naglo obogatili za tačno 6704 dinara.
– Ma super, i ako ne dobijemo nema veze. E ajmo uzeti pivo tu u trafici, baš mi se pripilo jedno.
– E to sam i ja kontao, lepo je vreme može se stući pivčuge.
– Ja bi ono sa limunom ako ima i ako nije problem. Ustvari crno u limenci, to mi je lepo. Inače uzela sam još sinoć ako nisi video 3,4 komada, al imamo dosta parova pa će ti biti malo kapiram, tako da računaj da imaš još u frižideru.
– Ok ok, super.
Haha ovo postaje sve bolje i bolje. Pivo! Zadnji put je držala limenku piva u ruci kad me je gađala jer sam pijan mutio Fairy od limuna umesto cedevite pa se ispovraćo u sudoperu.
– Aj živeli, kad nam počinju utakmice?
– Za 15ak minuta. Ajmo se zavaliti u ugaonu.
– Ae sedi ti, odo ja kikiriki sipati.
– AJDE BIRMINGEM JEBEM LI TI KORNER ZASTAVICU ZABIJ GA PRE POLUVREMENA!
– Hahah kako si smešan kad tako iskreno psuješ.
– Jebiga, videla si koja količina novca je u pitanju.
– Nego znaš šta smo mogli? Jedan „nabrzaka“ sad tokom poluvremena, znam da voliš na ugaonoj.
– Pa volim, to jeste, ali znaš da mi se dupe oznoji ko čelo trubača, pa posle kukaš kako se sva natopila.
– Nema veze obrisaćemo, evo sudija svira kraj prvog poluvremena, zabij mi jedan šesnaesterac u rašlje hihihi.
– Jebote kolko smo popili? Pao mrak već.
– Pa šta znam, ti 6,7 ja 3,4, dobar prosek. Ostao nam još jedan par? Nisam nikad igrala, ne znam kako to ide. Hahah ladno ćemo dobiti izgleda!
– Čekaj čekaj, ne raduj se prerano. Ali da, još jedan ovaj Blekburn, on nam je malo kasnije.
– Mogla sam nam napraviti sendviče neke, ima šunke još u frižideru pa ću nam naseći sitno da zamezimo što se kaže haha, aj samo mi naoštri nož to ipak ne mogu sama.
Jebote ovo je najbolji dan u mom životu. Nije ni čudo što su one izmislile ovoliko praznika, dosta bi im bio samo rođendan. Kako čovek ni ne zna da je nešto lepo sve dok ne proba. ALO FEMINISTKINJE PIZDA VAM MATERINA NEZAHVALNA PA KAKVA PRAVA VI OĆETE SVE VAS TREBA PODAVITI U LAVABOU. A šteta što je samo jednom godišnje i što se verovatno sledeće godine ovo neće desiti. Uf, kako se bliži kraj ovog divnog dana zaplakaću jebote život, tuga mi steže srce prepuknuće.
– Šta je tebi s očima, jesi ti to tužan nešto?
– Ma nisam bre srce, suze radosnice zbog tiketa, odo da se umijem.
– Jesmo dobili?
– Ne još… Još 10 minuta imaju da uvaljaju gol inače ništa od 6 ipo soma. Biće kurac šminke i vinjaka.
– I EVO GAAAAAA GOL JEBEM LI MU MOKAR UGALJ! PA TAKO JE BREEEEE DAJ MALA ZAGRLI ME JEBOTE KAKAV JE OVO DAN! NISAM DOBIO NA TIKETU JOŠ OTKAD JE VOJVODA OTIŠO U HAG!
– Hahaha supeeeeeeeer.
– Idem dole da dignem pare i odo kupiti Vinjak u staroj ambalaži, biće ovo luda noć.
– Haha ajde ja ću počistiti ovo i čekam te da ti dam još jedan poklon.
– Šta je sad u pitanju? Mada ne moraš ništa više, dan je bio savršen, nemoj da ga pokvarimo sad na kraju hehe.
– Nešto što si dugo tražio a ja nisam dala.
– Šta, da prdim pred tobom dok ležimo i gledamo TV?
– Ne budalo. Nešto u vezi seksa.
– Nije li to… ono… što ja mislim da jeste… ???
– Hmmm, možda! Ajde piči po Vinjak i brzo dolazi gore čekam te!
ISUSE HRISTE DEVICE MARIJO JOVANE MEMEDOVIĆU IMA TE BRE VEROVO SAM UVEK ŽIVEO MUŠKI PRAZNIK!!!111
– AJDE MOMČINO USTAJ MORAMO DO GRADA!
– Kakav bre kurac grad?!
Šta… jesam ja sve ono sanjao?! Ček… prazne limenke na stolu… komadić luka na tepihu… neki prijatan osećaj stezanja u mom polnom organu… dobro je, nisam, ipak je sve bilo stvarnost.
– AJDE OBLAČI GAĆE DOSTA SE PRAZNOVALO! Moramo do grada da ja kupim neki veš sebi. Treba da uzmemo i nekih namirnica a usput moraš sipati goriva da kasnije odeš po moje roditelje na stanicu, dolaze nam na ručak. I da, ne bi bilo loše da se obriješ, središ, istuširaš, pospremiš ovaj svinjac i baciš smeće sa ovim limenkama i vinjakom da moji ne vide ispred vrata šta smo pili. To možeš i kad se vratimo.
– E ali…
– Nema ali, nemoj me od ranog jutra nervirati ajde brže da se to sve obavi nema smisla ovako.
– Ok.
Sve ima svoju cenu… znao sam… ništa, brojim dane… 365,364…