Kako ne prebiti rodbinu

Na filmu i u tvojim sećanjima iz ranog detinjstva savršene porodice i savršene familije postoje. Ujak i tetka tutkaju kema i crvene u džep od pantalona koje ti je poklonila strina, babe kuvaju i mese za četu i po kad je rođendan, druga deca trče po livadama i ne ‘vataju ulične pse za jaja nego se maze sa zlatnim retriverima na lordovskim travnjacima. Realnost je ipak za nijansu drugačija i suštinski kada odrasteš i spoznaš pravo lice jedne ovakve zajednice imaš dve opcije: da užu i širu familiju istranžiraš, popakuješ u kese za zamrzivač i baciš u Timok, ili da NE. Ova druga opcija nije kažnjiva zakonom i zahteva, ovako, skila. Pa pozabavimo se radije njome…

Tetka

Zvaće te telefonom iz kolone u Maksiju da te pita koji prašak za pecivo baba koristi, iako živi sa njom. Zvaće te sa Milenkovićevog koncerta da te pita u koju si ti beše muzičku školu išao devedes’ sedme i zvaće te sa Sejšela da podeli sa tobom svoja razmišljanja o zaostalosti Vrnjačke Banje u izradi suvenira u poređenju sa inostranstvom. Tetka je – zvaće te. A tvoje je da se javiš, odslušaš i obećaš da ćeš naići ovih dana. Ako baš imaš godine iskustva u telefoniranju sa vazda istom tetkom, onda si razvio i osećaj za intervale: onda znaš recimo da će tužbalica o plati trajati 2minuta20sekundi pa možeš da spustiš telefon na astal i odeš da šoraš. Kad krene da pretresa familiju po daljim krajevima Bosne, onda možeš  recimo da proveriš mejl, ispljugaš, baciš tuš… A kada joj stvarno odeš u posetu i da je olakšaš za pesto dinara, evidentno, nju fizički ne možeš da spustiš a da ne primeti. Upališ TV da gori, piljiš u neku Rozalindu koja spušta tetki pritisak, i samo klimaš glavom dok tetka ne izlista najosnovnije probleme društva i države.

[typography font=”Waiting for the Sunrise” size=”24″ size_format=”px” color=”#f27a11″]KAKO STETKOM:[/typography]

– Pronašla sam sebe!

Ok, javi nam adresu.

Baba

Nateraće te da biraš između nje i ostatka familije. Namerno svaki put kupuje drugi prašak za pecivo da bi nervirala tetku. Kad tetka nije tu, žali ti se na nju, a na porodičnim okupljanjima se pred njom onda poziva na to kako se ti evo slažeš, pričali ste vaz dvoje, tetka ništa ne valja. Valjda se zato tetka nikad ne isprsi više od soma dinara. Baba dadne više, zavisi dal se utovara ugalj ili samo ‘nako, stigla penzija. Ali je preduslov da joj se prizna filozofska nadmoć, i da se njeni moralni principi iz poslednje ere građanstva u Srbiji prihvate kao aktuelni. Dakle, daće ti pare – al da ćutiš i pušiš. Ako se potrudiš da budeš diplomata i nepristrasan, za rođendan dobijaš peškir i sapun, i zove te na fiksni dva puta nedeljno da sere što ne naiđeš češće.

[typography font=”Waiting for the Sunrise” size=”24″ size_format=”px” color=”#f27a11″]KAKO ZBABOM:[/typography]

– Mesila baba kolače, oćeš doći sine?

Jeste baba, ne valjaju ništa stric/strina/ujak/ujna/tetka. (tu sam za petnaes)

Ujak

Svojom kuloćom će ti otežati da mu pukneš šamar kada te pijan pita da naguzi tvoju verenicu. Najveća faca u familiji, jebeš ti tog čoveka koji stavi Bogdana Diklića da igra takvu epsku carinu kakva je ujak. Uvek šeta najbolje pičke svoje generacije (ali i tvoje), tera najbolji motor/kola i ne govori puno, a kad otvori usta ili frlja citate iz kaubojskih filmova ili hejtuje mamu (svoju) što nije slana supa. Na listu pozitivnih stvari dodaje se i podatak da uvek dade neku siću, istina, nikada više od tetke (a najčešće manje), ali je od srca. Tačnije, od tiketa, ali bitna je namera. Kako ne voleti ovakvog čoveka? Pa lako, kada neko ima 45 godina i izlazi na ista mesta kao tvoja ekipa, kao ortaka ti je još i lako da ga oteraš u kurac, ali kao užu familiju – ne ide. Smara kao tigrasti komarac na vikendici, a sa godinama mu treba sve manje i manje špricera da dođe do te tačke gde se “vas dvojica u stvari jako dobro razumete”. Deca su mu iz različitih brakova, pa nije retkost da ga i sama oteraju u kurac, a tada nalazi tebe na nekom šanku u gradu i očekuje da mu pokažeš odanost, “ti si sin kog nikad nije imao”, iako to ne izgovara. Valjda zato što zapravo ima sina, i ne jednog. Skinućeš ga sa vrata SAMO ako naglasiš da imaš ugovoren neki zicer.

[typography font=”Waiting for the Sunrise” size=”24″ size_format=”px” color=”#f27a11″]KAKO S’ UJOM:[/typography]

– Ne trebaju nama tvoja mama i deda, mi se DOJAJA razumemo! Ajmo na Mišeluk.

E, znaš da te volim, ali vijam se sa Mirjanom Đokinom još od Prvog Maja, evo plaćam ja piće, i ljubim te uzmi taksi.

Stric

Zajebaće te pre ili kasnije, a tebi ostaje da igraš na finjaka u magnovenju. Da ćaleta nema, stric bi ti bio ćale. Hipotetički, naravno, onda kada se dogodi da ćale stvarno nestane iz kadra, striko zapeva drugu pesmu. Najveći materijalista u familiji, jeste da ume sa parama, ali je ključ umeća uglavnom činjenica da ih ne troši. Brat i sestra od strica ti na fakultetu još nose ruksak iz prvog osnovne, državi nije platio dažbinu još od Petog Oktobra, i iz rata je doneo pištolj, uniformu i granatu. Tera strinu da pegle kese iz Maksija, gumice za tegle se ne bacaju. Najveći je problem što, kao i baba, sve zna. Uhvatio boga za muda, samo malo manje smara, veruje da vreme njegove intelektualne i lokalno-političke imperije tek dolazi. Uprkos neplaćanju poreza svaka treća mu je “država”, i ništa ne valja. A kako jebe državu, tako će bez da dvaput razmisli zajebati i tebe, samo ako mu se nađeš na putu. Klasični sindrom srpskog domaćina. Stric je jedini u familiji kog bez griže savesti smeš da lažeš, zato što znaš da bi slagao i on tebe.

[typography font=”Waiting for the Sunrise” size=”24″ size_format=”px” color=”#f27a11″]KAKO S’ ČIČOM:[/typography]

– Ej Mišo, striko je opet. Čuj, oćeš da mi nazoveš ovog jednog Radeta, da mu kažeš da ga čekam u njegovoj kafani, treba neke pare da mi vrati (čitaj: 200RSD), a nemogu da ga dobijem.

Već sam ga zvao striko, žena se javila, kaže ne zna de je.

Sestra

Gaziće te na svakom tvom većem koraku. Najveći uzor dok si klinka, da može da te hrani i oblači, bila bi i zvanično važnija u tvom životu od mame. Kada malo poodrasteš počinje takmičenje, a sledi uzajamna ljubomora, iako jača sa njene strane. Ako je starija, uvek naređa sve dobre frajere iz kraja sa kojima ti, etiketirana kao mlađa sestra, nikada nećeš biti. Ona se ipak pre ili kasnije zajebe, a ti si dovoljno naučila od nje da ne ponoviš iste greške. Ako je mlađa, poješćeš se što sve radi sa manje truda od tebe. Ako si muško, izlaziš sa starijom sekom i trudiš se da izgledaš kao njen zaštitnik od muških pogleda, i njoj se ta igra dopada, ali iznutra se jedeš što znaš da je pregazilo pola Dorćola. Ako je mlađa, onda ćeš i bukvalno da rikneš od teranja rojećih palamara. Ipak, i pored svega stariji/mlađi brate, sestra je najbolja stvar koja ti se dogodila u životu. Dok devojčicama nije… Njima poručujemo da je najbolji način da pobede na ovom umarajućem takmičenju, koje ako se nijedna od njih dve ne uda može da potraje i do kraja života, da jasno stave sestrama do znanja da za njih takmičenje uopšte i ne postoji.

[typography font=”Waiting for the Sunrise” size=”24″ size_format=”px” color=”#f27a11″]KAKO SA SESTROM:[/typography]

– Ej ćao sis, mislila sam da idemo za vikend malo na kapuer…

NE! (set this message as automatic reply for this number -> automatic reply set)

Brat

Otežaće ti potragu za sobom, a pritom ne mislimo na dolazak na poslednju stanicu pogrešnog voza u Pragu sa praznom baterijom na mobilnom, a ni onih 9 Staropramena iz javne kuće ne pomažu situaciji. Ako je stariji, vrlo je jednostavno – rešićeš ga se tako što ćeš od malih nogu početi da bivaš dobar u nečemu u čemu on nije, i to toliko dobar da on teoretski nikada ne može da te stigne. A ako je mlađi, jebaće te čim se skine sa sise, ako ne i ranije. Roditelji uglavnom na prvom detetu isprobaju svoje vaspitačke veštine, pa onda za drugo već pošteno spuste standarde i očekivanja. Sumirano – mali peder će se izvlačiti za sva sranja i ni za šta neće morati dupetom da mrdne. Ti vežbaj fagot, uči francuski i studiraj na Harvardu, a on će da purnja vutru sa tetoviranim drugarima gajbi i kad bude imao i 28 godina, ljubi ga majka. Kola će voziti ćaletova, i jebaće sve pičke iz tvoje srednje koje ti nisi umeo/stigao. Problematika mlađeg brata zapravo nije u bratu već u tebi samom, tako da je univerzalno najbolje rešenje da se rešiš muke što si rođen prvi – da se zamonašiš, religija proizvoljno. Pronađi taj unutrašnji mir i teši sebe kako on u poređenju sa tobom nije srećan čovek. Ako ti se ipak nikako ne odriče umakanja majmuna u mlaku pičetinu, onda se prosto postaraj da se doobro preznoji svaki put pre nego što mu daš pare na “zajam”.

[typography font=”Waiting for the Sunrise” size=”24″ size_format=”px” color=”#f27a11″]KAKO ZBRATOM:[/typography]

– Eeee, Mićaća, desi, jel jebeš šta?

Konju, jel istina da si bio sa Jelenom letos?