Lepi Jova i domaća pornjava

Lepo je pričati o smislu života. Umetnosti, nauci, politici. Doći kroz takav razgovor do nekih uzvišenijih ideala, dobrih saveta i načina da popravimo svoje bivstvovanje na ovoj dobroj Zemlji. A ponekad… ponekad i razgovor o malim stvarima može biti isceljujuć.

‎- Ej, kako se zvaše onaj debeli iz Breninog benda, znam da je reklamirao neke čajeve…
– Lepi nešto… Lepi Jova!
– Lepi Jova? Nije li to ime nekog cveta?
– Tako je gej što to uopšte znaš. Ko uopšte daje cvetu imenu Lepi Jova?
– Sigurno je to išlo ovako, otprilike. Neka debeldara, zvaćemo je Juca, iz Vojvodine pre stotinak godina je tako išla livadom i primetila neki cvet, nit’ je bela rada, nit’ je neki drugi vesnik proleća.
– Da, i pošto nije znala latinski dala mu je ime po nekom Jovi, a ne Floricus Vulgaris. A što ga nije nazvala…ne znam… skočimaca, divnoruj, ili tako neka kovanica?
– Ne razmišljaš u sve četiri dimenzije. Sigurno je u selu postojao neki Jova, predmet njenih erotskih želja, koji je nije primećivao, ili što je bila debela k’o tenk, ili što je od miraza imala samo da mu ponudi proju. Druga su vremena bila. I tako, cvetu je dala ime po njemu. Da pokaže koliko ga voli.
– Ima logike, ali tvoja hipoteza ima jednu falinku. Kako bi to ime zaživelo? Čisto sumnjam da je Juca bila eminentni botaničar. Autoritet na polju flore.
– Nije ni morala da bude. Samo bi došla u selo sa vencem od novog cveća i rekla bi da je nabrala Lepog Jovu. Zar bi iko postavljao suvišna pitanja o imenu cveta?
– Tačno, evo riba me zove i kaže da zaliva njenu difembahiju. I ja dalje od toga ne zalazim. A ko zna šta je to difembahija na latinskom… Garant neka perverzija. Ti Rimljani, to samo klalo i jelo pa povraćalo. Elem, kako uopšte pamtiš te stvari?Odakle ti Lepi Jova u sinapsama?
– Pokupio sam. Čuješ to, keva priča sa komšinicom. Uđe to u mozak. A nimalo se ni ne trudiš da zapamtiš.
– Čitao sam da ako stimulišeš prave delove moždane kore možeš da se setiš… Lupam, šta si jeo 12.11.1996. za užinu. Ili neki članak iz novina na koji si samo bacio pogled.
– Zamisli to jeboteee! Pa sa tim stimulatorom, prelistaš ispit od 1000 strana, odeš kod profe, daš mu ga po stimulaciji, i reprodukuješ. Pa postao bih prof. dr. za 3 meseca!
– Da li bi?
– Ma gde… Kurčio bih se poznavanjem rezultata Winston Yuba Lige, sezona 99-00. NE! Stimulisao bih onaj deo mozga gde čuvam u memoriji sve svoje seksualne odnose.
– Njih 5. Ahaha!
– Duvaj ga. Pa zamisli. To je kao da ponovo preživljavaš ceo seks opet, kad ga se tako živo sećaš.
-Da! Eto, ja npr. sećam se da sam jebo onu Stašu, pre par godina. Ali ne sećam se detalja, dal’ sam milovao obe dojke podjednako, jesam li svršio na leđa ili stomak, jesam li svršio uopšte. Ovako, uključim stimulator vijuga -i kao da gledam pornić sa sobom u glavnoj ulozi.
– Što jednostavno ne nateraš Maju da se snimate? Da odvedete vezu na viši nivo!
– Nije li es-tu-maut viši nivo? Ili brak?
– Uozbilji se. Ej, ali oduvek me je zanimalo, kako oni pajvani što se snimaju nabede bičerku…

– Koji li su bili njeni motivi? Koji je to mozak? Ok, sad ćeš da me snimaš kako ti blajvim, a posle ćemo to da gledamo. Jer to je romantično. A možda i naša veza i seksualni život napreduju ako gledamo snimak sopstvenog seksa. K’o sportisti kad se spremaju za meč pa gledaju kasete sa svojim protivnicima. Naravno, ja, tvoja cura, ti svim srcem verujem da nećeš pijan da pokazuješ klip konobarima u Motelu Vranje. Naravno, mačko. Nema problema…

– Dadada i kao slučaaaajno… Moj brat od tetke je vršljao po mojim CD-ovima, tražio prvi Kol of Djuti, i našao je naše nežnosti.
– I sasvim slučajno je šerovao po celom Vranju. I kao rezultat globalizacije na naš houm-mejd pornić trenutno drka sensei Joši Nakamura, u svom stanu u Nagasakiju!
– Kako se on iskupi kod nje posle? Kako li je ubedi da nije on delio njihovu pornjavu po gradu i hvalio se da joj ga je pakovao u senfaru, POV stil. Kako ponovo zasluži njeno poverenje?
– Pa ubere joj Lepog Jovu, jebote…
– Lepi Jova… Kako smo samo navareni, čoveče.