Kul likovi iz ne tako kul domaćih filmova i serija
Sad ću da otkrijem jedno epohalnu stvar. Nešto čega se nikada niko nije setio. NAŠA KINEMATOGRAFIJA JE SRANJE! Bio sam sarkastičan, baj d vej. Svi vi znate da čak i pre raspada Juge, naše filmište nije bilo ništa posebno. Bilo je hiperproduktivno, politički obojeno i sa par dobrih izbačenih stvari, ali i ćorava koka ubode nekad. Sada je neproduktivno, politički obojeno, i ne bode ništa. I da, svi vi koji se smejete kad se Her Žika sakrije da mu unuk jebe, ja jesam iz ne-vladine organizacije koju kontrolišu iluminati sa ciljem da vas nateraju da gledate holivudske blokbastere a ne najnoviji film nekog našeg reditelja koji i ima rusko ime i nema rusko ime, čisto da vas zaintrigira.
Bilo kako bilo, naši filmovi i serije su iznedrili par komičnih, interesantnih i poučnih likova. Likova koji, praktično, nose film i seriju, i bez kojih ne biste to sranje ni pogledali.
1. Slobodan Bob Mihailović, Vruć Vetar (Bora Todorović)
Odmah da se ogradim zbog naslova članaka. ”Vruć vetar” jeste kul. Čkalja i Radmila Savićević u naponu snage, Smoki pre nego da počne da režira neke pesmice Panonskog smarača. Ali Bora Todorović! Izneo serijal. Njegov lik prešao ex-yu gastarbajterizam na EASY, jebajući nemačke dobrodržeće babe, dok ostali otpušavaju wc-šolje i šetaju kučiće. I to sve sa držanjem jednog američkog plejboja. Vrati se kući u Pirot, čisto da raja vidi da je uspeo. Gastos kliše, ali on ga podiže na viši nivo. Kad Boba izda Boban i Nemice ga prozru, dolazi da živi Šurdi i njegovom ujki na grbaču. Kad uleti komisija za dodelu stana, glumi večitog studenta sa bronhitisom i Šurda dobije stan od preduzeća. Čovek je ceo život proveo lagodno, bez da se pomuči. Tarzanski. Ne sećam se baš, verovatno se skenja na kraju, da reditelj da pouku da se samo socijalistički rad isplati, ali mi smo to potisnuli.
2. Doktor za ljubav, Čekaj me, ja sigurno neću doći (Petar Božović)
Odmah da se razumemo. Ja ovu limunadicu nit sam gled’o, niti nameravam. Kičić?!?! Ali, moji verni fejsbuk prijatelji, uvek kad ih srećica-meda ostave zbog neke druge životinjice uvek su izbacivali neki klip gde klošar kog glumi Petar Božović drži neko predavanje. O ljubavi. U ataku strašne dosade ja to pogledam i oduševim se! Pa pobogu, kako neko ko snimi onakav očaj od filma može da se seti onako dobrog monologa. Do detalja je tako. Pivdžani, bromazepami, leksilijumi, plakanje… Ništa ne pomaže kada Džejn otkine parče tvog neiskusnog Tarzanskog srca i ode sa Čitom. Samo vreme. Vreme leči sve. Kao i heroin. Samo, vreme je jeftinije i manje pogubno po venski put.
3. Šćepan Šćekić, Srećni Ljudi (Danilo Lazović)
Kao prvo, samo ime lika. Ima potrebnu količinu ”Šć” da bi zadovoljilo crnogorski stereotip gledan kroz prizmu Srbina. Lenjost, tu je. Natalijaaaaa!!! Muvanje po visokim krugovima bez trunke sposobnosti i znanja, tako svojstveno Crnogorcima, tu je. Penzija u devizama, tu je. Još jedna osobina Crnogorskog plemena ovaploćena u ovom liku: da dovede nekog svog, nećaka, sestrića, i da ga gurne, da mu nađe poso. Da je serija snimana u 21. veku, mladom Lunetu ne bi trebao striiiiiiiiiiiiiiiiiiko da mu pomogne. Jednostavno bi postao predsednik Studenstkog parlamenta i to ostao do 30-te. Šćepan Šćekić predstavlja sve ono loše što mi vidimo u Crnogorcima. Bez imalo kritike. Šćepan je svemoćan. Zavodi cave iz 90-ih, Lunetu je life-coach, jedan je od članova žirija za izbor Miss nečega. E sad, ja sam seriju gledao davno, garant ima još neku ulogu bitnu za pavićevski zasplet, tipa da jebe Malinu (nju samo Aranđel nije opalio) ili da Simi da koru ‘leba da ne ugine, ne znam.
P.s. jesam naglasio da je Šćepan stereotip? Crnogorska publiko, nećete me koknuti, Laušević stajl i to? Volim ja i vas i Sutomore! BUDVA NA PJENU OD ŠĆEPAN!
4. Dule Pacov, Vratiće se rode (Žika Todorović)
Do zadnje epizode, ”Rode” su po mom mišljenju bili najbolja serija ikada. A onda u zadnjoj epizodi, pavićevski hepi-end. Na drugo gledanje sam video da Bjela u stvari reklamira Barandu i blato. Lejm. Elem, Dule Pacov. Ogovorno tvrdim da nije njega, ja na ovom vaskolikom intervebu, ne bih pisao ništa. Inspiracija. Generator Tarzanštine.
-Zašto dama šeta sama noćom?
-Ja i ti mora zaživimo, jebeš mi sve!
-Kupili smo sliku od onog….Baje Hadžipešića.
-502 dinara? Odakle nađe ona dva, majke ti? Evo, petsto… i u redu je.
- Pikac, dođi da probaš nešto!
Kao što je moja baka čekala scene sa Tikom i Đošom u ”Porodičnom blagu”, ja sam čekao scene sa Duletom Pacovom. On je uzor mladih: diluje drogu, pravi malverzacije oko nekih zgrada, uvaljuje umetninu, bije se, taslači kamenjarke, sarađuje sa Albancima. I sve je bilo bajno, dok reditelj nije odlučio da Dule doživi katarzu i postane uzoran građanin, poljoprivrednik…Tog dana, deo svih nas je umro…A bio si kul lik, Dule. I još mu je prst ponovo izrastao od baranđanskog blata. Koja smaranda.
5. Petar Popara, Podzemlje (Lazar Ristovski)
Njega voli i staro i mlado. Iako može da zagrize žicu pod naponom od ko-zna-koliko volti i da preživi eksploziju bombe u koferu u kojem se sakrio, i naše čitateljke bi rekle da je on u stvari ”Mica”. Mica koji je pobio rešpektabilan broj Švaba, slona nazvao konjem, tukao se po kafanama (isključivo glavom) bio u podrumu skoro pedeset godina, zatim pobio još desetak glumaca koji su igrali Švabe a zatim napravio svoju vojsku i vršljao po ratištima koja nam, fala Bogu, nisu falila. Večiti kontraš i revolucionar uvek na pogrešnoj strani, beskompromisan. Nije on bio za taj posleratni, dupeuvlakački svet. I bolje što je ostao dole, da ga kojim slučajem Miki Manojlović nije stavio u podrum, Poparu bi, ili poslali na Goli otok, ili bi i Titu jeb’o ”majku fašističku”.
