Koliko sam ja tu dobar?
Pijaca se prostire mnogo izvan kruga u kojem se tvoja baba cenka sa seljankom oko cene zelene salate. Zapravo sve je pijaca, cenkanje i proračun. Niko ništa na jebenom svetu ne radi tek onako, bez razloga ili zato što je takav čovek. Bez razloga i računa postupaju samo ludaci, klasični kovinski kadar. Uzmimo recimo da Tomi Nikoliću zvoni mobilni – na ekranu piše Mlađa G17+. Evo nekoliko mogućih opcija: Mlađa zove…
a) …na po koji Džek Denijels, čisto onako.
b) …da Tomi iz svog džepa plati hiljadu evra od akcija, jednostavno zato što je duša od čoveka.
c) …da se šlihta za koaliciju jer je džukela proračunata kojoj je zinula bulja za ministarskom foteljom, uticajem, sedmocifrenim sumama evra i dečacima sa jednocifrenim brojem godina.
Ako je verovati sociološkoj teoriji razmene, iskustvu i zdravom razumu – odgovor na gornje pitanje je upravo taj na koji si pomislio. Teorija razmene kaže da u međuljudskim odnosima uvek merimo koliko smo mi tu dobri. Koliko investiramo, a koliko dobijamo. Preračunava se sve – vreme, energija, emocije, kinta. Niko nije izuzet.
Pa valjda me bar majka voli jer sam njen?
Jok. Majka te voli jer sebe hrani emocijama. Podgreva ti sarmu ne da bi se ti naždrao – to možeš i na kiosku – nego zato što joj prija osećaj da te je baš ona nahranila. Tvoja voljena mama (dabome podsvesno) pravi računicu: satisfakcija koju dobija mora biti vrednija od vremena i energije uloženih u podgrevanje hasa. Drugim rečima – žena hoće da bude u plusu. Stvari se menjaju ako upravo na televiziji Onur pamprči Šeherezadu. Tada ćeš sam da podgrevaš sarmu jer majka nije spremna da plati cenu negledanjem serije.
Ova teorija ne zaslužuje epitet baljezganja utoliko što je veoma primenjiva. Pretpostavimo da jebeš. Znam, potreban je visok nivo apstrakcije za takvu pretpostavku, ali hajde da maštamo na trenutak. Dakle, ti jebeš. Evo nekoliko mogućih bilansa trgovine:
Balans: Jebeš jer ti je lepo. Ona se jebe jer joj je lepo. Svima lepo (Credits to Era Ojdanić)
Deficit: Jebeš jer ti je lepo. Ona se jebe jer joj je možda lepo, jer si useljiv, imaš kola, keša i dovoljno si glup da te kurava izmuze.
Suficit: Jebeš jer ti je lepo, jer ona plaća račune, pravi bogovsku proju, čisti, pere, pegla i posle toga ti popuši. Ona se jebe jer joj je lepo.
Poruka je jasna – gledaj da što bolje prođeš. Razume se, na pijaci moraš da imaš šta i da ponudiš. Tu se dalje meša zakon ponude i potražnje – uvek je najskuplje ono čega ima malo i što je traženo. Ne može Cigan na buvljaku da traži 50 evra za Fila papuče kada na sledećoj tezgi ima za 50 dinara. Tako i ti ne možeš da očekuješ oplodnju Džesike Albe s obzirom da prosipaš fore kao Jova Radovanović, rekord izdržljivosti ti je dva minuta u misionaru, a od nepokretne imovine imaš samo tetku paraplegičarku.
Naravoučenije – uvek se izbacuješ onim u čemu si poseban. Neko pika dobro fudbal, neko ima podeblji buđelar, neko je pročitao koju knjigu više od Družine Sinji galeb i Hajduka, a neko recimo dobro zvižduće, kao u Selindžerovom Lovcu u žitu. Kako god, svaka roba ima svog kupca. Da nije tako, ćale nikad ne bi smuvao kevu, a Al Paćino bi bio u staračkom domu umesto što jebe 40 godina mlađu ravu.
Na kraju, upozorenje: nepravilna upotreba teorije razmene može da uzdrma tvoj svet, da te otera u paranoju i u pizdu materinu:
Black Hole: Okse, oćeš na pivo?
Ox: Zašto koj kurac?
Black Hole: Pa šta znam, pivo jebote.
Ox: Šta ti imaš od toga? Koliko si dobar? Prozreo sam te, sračunati kapitalisto!
Black Hole: Aj ćao, zvaću Frenkija.
