Dvoje su se tako smuvali
– Zdravo, prosečni Srbine!
– Zdravo, prosečna Srpkinjo, šta ima?
– Standarno jutro. Sunce je poslalo tačno određeni broj zrakova kroz moje zavese i palo mi na kapke premazane Q enzim kremom pod takvim uglom da me probudi taman na vreme za jutarnju gimnastiku: otvaranje prozora i optimistični osmeh upućen onako generalno svetu, praćen žustrim ručnim pranjem sudova. Jednom kapljicom deterdženta. Formulisanog tako da čuva moje trideset i nešto-godišnje ruke, dakako. Posle sam poređala sve šoljice koje imam, sipala kafu u njih i divila im se sve dok mi od divote nije procurelo na unutrašnjost butine. Pa sam sad izašla da kupim uloške. Ima vikend akcija u DIS-u.
– Da, i ja sam tamo krenuo, jer samo danas su na posebnom popustu ulošci, brisači za punta, kivi u mrežici, suvi vrat i sijalice. Ukratko, sve što treba za domaćinsku proslavu Nove godine.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Imaćemo i svetleće ukrase![/typography]
– Ih, pa šta ti misliš, čitala sam i ja kremansko proročanstvo, tamo svaki čas naletiš na neku akciju. Nego, što si tako znojav?
– Pusti me, od sabajle trčim od banke do banke. Dižem kredite za refinansiranje kredita koje sam podigao da bih mogao da otplaćujem kreditne kartice koje su mi dali na osnovu ušteđevine koju sam oročio u nedelji štednje.
– Pa što ne ideš kolima? Dodirni ih. Oseti ih. Uzmi ih. Oseti savršenstvo. Doživi uživljaj u vožnji. Jer kola su kao žena i žene su kao kola.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Ja sam naprimer opel kadet 1980, piše mi crno na belo u natalnoj karti.[/typography]
– Ma pusti me, moja osmogodišnja ćerka i petogodišnji sin nagurali juče plazmu u rezervoar, zapušili mi filtere za gorivo ko arteriju Velje Ilića. Nego fala bogu pa imam osiguranje koje uvek misli na mene umesto mene, to će bez frke da se naplati.
– Srećice male. Ma ja obožavam decu naprosto! Budućnost naša, anđeli mali! I moja osmogodišnja ćerka i petogodišnji sin su isti takvi, svaki čas ih zateknem prljave od blata, fudbala ili psećeg govneta, a tad me obuzmu takva tuga i sreća, istovremeno, neopisiv osećaj jedan. Prođe me isključivo ako dohvatim da ih skinem gole. I sve s njih ubacim u veš mašinu.
– Koja si Katarina Rebrača. Ja moje kažnjavam, bogami. Teram ih da mi kucaju SMS-ove, ne mogu ti ja ove moderne tačskrin kurce-palce, četiri slova otkucam svaki put kad pipnem ekran. Ali jebiga, uzeo za dinar… I tri i po iljade mesečno sledeće dve godine.
– NOLETOV PAKET! <3
– Nego šta. A uz njega smo dobili Noletovu vodu u porodičnom pakovanju, Noletovu patiku – desnu! nekorišćenu! – i Noletov popust na kupovinu u DIS-u, samo vikneš TOOO NOLEEEE na kasi i odmah ti daju popust onoliko posto koliko je Nole puta pomenut u medijima taj dan… Zato sam i krenuo tamo. Samo još da popunim ovaj tiket za kladionicu i ovaj loto tiket, a bogami i da izgrebem ovu srećku, to čuvam za kraj, nešto najslađe!
– Uh, ne spominji mi, baš bih sad pojela nešto slatko. Nešto senzualno. Nešto zavodljivo. Nešto kontrastno mojim biserno belim zubima koji će za koju godinu postati neujednačeno žuti od pakle cigarete dnevno, slims samo, molim lepo, kulturiška pička.
– Je l’ zato nosiš u tašni flašu omekšivača?
– Nego. Nigde ne idem bez nje. Nikad se ne zna kada ću morati da nekome u praksi pokažem sve njegove prednosti nad standardnim nekoncentrovanim omekšivačem. Evo mogu i tebe malo da zalijem, iskreno, dobro bi ti došlo da malo bolje mirišeš…
– Neka, imam ja onaj dezodorans for men, ne ostavlja fleke ni na crnom ni na belom, samo sam zaboravio jutros da ga stavim.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Nisi jedini, meu irmão de cor, nisi jedini…[/typography]
– Jel ima aloe veru i jel bez aluminijuma?
– Si normalna, ti su duplo skuplji. To bi bilo probijanje higijenskog budžeta, koji je inačepod stavkom „pater familas“ uglavnom rezervisan za žilete, jer pravi muškarac ne ide okolo neobrijan. A opljačkaše ovaj narod – pesto kitni pakovanje. Jednu kreditnu liniju sam otvorio samo da bih mogao da se brijem svaki dan.
– Razumem te… A gde su tu gel za brijanje, afteršejv balzam, pa krema…
– Kod ženinog brata, mada sam video da ih deli sa cimerom. A čujem da je sa cimerom podelio još svašta nešto.
– Ma neka, šta, mladi su, u redu je – dok to rade u svoja četiri zida.
– Jes vala, to i moja žena kaže. „U svoja četiri zida moš da prdiš kao nilski konj, ali ako idemo napolje, ponesi ovaj osveživač vazduha!“
– Jao, i ja koristim taj isti, kakva slučajnost!
– Nije slučajnost, taj je najbolji. Veruj mi. Muškarci znaju zašto.
– To, lave! Izdominiraj me svojom sigurnošću i odlučnošću! Osećam kako mi i druga butina vlaži, neću izdržati, treba mi brzi pokret kamerom uz moje duge noge i rez na scenu kraj bazena na tropskom ostrvu, da se iskuliram uz koktel s drugaricom.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]I da uživam u pogledu.[/typography]
– Rado bih ti se pridružio, ali nisam iz tog filma. Ne mogu da ispalim ortake, pojaviće se večeras neočekivano sa gajbom rogonje da gledamo Ligu šampiona.
– Stani, zar ćemo na ovome da završimo? Ne znam ni kako se zoveš?
– Nije bitno! Možeš me zvati kako god hoćeš, i Marko i Janko, i Mirko i Slavko!
– Hoću li te ikada opet videti?
– Samo upali televizor – i biću tu na svakih 15 minuta! Na svim kanalima!
– I ja, obećavam!
– Vidimo se!
– Gledamo se!
