Ko to nama živi lepo u državi

E moj čitaoče, ako ti je kada si kliknuo na ovaj tekst kroz glavu proletelo da ćemo ovde da pričamo o čelnicima vlasti kojima većina naroda jebe majku uzduž i popreko jer od njih kradu i otimaju, prevario si se, ta ploča se odavno izlizala, igla se iskrivila a gramofon se raspao. Ovde pričamo o ekipici koja mlati tu lovu na nedeljnom / dnevnom / mesečnom nivou više od ostalih a pritom ne prodaju opojne supstance pored škola niti su u policiji. Ljudima koji na mahom legalan način broje taj novac toliko da im palac otekne da ne mogu da otkucaju SMS. I o njihovom bezobrazluku i bahatosti, kao i o našem načinu života koji neposredno utiče na njihove prihode.

FOTOGRAFI NA SVADBAMA

Subota je, mlada plače, stojadini trube. Generalno gledano, na svadbi zarade svi osim roditelja mladenaca. Počevši od onog (ne)sretnika što skida cipelu, preko stršljenova što kače ruzmarin pa ti ko fol ubodu iglu 3 puta (alo fuljo šta mi praviš pirsing bradavica neću ti 3 puta platiti) pa do gospode muzičara koji to veče zadenu za Yamaha klavijaturu duplo više nego što su ranije već ugovorili sa tazbinom. Ali ovde se ne radi o njima, već o nekom ko možda i najviše profitira (osim ako broj zvanica nije jednak broju ljudi na roditeljskom sastanku u osnovnoj) a to su – fotografi. Ljudi gotive da se slikaju na svadbama i to je poznato, jebiga i ti tu košulju iz Zare što furaš na svadbi nisi od apsolventske večeri obuko red je da te uslikaju u njoj još koji put, a i ta mikrotalasna na rate što je ćale ispazario ko poklon je koštala boga oca pa nek i to uslika da se vidi koliko se isprsilo. Ali problem je što idioti ne znaju za granicu. Ovaj što blica obično ima sa sobom dve tri devojčice koje dobro izgledaju i pred kojima ti bude glupo da ne izvadiš tih 200-300 kinti a opet, s druge strane, znaš da nije red da plaćaš slike na kojima ti kupus visi sa usana, gde nazdravljaš sa brkatom tetkom iz Čortanovaca ili još gore gde su u prvom planu mlada i mladoženja a ti negde iza tamo sediš vidi ti se čelo i deo zulufa. Ipak, na kraju, posle 26og vinjaka ti uvale desetak tvojih slika i eto, tvoj novčanik i blizanci Vajfert se snažno zagrle i oproste.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Mani se nas dete, idi kod mladinog brata on se najviše ložio pred ciganima ispred opštine[/typography]

TRENERI TENISA

Samo ću reći, DOBRO VAS JE NO1E ZAJEBO TU. Otkad je naš dragi No1e to što jeste, budale od roditelja lečeći svoje frustracije i želeći novac, decu masovno upisuju u škole tenisa koje obično drži neki magarac koji nije nastavio svoju karijeru zbog povrede skočnog zgloba ali je zato spreman da odvoji sledećih 40 godina svog života učeći debelu balavu decu da udaraju reketom loptu i lažući ljude da je njihovo dete veliki potencijal iako mali ima veze s tenisom koliko i Matija Bećković sa umetničkim klizanjem. Ali to je Srbija, roditelji gutaju to masovno i pucaju oko 50ak evra mesečno na članarinu (na stranu PATIKE ZA ŠLJAKU, znojnice i steznici). Nema više košarke za 1000 dinara mesečno gde trener nabije loptu, ode pored u bife a vi deco igrajte basket (bar je sala sa parketom), sad je to sve No1e digao na jedan viši nivo. Srećom pa smo što se tiče pojma ‘golf’ mi u državi sentimentalno vezani samo za auto, ne znam gde bi dogurali da se i tu pojavi jedan No1e.

 [typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]E tako, sad malo levo… E, e dobro je! Da, reci tati Srđanu da su ovi napredni časovi 15e[/typography] 

KAMENORESCI (uključujući i pogrebničare)

Jednom je jedan vrlo pametan čovek rekao: ‘Sve može da propadne, da nestane, samo je smrt siguran posao’. I to je apsolutno tako. Jebiga, baba ode kod svetog Petra a iza sebe ostavi vikendicu u Ležimiru, nije red sahraniti je sa drvenim krstom sa koga otpadne broj od godine rođenja jer neka narkomančina malo jače olupa jaje od njega.

– Dobar dan.

– Dobar dan.

– Treba mi znate nešto onako kvalitetno, mermer jebiga ako baš mora, puno ime i prezime. Jaroslava Konstaninović da se to ukleše sve kako priroda nalaže. Ne znam samo ako računate cenu i po slovima jel možete ipak da skratite naprimer ime neka bude Jarka, tako su je komšinice zvale a prezime i ne mora prepoznaće je po slici šta, i što se tiče rama ne morate staklo zalepite vi to ludim lepilom gledo ja reklamu drži to momački.

– Gospodine, molim vas, na šta vam ja ličim?

– Dobro da, ajde, jasno mi je, reci cenu.

POPOVI

Odavno poznata tema. Ali takav smo narod. U slučajevima osveštavanja odnosno u sezoni slava se profitira povremeno ali naravno i pored toga tu kaplje podosta iz ovih redovnih primanja. Bezobrazluk je što se najavi da će doći oko 9 ujutru da osvešta sve redom, ti zapališ tamjan, sve spremiš, ceo dan sediš u kući ko da je bombardovanje a on dođe u 4 poslepodne, za minut otpeva par refrena (bekvokali onog klinca pored su uračunati) i na kraju ti izuje najmanje jednu crvenu opet sa sve onim blaženim osmehom PA KOLKO GOD DA JE OD BOGA JE HEHE. Al eto, sad će se bar slava obaviti u miru i veselju, sin će se skinuti sa spida, dugovi će se vratiti, ćerka će se pošteno udati, nikog ne bije maler.

DRAGSTORI U KVARTOVIMA

Ovo je već bolna tema. Bolna ko vađenje brisa iz uretre. Al ko nam jebe mater, za ovo smo sami krivi. Zbog naše alkoholisanosti, stondiranosti ali sve u svemu lenjosti, ovi ljudi tuku para toliko da je to postalo bezobrazno. Ponedeljak, 21:30, IDEA radi do 22:00, tebe ko i svakog mangupa mrzi da odeš jer misliš da nećeš stići pa zato samo ‘pređeš preko’ u STR ĐOTA/MAKI/BOBIKA po keks ili sok a kad dođeš tamo cene ko da je drugi životni standard i ko da nisi prešo preko ulice nego preko granice. Domaćica im je 140 dinara, kondomi 300, dvolitra jelen piva 240, žvake su im bre 7 dinara skuplje nego bilo gde drugde. Bezobrazluk je što obično radi gazda ili zaposle jednu kasirku jer gazda fizički ne može da postigne da radi toliko i tu jadnu kasirku plaćaju nešto mizerno toliko da ona zavidi ženama koje rade kod kineza. Al kažem već, za to smo sami krivi.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Sniženo sa 229 na 240 [/typography] 

– Dobro veče.

– Izvolite.

– Daćete mi dopunu 062.

– Samo sekundu… Evo kažite mi broj.

– 062 5243 775.

– Koliko?

– Pa šta znam, daj za Teslu jednog.

– U redu, to vam je 114 dinara

– Kako 114 sad, za 100 sam uplatio.

– Mi naplaćujemo ruke.

– Jesi ti baždarena? Samo majstoru koji dođe da opravi sifon u wc-u i koji sa mnom popije 5 rakija u 9 ujutru mogu da dam za ruke, tebi ne dam makar se ne javio Maji, otpale vam ruke dabogda, briši to i poništavaj.

– U redu, prijatno.

Tu bi još mogli da ubacimo i one što prodaju kabanice za exit, jastučiće za vrat na autobuskim stanicama pred more i konduktere na ovim stalnim međugradskim linijama koji za nošenje torbe sa prljavim gaćama uzimaju 200 din po pravcu, ali ipak nećemo, jer tu kapne takođe dobro, ali doduše povremeno i nedovoljno da zasluže detaljniju analizu.