Kako napisati vrhunski CV, ali zaista

Azazelu hvala, nismo postali kapitalistički Biznis insajder, a od lajf kouča i savetnika koji će vas uz pomoć 12 „how to“ kvantnih tehnika dovesti na prag bivanja uspešnim čovekom, bežimo kao isti taj Azazel od križa. Ono što želimo je da jednom zauvek raskrinkamo prokleti curriculum vitae, ne kao suštinski  oblik prepričavanja životne priče nego da razjebemo njegovu nakaradnu formu.

Stvarnost je takva da u igri poslodavac – poslotragač ovaj prvi stvara pravila na način koji mu odgovara pa se unesrećeni nezaposleni na silne načine dovija ne bi li omekšao tvrdu dušu poslodavčevu i tako pobegao sa liste od preko 20 procenata nezaposlenih (interesantno je da će Ministarstvo rada dati nižu brojku, ko bi rekao zaista). U tom vrzinom kolu poslotragači su skontali kako će ulepšavanje stvarnosti i ukalupljavanje u konformistički pisani obrazac prijati oku i ne baš razvijenom mozgu službenice u ljudskim resursima (iz nekog razloga, 90 posto HR-uša su teške kvočke u pogledu inteligencije) pa će im tako šanse za posao biti veće. Stoga, po netu ima milion tekstova „kako napisati idealan cv“ i skoro svaki je bukvalno isti; možeš samo ovaj font, slika mora biti tačno ovakva, prvo se piše ovo pa ovo, ne sme duže od dve strane ali ni kraće od jedne, prored toliki, margine tačno ovakve, bolduj ovo, italikuj ono, sakrij mane, iskaži vrline, blabla. ŠUPIČKUMATERINU! Čisto sranje. Mislim je l moguće da neko poveruje u to da od desetina i desetina divnih fontova (ne mislim na komik sans) za pisanje nečeg banalnog poput cv-a mogu da se koriste samo Arial, TNR i Tahoma? Stoga, u inat nekreativnim silama mraka, direktorima koji pišu neznam i kozama iz ljudskih resursa koje pitaju „gde sebe vidite za 5 godina?“, pravimo idealan cv, uz pomoć kojih nećete moći da se zaposlite u 95 posto firmi. Ali, guess what, čim vas tamo neće primiti, znači da je firma sranje, tako da bolje ležati za dž, nego raditi za 20 tisuća sa mombrilima.

Lični podaci

Ukoliko nisi nigerijski fudbaler koji uleće na evropsko tržište, pretpostavlja se da nećeš manipulisati brojem godina, ali, zaboga, zar bi nekog trebalo da zanima kad mu je potencijalni zaposleni rođen? Da neće možda odmah da računa koliko će penzija da mu uplaćuje do kraja karijere. Neće sigurno. Da neće možda da mu radi natalnu kartu za poslovnu kompatibilnost? To je već moguće.

Ko u cv-u stavi broj fiksnog, dabogda ga i mrtvog zvali ovi za cepter, kirbi i kašmirske jastuke. Slika je bitna samo u dva izolovana slučaja: prvi, ako šalješ prijavu za kasting za porno glumicu kod Pjera Vudmena, i drugi, kad šalješ prijavu za posao stjuardese. U oba ova slučaja ne treba da se zaustaviš na fotki face nego lepo odmah pošalji i guzicu i sise, šanse za dobijanje posla su veće, a i da se ne lažemo suštinske razlike u poslovima baš i nema. U svim ostalim slučajevima slika je totalno bespotrebna i, jebovasbog, nije to dejting sajt, dozovite se. Posebno iritantno je opšteprihvaćeno pravilo kako bi slika trebalo da ima „profesionalnu notu“  i da slike gde si zagrljen sa društvom i pivom nisu prihvaćene. Postoji samo jedna užasnija stvar od fotke zagrljenih likova sa pivom, a to je fotka njuške u beloj košulji sa kravatom, kojoj na faci čitaš da ima folder sa 200 fotki na gdeizaci.com. Dakle, slika je promašaj kako god se okrene.

Radno iskustvo

S obzirom na ultimativne korporativne vragolije u nas, tipa „e aj prva tri meseca ne mogu da te prijavim, pa posle ćemo videti kako se pokažeš“, došlo je do toga da sedamnaest osamnaestina ljudi bezobrazno baroniše oko svog radnog iskustva. 2 meseca i 19 dana ribanja klozeta odjednom postaje godinu dana rada na poziciji maintenance manager zadužen za upravljanje fluidima i slična sranja. A treba zapravo suprotno. Zašto bi ulepšavao ružnu istinu da si radio usran posao na poziciji govneta. Zašto sakriti sate prekovremenog rada na poziciji koja nije tvoja, zašto prećutati da si bio plaćen manje od dogovorenog u roku van dogovorenog i da te ubuduće boli kurac da na tako nešto pristaneš. Eto, ja sam nekada davno u jednoj divnoj firmi za jednu divnu platu radio obuku korisnika diljem Srbije, tehičku podršku, održavanje sajta, nabavku, prodaju (ovo direktno konfrontira sa održavanjem korisnika, a nisam znao kako da se kloniram) i marketing, a za ovo poslednje se direktor svesrdno pobrinuo da mi prebaci  kako bi nakon radnog vremena divno bilo da lepim reklamne plakate po ulazima stambenih objekata u novobeogradskim blokovima. Ipak, mnogo bolje sam prošao od kolega iz „sektora za elektroniku“ koji su jednog izrazitog kišnog dana imali radni zadatak da direktoru zamene dotrajali krov na kućici za psa i u povratku mu kupe burek. Sve to obavezno treba napomenuti u cv-ju, nek vide kako si svestran.

Obrazovanje

Ukoliko posao nije takav da se baš izričito traži određena univezitetska ustanova i ukoliko baš nisi završio ETF ili još par fakulteta vrednih pomena u zemlji, komotno možeš da napišeš „Imam diplomu jednog fakulteta u otadžbini“ jer isticanje u prvi plan da si diplomirani ekonomista ne donosi ama baš nikakve xp poene u igrici zapošljavanja, štaviše, stavlja te u koš sa još hiljadama mediokriteta koji se dave u istim govnima. U principu je kudikamo svrsishodnije da ovu kategoriju skroz odjebeš i umesto toga prikažeš nešto što stvarno znaš (tipa ako se prijavljuješ za fizičkog radnika, napraviš video u kom štemuješ zidove, majstorišeš ili bilo šta adekvatno poslu za koji konkurišeš) nego da se frljaš tim smešnim diplomama ili nedajbože prosekom ocena (sedamnaesti krug pakla ide za to).

Rad na računaru (il kako već)

Sticajem okolnosti, pre pet godina sam vojni rok služio civilno u Ministarstvu odbrane i jedan od poslova mi je bio da razvrstavam biografije nekih mučenika koji su se nadali zaposlenju (naravno da je konkurs bio namešten, i to tako da su ljude već zaposlili a konkurs je morao pro forme da se ispoštuje). Ukratko, nedelju dana sam se jebavao sa preko 1000 prijava i tu se imalo štošta zanimljivo videti. Recimo, lik je poslao CV napisan fontom brat bratu 48, slova LJUBIČASTA, autocorrect uključen, 2 i po sata treba da se dešifruju njegove misli i onda dođem do dela gde za sebe kaže da poseduje odlično znanje u wordu.

Jebiga, ako neka sekcija može da te ozbiljno usere, to je ova. Odlično znanje u wordu poseduje možda 1 posto ljudi koji su ikad seli za komp, a što se eksela tiče opasan skil ima najviše 2 promila korisnika, pa nije zgoreg biti skroman. U principu, danas ne postoji problem u bilo kom programu čije se rešenje u roku od 20 sekundi ne može naći guglanjem. Dakle, dovoljno je da si par puta otvorio neki program i da umeš da pitaš gugla i car si, te stoga, printskrin sa 10 najboljih gugl pretraga (nikako ne izostavljati uskokategorisane porno pretrage, a bogami ni mistični Tor brauzer) više govori o tvojim skilovima nego taksativno nabrajanje hrpe programa i opisno ocenjivanje sopstvenog rada u njima. Ne veruješ? Pazi ovo.

Jezici

Evo još nisam načisto šta bi trebalo raditi sa ljudima koji napišu da znaju srpski, crnogorski, bošnjački, hrvatski… al sam siguran da treba nešto jako jako zlo učiniti tim regionalnim poliglotama sa neobičnim smislom za humor. Za početak, nikad im ne dati bilo kakav posao jer su debili. Dakle, kao i sa kompovima, i sa jezicima treba biti realan; to što možeš da gledaš film bez titlova ne znači da si fluent, jer ćeš kad tad biti raskrinkan kad iz tebe izleti nešto tipa “Could you translate me to the other page of the street”? Jebiga, kevi i ćaletu možeš da pričaš da znaš anglijski ko srpski al si vrlo verovatno ipak samo par stepenica iznad uga-buga nivoa, što je opet dovoljno za 99 posto poslova. Znači, u jednoj rečenici lepo napišeš koliko umeš a koliko numeš i ćao.

Lične osobine

Ok, sad zaista ulazimo u zonu sumraka jer ovu sekciju zaista ne znam kako da opišem a da ne koristim previše opskurnih reči. Mislim, ko se prvi setio da će mu plus biti ako navede lične osobine zaista zaslužuje veliku nagradu za ordinarnu glupost. Recimo odrubljivanje glave na giljotini,  Zbog toga ulicama šetaju sve sami analitični, sistematični, komunikativni, srdačni, organizovani ljudi koji DOBRO UPRAVLJAJU VREMENOM. I svi do jednog su KREATIVNI i UPORNI. Stvarno jebote, ljudi, ko vas je slagao da je upornost apsolutna vrlina? Eno i Toma se trudi da po svaku cenu, svaki sledeći put kaže nešto gluplje od prethodnog. I to je upornost. A o kreativnosti dovoljno govori to što se bilo ko usudi da napiše da je kreativan a pre toga mu kao i svima ostalima piše da je uporan. Bljak.

Motivaciono pismo

Ono što kao treba da napravi distinkciju a ustvari je još grđi šablon od cv-ja. Bespotrebno sranje kojim kao ubeđuješ poslodavca da ti je neopisivo stalo da se zaposliš kod njega i da si the chosen one kog je njegova firma tražila godinama. U realnosti, cv prežvakan u prvom licu i nafilovan sa još opštih mesta koje kurcu ne vrede. Mada može da bude i dobra prilika ako je lepo iskoristiš.

Poštovani,

Ukoliko ste pogledali moju biografiju, primetili ste da je nešto drugačija, tj. da deluje praznjikavo i nepotpuno. No, ipak, ako malo zagrebete ispod površ… zezam se, pozovite me na razgovor od 10 minuta, i ako za tih 10 minuta ne predstavim sebe kako valja, onda ništa, hvala vam na izdojenom vremenu. To je sve što tražim. Opet se zezam, to nije sve što tražim. S obzirom da planiram da svoj posao obavljam savesno i da obećavam da ću se truditi koliko mi granice znanja i fizičke snage dozvoljavaju, i ja tražim od vas da mi se eventualni prekovremeni rad, ili pretvorite u novac ili u slobodne dane. Takođe, pristaću samo na obavljanje radnih zadataka dogovorenih na razgovoru, nikakve dodatne poslove ne želim da obavljam bez materijalnog vida nadoknade. Pauza od pola sata je pauza od pola sata. Iako znam da penziju verovatno neću dočekati, smatram da ne postoji polemika oko prijavljivanja (na pun iznos plate, razume se, a ne na minimalac) od prvog dana. Zakon o radu takođe kaže da mi pripadaju i topli obrok, regres i naknada za prevoz , oko toga nema nikakve rasprave. Da vam sad pričam kako mi je primarni motiv „građenje karijere“ i „zadovoljstvo ostvarenim radom“ smatram da je bizarno, jer da se ne zajebavamo, prijavljujem se za poziciju skladištara, naravno da mi trebaju pare da prehranim dvoje dece, a i žena ima svoje prohteve. Da ne dužim više priču, ukoliko sam vas dovoljno motivisao, imate moje kontakt podatke.

Pozdrav,

Taj i Taj