Književna preporuka: Noćna straža
Pre par meseci nabasao sam na knjigu srednje debljine, nadrkano ilustrovanih korica i sumnjivo patetičnog naslova: “Noćna Straža – Sergej Lukjanjenko”.
Kako mi je predočeno, to je bio prvi deo od četiri, žanr fantastika. Kao zaljubljenik u serijale fantastike kao što su “Hronike Ambera”, “Hiperion Kantos” i ostalih pojedinačnih dela Želaznog, Dena Simonsa, Stivena Kinga i drugih majstora, sumnjao sam u tu novu, rusku knjigu. Nisam hteo da se uvučem u još jedan serijal fantastike pa da zaključim da je sranje. Malo je boljih knjiga od dobrog naslova fantastike ali je i malo gorih knjiga od lošeg naslova fantastike.
Prevagnuo je ruski momenat. Pomislio sam, kada sam pročitao išta od Rusa a da je novije od 150 godina? Hajde da vidimo šta braća imaju da ponude danas na literarnom planu.
Itekako imaju šta da ponude. Prvo, generalni zaplet. Noćnu stražu čine Ini, ljudi sa posebnim, magijskim sposobnostima. Mogu da bacaju otprilike sve magije na koje ste naleteli u igricama do sada, neki mogu da menjaju oblik u životinjski a ima i vampira, vukodlaka i svega ostalog što se podrazumeva u ovakvom žanru. Pripadnici Noćne Straže su ratnici svetlosti, dobra.
Njihov smisao je borba, održavanje balansa protiv Dnevne Straže, koju čine takođe Ini, ali ratnici tame. Bitno je reći da Tamni Ini nisu nužno zle sotonjare. Oni samo smatraju da sa svojim moćima mogu da rade šta hoće, kad hoće i gde hoće, za razliku od Svetlih koji slede ideju pomaganja običnim ljudima.
Na ovoj podeli se otprilike završava sve što zvuči malo detinjasto oko ove knjige. Lukjanjenko piše neverovatno realnu fantastiku, ako mogu da se tako izrazim. Noćni i dnevni stražari su magovi različitih jačina koji piju, puše, jebu se i imaju frku da otplate kiriju. Kroz roman se popije galon votke, popuši karton “zlatne jave”, nekakve ruske krdže za otčepljivanje tromba a i kvalitetna jebačina uvek visi u vazduhu. Vampiri mogu da prežive na suncu, samo im je neprijatno a Lukjanjenko s vremena na vreme opisuje i stvari kao što su prljavi lift u soliteru predgrađa, išaran Spartakovim grafitima.
Radnja prati Antona Gorodeckog, svetlog maga trećeg nivoa, i njegovu ulogu u sukobu straža ali i previranja u njegovom privatnom životu. Roman se kasnije dotiče i mnogih dubljih tema na sjajan način a kroz celo čitanje ste obavijeni Rusijom. Moderni opisi Rusije i moskovske atmosfere su mi posebno prijali. U svakom slučaju, tempo knjige je odličan, ima i dobrog humora, lepih opisa i glavolomnih spletki.
Po knjizi je snimljen i film, ali ako ste gledali, zanemarite to u potpunosti. Gledao sam i film, nema veze sa knjigom, izmešani likovi, potpuno izmenjene uloge, zaplet, haos. Knjiga ne može da se poredi.
Dok ovo pišem, pored mene stoji sveža kopija poslednjeg romana iz serije, koji je u izdanju kuće ” Alnari ” izašao skoro. Cena je 700 kinti, ali se prva knjiga verovatno može naći jeftinije, ja sam svoju platio 550. Knjiga bi trebalo da ima u svim Alnari knjižarama.
