Kako sam proveo božićni raspust
Na prvom programu Željko Joksimović. U Požegi – 17. Za trpezarijskim stolom sveska za srpski, sveska za matematiku, vežbanka i uglomer. Izgubio sam šestar, pa mi je komšija dao pet dinara da pravim krugove, da me ne prebije tata jer gubim stvari OPET. Moram da počnem domaći.
Uvod: Za Božić kupimo orahe i korinđamo za narandže. Ostalog se ne sećam pošto Božić još nije bio, ali mama me je naterala da uradim danas domaći da nemam za posle. A i da mogu da izađem napolje da se se grudvam što pre. Nisam oprao ruke, al svejedno neću dobiti ručak pre nego ovo završim.
Razrada: Orase jedemo jer kad je deda bio mali on je bio srećan i kocku šećera da dobije, a njegov deda bi se od sreće usrao orah i nacrtan da vidi. Narandže, to dobijamo zato što tata kaže da su komšije kurve i da Noblice čuvaju za svoje dupe, ali strina Mara kaže da će njih karma stići. Tata kaže da je strina Mara karakušljiva malinarka i da bi ona svoju narandžu bez po’ razmišljanja za lepu razglednicu i poštaru dala, bez imalo srama. Strina Mara ne dobija razglednice jer kaže da čestitoj udatoj gospođi nema ko šta da šalje razglednice, ali deda kaže da ona nije udata jer da je zalutao zec u gaženom kupusu dovoljan za venčanje, on bi u Belorusiji imao žena ko Sloba pristalica u Požarevcu. Ipak tetka Mara se uvek zagonetno smeška poštaru kad pita “Ima li šta za mene”?
Na božićni dan se cela porodica okuplja kod dede na svečanom ručku, ali deda kaže da teče i strine nisu porodica jer su se oni samo udali u porodicu, ali i zato što teče varaju tetku sa drugim tečama sa fejsbuka. Jelka je zato da se komentariše i poredi, a u nekim filmovima i da se pod njom deci ostavlja poklon. Te filmove puštaju subotom ujutru na Pinku, al tata nam ne da da gledamo Pink, jer su naši preci čitali Njegoša pored ognjišta i okretali bi se u grobu da mi to gledamo. Mama kaže da ne tražimo poklone od njih pred gostima jer iovako misle da nemamo “ni za pogačicu”. Najviše se radujem strini Sendi iz Engleske jer mi donese, kako strikan kaže, “neozračenu milku čokoladu”. Tata kaže da je baba vračara pomogla striki da je oženi, jer je on nesposoban za bilo šta sem za “laki moleraj”. Deda je ne voli. Sreća pa ona ne razume srpski ili se bar pravi da ga ne razume, jer joj deka stalno govori “Celim svetom se upravlja iz Londona, čak ste i u moju kuću ušli!” Onda preti štapom ka njoj, a strika joj slaže da je to neka dekina šala i onda svi moramo na silu da se smejemo. Tata navija za grad u kome ona živi u fudbalu i uvek je pita kada će da mu donese majicu, a ona svaki put kaže “ za sledeći raspust”. Zato tata ode u kuhinju da se pravi da pomaže mami, a u stvari psuje i pije rakiju.
Za Božićni raspust idemo i u crkvu. Mama mi obuče najlepše odelo, i sakrije tati piće da makar “pred Boga ne izlazi pijan”. Kada dođemo u crkvu moram da se lepo ponašam i ćutim, i da se ponekad prekrstim, kad vidim od nje. Onda dođe vreme da se poljubi slika, a tata ne da pare jer kaze da neće da “popovi piju od njegove crkavice”. Mama se onda ljuti i da od svojih para, a posle ukrade tati iz novčanika. Zato kada ode sa čika Miletom u kafanu nema da plati, pa dođe kući i nastane kuršlus. Na kraju tata ode uvek da kupi mami cveće jer ona preti da neće više kuvati ručak, pa sestra i ja počnemo da plačemo a deda da se dere “eto kakvu si našao, a lepo sam ti rekao da ideš u Banja Luku da biraš”.
Sva deca u školi su pričala kako će da se sankaju i da podmažu sanke slaninom da brže idu. Ja sam to i uradio, pa sam dobio šibom po rukama, jer “neki ljudi nemaju šta da jedu, a ja upropašćavam parče slanine”. Tako da mi se sankanje manje-više smučilo, a i ovaj raspust.
Zaključak: Volim Božić jer je to vreme mira i sreće, i najradosniji hrišćanski praznik.
Ovo mi je tata reko da napišem jer mu je “pun kurac mog domaćeg, treba da se postavlja sto za ručak.”
