Kvazi romantična priča iz dalekog svemira
– Pa kaže… SE DAM NO ĆI SE DAM DAAA NAAA BIĆEŠ MILOOOOVANAAAAA, ajmo opet guke goge što bi geko đule van gog, SE DAM NO… ej ej ej, gde ćeš ti, ne prilazi, alo ispećeš se, avetinjo…
– Ne boj se, držim distancu, znam za jadac. Šta pevaš to?
– Ma nije to što misliš, slučajno mi uletela frekvencija radio Rake Ešingera jutros u domeni… zarazno jebiga. Inače, ne slušam to, volim Tul, čekam novi album, a sve mi se čini da Mejnard ima veći stepen bola u prepucijumu nego što je meni vodonika ostalo.
– Ja volim Kejva.
-E i ja isto, baš je car iako izgleda kao elijen koji se skida sa kreka i navlači na dop sa 90 procenata prezle.
– Ali ne volim muškarce koji povlađuju devojkama, ako već slušaš Ipčeta, radi to ponosno, ne krij se.
– Ma ko si bre ti da…
– Sara, drago mi je.
– Sara, hm… Betelgez, najs tu mit ju en gled tu si ju hehe.
– Lavli. Not.
– Dobro, dobro, ne prevrći očima, ja sam u principu duhovit ali godine čine svoje. Mada nisam ja najgori, evo Rigel, moj najbolji drug, na primer, on po ceo dan roka Kursadžije, ima 170 giga materijala i vrti u krug, kaže Alabanac najsmešniji, ima to lj umesto l hehe. Ok, nije smešno. Inače, kad sam već pomenuo Rigela, upoznaj i ostatak ekipe: Meisa, Beatriks, Alnitak, Alnilam, Mintaka, Eta, Saif i Hastja… divna čeljad koja sa mnom i Rigijem čine Oriona drevnog grčkog ratnika. Drugari, ovo je Sara. Ne zameri im što ćute, nismo imali goste milionima godina, naročito ne tako… jebote, ti si ladno ljudsko biće, kako si došla ovoliko daleko? I gde ti je ono smešno odelo? Hm, ti si samo u gaćama i majici, zanimljivo. Vitka si, nema šta, dupe zategnuto, struk ko grlo boce stomaklije, sise… dobro jebiga, verovatno si pametna onda hehe.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Desno rame[/typography]
– Oš prestati da se blamiraš?
– Ok, izvini, kažem ti, socijalni život nam je ovde prazniji od centra za empatiju Jozefa Fricla, povlačim reč.
– Pošteno. Povlačim i ja da si kao Jova Radovanović. Mada sam ja lepo vaspitana devojka pa to nisam ni rekla.
– Nebitno, mi zvezde čitamo misli, vi ljudi ste ionako nastali od naše prašine. Nego reci mi kojim trikom si uspela da prevališ 427 svetlosnih godine od Zemlje i pojaviš se ovde?
– Poslednje čega se sećam je da ležim na krevetu i čitam Autostoperski vodič kroz galaksiju. Zamišljala sam kako izgleda Zaphod Biblbroks i… evo me ovde, čudno zar ne?
– Au, pa ti sanjaš. Definitivno sanjaš. Zašto Zaphod?
– Htela sam da flertujem s njim, ja sam inače tamo na Zemlji kraljica flerta, tako me zovu.
– Ajde, pa to je za aplauz na otvorenoj sceni. I ja sam tako u mladosti bio jebivetar, nijedna kometa na potezu od Magelanovog oblaka do magline Veštičja glava nije mogla da mi odoli, svakoj sam dao po bonu.
– Daješ li sad bone, frajeru?
– Iskreno, par desetina hiljada godina nisam, ni komete više nisu kao što su bile, te oće poeziju, oće pažnju, cveće, broj tekućeg posle trećeg benga… a u pičku materinu. A i godine me stisle, malo reuma, lumbago, proširene vene, sad sam više za sudoku i emisije Zaharija Trnavčevića nedeljom pre podne. Nije loša ona o zp hibridima…
– Zaustavi se da se ne bi budila iz košmara. Vrati se na bombone. Potentan li si i dalje?
– Kakvo je to pitanje, pa osećaš da gorim.
– Ne osećam, u snu sam.
– Da, inače bi bila spržena, 3500 kelvina na površini i jedno 5 puta više u sredini, ako me razumeš hehe. Ili što bi reko Dženeral Tu, ETO ŠTO SAM VRUĆ OPAAAA!
– I kažeš, slušaš Tul?
– Pa da, ovo je samo citiranje, mislim koja je razlika između Lao Cea i njega? Ok, ima, loše sam se izrazio ali ja zaista volim Tul, evo omiljena mi je ona… ne znam sad kako se zove, al prvo ide bas, pa onda bubanj i gitara, i onda peva… nešto… tako. Je li bre, mala, je l ti to flertuješ sa mnom?
– Da.
– Stvarno?
– Da.
– Pa što nisi rekla da hoćeš, gle na šta ličim, mogao sam bar ove plamene jezike malo da potkrešem, površina mi je kao frizura Radovana Karadžića kad je dobio poziv za mardelj u Sheveningenu. Ni začešljao se nisam, još tu prosipam gluposti, blamiram se.
– Kul si.
– A? Jesam li?
– Aham.
– Pa ček, je l to znači da ćemo da se parimo?
– Al si i seljak.
– Pa ono, nije baš da potičem iz neke urbane zone, tako da si i donekle u pravu.
– A opet, nisi seljak na seljački način, ima tu nečega.
– Dakle ipak ćemo da se parimo. Ok, ja ću prvo gore, pa sa str…
– O gospode. Zaboravi na koitus, nema toga. Super si ti, ali ovo je san i ja moram da se probudim.
– Jesi li sigurna da moraš?
– Naravno, ja živim u drugom svetu, imam obaveze, treba flertovati nemilice. Evo jedan momak mi je obećao da će sutra da mi pokaže eksploziju zvezde i nastanak supernove. Zar nije romantično?
– Jeste. Ali slagao te je.
– On? Ali tako je bio fin, zašto bi to uradio?
– Ne znam, moguće da je i njemu neki koitus u glavi pa smislio prečicu.
– Muškarci svinje, trebalo je da znam.
– Naučićeš. Nego, ja ti mogu pokazati kako izgleda super nova.
– Stvarno? Učinio bi to za mene?
– Bih, ali to ima svoju cenu.
– Zaboravi, dupe čuvam za brak.
– Ne, ne, nije to. Ako je budeš videla, moraćeš zauvek da ostaneš ovde.
– Ne razumem. Objasni, nije mi tata Kepler.
– Ja umirem.
– Molim?
– Nemam više vodonika, sav sam se naduo i eksplodiraću.
– Ne! To je surovo.
– Jelen super liga je surova. Po gledaoce, naravno. Ovo je samo novi početak. Kad budem eksplodirao, videćeš supernovu, a onda će početi kompresija u crnu rupu, moj novi život. I tvoj ako budeš htela.
– Je l opasno? Je l strastveno? Oću l moći da flertujem?
– Ne znam. Ono što znam je da iz nje nema izlaza. Ni svetlost čak ne može da pobegne. Ni tvoj san.
– Ložiš me?
– Ne, ja sam stari manipulator. Ako ti je za utehu, na Zemlji će se ljudi diviti romantici te eksplozije. A sad dođi ovamo, imamo posla, hehe.
