Krećemo na more, jel spakovan paradajz?
…daleko negde ko zna gdeee, ti ljubiš a jaaa mreeeem i pijem kao lud, do nebaaa tražim put…
– Svaki put mi je žao prekunuti Slavka Banjca kad znam da ću neposredno nakon njegovog umilog anđeoskog glasa čuti tvoj nadrka…
– Ja sam ti žena, ne bih te ni zvala nikad da ne moram ali kad te život bičuje… DE SI?
– Evo me kod Matijevića u mesari, u meni se već pola sata vodi hamletovska dilema.
– Između čega?
– Između sremske i bačke kobasice, držim ovu prvu u ruci a ona mi šapuće ko prsten Frodu ali pak s druge strane bačka je bačk…
– Ajde ne seri, uzmi od svega po pola kile i kulenja obavezno, znaš da deca vole.
– Ti voliš! Čim oči otvoriš staviš kulen usta. Tako si me naterala da mačku nabavim, kao da se deca igraju…
– Pa igrali su se.
– Jesu, fudbala s njom po celoj kući, još dlake ne možemo isterati iz tapacirunga… na kraju sam je morao mami odneti da se ona pod stare dane jebe sa njom.
– Mogao si i ti tad kod mame ostati, ali pošto nisi vraćaj se kući s tim mesom da imamo čime decu hraniti na moru, krećemo sutra a ništa spakovali nismo.
– Evo stižem, čim se probijem, napravilo se usko grlo na kasi, POMAMA… valjda svi na more idu.
– Ja idem na pijacu, nađemo se kući…
Sat vremena kasnije
Zvrrrrr… zvrrrr… zvrrrrrr….
– Ček, ček…
Zvrrrr…. zvvvvrrrrrrrr…
– ČEKAJ JEBOTE! Ko je?
– JA SAM!
– Pa de ti ključ?
– Otvaraj, ne mogu do njega od kesa, obe ruke su mi zauzete.
– Nek su i tebi jednom obe zauzete a da nije da jednom mažeš nokte na drugoj. Ajde iskipuj se u predsoblje.
– Evo, sve sam kupila.
– Šta je ovo, misliće na granici da švercujemo kreme za sunčanje da prodajemo na plaži ko cigani.
– Crnci!
– Izvini, molim te.
– To su kreme za posle sunčanja, kad zaspeš pripit na plaži pa ti plikovi iskoče ko prošle godine. Ovo u drugoj kesi su za sunčanje.
– Pa nisam kit jebote, šta će toliko kreme možemo ogradu isped kuće namazati.
– Ni deca ti nisu mnogo pametnija, naprotiv, oni trezni izgore.
– A za šta služi onda ova za sunčanje, kad se i posle moram mazati?
– Ta je za normalne ljude, njima pomaže, al pošto sunce od tebe tokom cele godine vidi samo levu ruku kad je izbaciš kroz prozor od Stojadina potpuno si nerezistentan pa ti ne pomaže.
– Nerezistentan? Nemoj molim te te teške reči zamrsiće ti se jezik ustima pa ništa od mora. Nego od kada se na pijaci prodaju kreme, ja mislio ti otišla po sira nekog i krastavaca?
– Nećemo krastave na more nositi, kupićemo tamo, nismo tolika sirotinja.
– Nismo, na skali sirotinje levitiramo negde između krastavaca i sremske kobasice, ali pošto vidim da se kreme na pijaci prodaju možda ima i gorih.
– Kreme se na pijaci prodaju jer ih dobri ljudi švercuju iz Mađarske pa su duplo jeftinije nego u apoteci.
– Kad smo kod apoteke jel si uzela ono za protiv proliva?
– Jesam.
– To mi je najbitnije, kad god na more odem tri dana prolivam, šest kila izgubim, pa šest dana sebi dolazim… kad dođem spakujem se i kući.
– Uzela sam probiotika 3 vrste, sve to sad skrkaj dok ne stignemo, ako bude sreće kad prođemo Makedoniju nećeš više ni jednom srati.
– A jesu uzela nečega za ono kad mi sedmi dan morska so probije sinuse pa mi sline krenu nekontrolisano da cure iz glave i slivaju se niz vrat prema stomaku?
– Jesam. Sve ćemo ti rupe zapušiti.
– Naduvaću se ko traktorska guma, al nema veze bolje i to nego da mi more propadne. Kakva je ovo slama? Nosimo slamu da jedemo?
– Šeširi moronu. ŠEŠIRI! Na glavu da staviš da te sunčanica ne opali. Uzela sam i ovo što se naduva pa se na vrat udene da možeš spavati dok putuješ.
– Ima li nešto da noge udenem, sedišta u autobusu su pravljena za ljude niže od metar sedamdeset, meni su samo noge metar sedamdeset… posle 3 sata mi dođe da ih nekako odvrnem i zamolim vozača da ih stavi u bunker dok ne stignemo.
– Ajde ne kukaj, kad deca mogu da izdrže put možeš i ti.
– Lako je njima, em stanu na ono sedište celi, em mogu spavati… ni brige ni pameti… a ja čim krenem razmišljam kako ću vratiti pare kumu koje sam pozajmio za ovo letovanje da se od jutra do mraka mažem kremama i nosim slamu na glavi ko kauboj.
– Deca moraju na more!
– Ti moraš na more! Ja sam more prvi put video kad sam vojsku odslužio pa vidi me, ne mogu u sedište stati. Koliko se putuje, 12 sati?
– 18.
– Prošli put smo putovali 12 sati, šta se desilo? Odaljila se Grčka u međuvremenu, beži od Evropske Unije u Afriku?
– Ne, nego sad idemu u neko drugo mesto koje je lepše.
– Posle 18 sati bi mi Mauricijus delovao ko Svilajnac, a sumnjam da između grčkih selendri razbacanih po priobalju ima neke razlike.
– Ima, videć…
Zvrrrr… zvrrrrr…. zvrrrrr
– Evo stigla deca s treninga, smrde garant na zapaljen najlon. Nateraj ih da se operu da nas zbog njih ne bi zadržali na granici. Ja idem da spakujem sve.
– Ajde, ajde požuri… nek ti obe ruke budu zauzete.
