Ljubav kao gudra u pop i folk muzici

Svirka Osvajača u Čenti, sedam piva pliva po unutrašnjosti organizma, šesnaestogodišnjakinja iz Debeljače bi poslednji dah da ti da, a kroz svu tu romantičnu idilu, Čipi srpski Dikinson zapravo zavija o lobetini. Kroz ovaj primer može se solidno prikazati doživljaj publike kada je reč o modernim pop-folk baladicama, i generalnom bolu u kurcu za ne tako skriveni drugi sloj ovih pesama. Ti si se zaljubila, mada nisi htjela to, i šta te zabole, ni ne treba ti heroin. Činjenica je, hteli mi to na takav način da tumačimo ili ne, da se u na prvi pogled ljubavnim pesmama zapravo kriju ispovesti o varijacijama duševnih stanja ili posledica koje izazviva konzumacija kontrolisanih supstanci. Ove nedelje pokušaćemo da sastavimo  mini plejlistu pesama čiji tekstovi zapravo govore o jednom od najsurovijih demona današnjice, njenom visočanstvu narkoticima.

Dado Glišić

Među našim, uslovno rečeno modernijim izvođačima popularne muzike, vlada neka bizarna podela poput one na gengsta rep i RnB crnje. Tako bi Šmrle, Aco Separe i Mare Bulat pošto su šmekeri i više mačo, bili Bigi, Šakur i Snup, dok se Dovla, Ćetko, Boki Marović i ostala bulumenta mogu uporediti sa, pa ko god da su RnB crnje. Ovom RnB redu pripada i manje poznati umetnik, Banjalučanin Dado Glišić, čovek koji je zaista jedan okoreli crnja, ne po boji kože, već po polaritetu sopstvene ličnosti. Ovaj bosanski mračnjak i zvanično je lečeni heroinski zavisnik, a delu njegovog personalnog pakla svedoči nam numera “Sto Bespuća”.

Svaka riječ od pelina a noć od kamena
Čini mi se nikad gora
Eh, da mi je da sad u zemlju propadnem
Da ne vidi me nova zora

U spotu dominira standardno dobra cupika, što odlikuje čitav ovaj žanr, i čini se kao da su ovi uvodni stihovi posvećeni upravo njoj. Ipak, ono o čemu ovi stihovi zaista govore je surovo, krviničko kajanje. Kajanje sa kojim mogu biti upoznati samo oni koji su nekada uzeli nešto, i nakon toga zagarantovano zažalili jer ih je savest proganjala i u podsvesti su se nizali svi oni anti gudra slogani kojima se više ne zna broj, a koje kroz odrastanje slušamo svaki dan. Dado se više ne radi da mu bude lepo, Dado se radi zato što mora, sada bi u zemlju da propadne, da ne vidi ga nova zora.

Da ne izgovorim, dobro podnosim
Valjda uskoro ćeš stati
Ma, ne vuci me na dno
Jer tek sam uspio
Među žive da se vratim

Dado krizira. Gori, znoji se, za svoj život bori se, kako bi to opisao njegov stariji kolega. Drugi deo ove strofe posvećen je Dadovoj herojskoj borbi za skidanje sa dopa, borbi u kojoj su mnogi velikani izgubili svoje živote,  ostavivši za sobom gomile uplakanih lica i upropašćene živote bližnjih. Skidanje sa dopa zahteva čeličnu volju, uopšte je nepojmljiva stvar za one koji su imali tu sreću da ne upadnu u taj šeol, tako da nije u redu dalje o čitavom procesu uopšte govoriti, sem što treba napomenuti da je u pitanju jedna velika poludela klackalica. Dovoljno je da keva debelog klinca pozove na ručak, i ponovo si dole u prašini.

Sto bespuća
Srca su nam sad daleko
Na pola, život si mi skratila

Dado burazeru, puno sreće u nastavku karijere i nadamo se da nije baš na pola.

Dženan Lončarević

Od Džekija jedan no brainer, što bi rekli Ameri. Ova pesma jednostavno smrdi na otrov. Smrdi na iskrivljene učenike Tehničke škole “Petar Drapšin” koji se ponabadani krive uz zvukove nekog random ćomanskog didžeja čije ime prethodno nisu čuli, ali su opet izvukli crvenu ne bi li ušli na njegovu žurku. Smrdi na džanki cigane koji čekaju u redu ispred Tjuba, smrdi na lika iz tvoje zgrade koji nosi duge rukave u avgustu, smrdi na ribe koji ti nude da ti popuše ako imaš da im daš da zakucaju. Smrdi na zagušljivo mesto puke materije sa potpunim odsustvom duha, i gomilu ljudi koji se u njemu drogiraju u prazno.

Ko ti je rekao vazduh da poneseš
uvek kada vrata zalupiš ti
Pa jedva dišem, znojim se
i ludim
Dok ne vidim da dolaziš mi

Ponekad danju razum mi se javlja
al’ bol se nastavlja
Jer ono što mi svake noći radiš
to se ne zaboravlja

Loša, loša si po mene
po mene i po moje vene
Jer kad nema te, u njima
mesto krvi teku otrovi

Teška priča, matori. Teška priča.

Aco Pejović

Kao svi ostali, Aco ima svoje uspone i padove. Kada je srećni mačo šmeker, bleji u separeu sa pet misica nečega i deset flaša nekih nadrkanih pića, pozajmljenih iz Hajata za potrebe snimanja spota. Kad je tužan zbog pizde, cepa skivi poguren za šankom, dok ga žene posmatraju, ali im on neće dati jer njegovo srce pripada samo jednoj. Kada se u istom kadru nađu zidovi obojeni u crveno, flaše šampanjca, žene na soliter štiklama i kožne garniture, tu negde mora da progviri i Aco Pejović. Skapirali smo taj njegov fazon šljaštećeg glamura i nekako živimo sa tim uz malu pomoć naočara koje se koriste za posmatranje pomračenja Sunca. Acova hit numera “Taksi” govori o raskidu sa bezimenom osobom ženskog pola, i posledicama koje je ta veza ostavila na Aca. Da vidimo šta kaže:

Nije to starost ni epizoda
sve što mi treba
sada je da budem sam
i burbon i soda da se opravdam

Dan posle. Aco je emocionalno ispražnjen. Prolazi kroz fazu patnje i preispitavanja. Hormona sreće narednih dana biti neće. Provodi vreme u zamračenoj prostoriji sa šakama na čelu. Kome li se Aco pravda? Verovatno samome sebi. Svi smo mi gledali SOS kanal, a deo nas se seća poučnih epizoda serije Nestašne godine i sirotog Rajana koji se navuk’o (ipak se na kraju izvuk’o i opeglao Saru, iako se prvi put usr’o, pa nije mogao da repertira alatku kad je trebao da je deđanira).

Sve to ostavlja veoma jak utisak, i kada je droga u pitanju, njeno konzumiranje povlači bar u početnim fazama automatsko kajanje, kao kada bi slučajno u sebi pomislili nešto loše o Patrijrahu Pavlu, Zordonu iz Rendžera ili sličnoj moralnoj veličini.

A ostavila si svoj upaljač
par nekih slika, neka me lažu
na mom telu žig
i na duši tetovažu

U prvom stihu se nabrajaju rekviziti, nekakve sličice, slike, zatim upaljač za strastvenog pušača kao što je Aco, ili možda ipak za podgrevanje kašike, ali da ne žurimo sa pretpostavkama. Kraj strofe ukazuje nam na posledice koje je po Aca ostavilo korišćenje teških opojnih droga. Posledice na njegovo otrovom izmučeno telo, i dušu prodatu đavolu za simulaciju jurnjave zmajeva.

Sve je to ista igranka
princeza ili bitanga
šta li si, zašto mi još
protičeš kroz vene

Ovde već na scenu stupaju Acova iskustva sa psihodelicima. Iako se na prvu loptu da doneti takav zaključak, ali nisu svi naši estradni umetnici šabani koji se rokaju isključivo stimulansima. Kad se rade pomeraljke, sve je jedna velika tombola, a koji brojevi će biti izvučeni zavisi od više faktora, kao što su na primer trenutno raspoloženje konzumenta, njegovo okruženje i celokupan vajb međusobno isprepletanih okolnosti u trenutku u kojem on konzumira drogu. Vožnja može biti najbolja u životu, ali i takva da se okoreli ateista moli da ima boga, ne bi li mu on prišao i pružio mu ruku. Kada se sve stavi na papir, izađe ista računica, sa tim što bitange umeju da budu mnogo  zahvalnije od princeza, jer potonje često zna da zarobi neki zmaj ili glupače odlutaju nabodu se na iglu i provedu naredno stoleće u komi.

Čeka me taxi, šta to menja sad
čeka me taxi, zaspao je grad
čeka me taxi, nemam neki plan
nije mi važno, nisam besmrtan

U refrenu nam Aco koji nam priznaje sve svoje nedaće poručuje da će ipak nastaviti hardkor putem. Zabole ga, neće živeti doveka, i ima da nastavi da se šiba dok mu se mozak ne pretvori u želatin. Noć je pala, lerdiji su popalili telefone, a šta da radiš u Beogradu u sred nedelje kada imaš para, a ne spava ti se, sem da se šibaš.

Aca Lukas – Koma

Na sportskim predstavama običaj je da se himna intonira na početku ili na kraju kada ekipa osvoji prvenstvo. Aca je svakako šampion, te himnu u njegovom izvođenju intoniramo dok ponosno stoji na pobedničkom postolju. Ukoliko si počeo kao padavičar, pa ušao u pare, punio koncertne dvorane, karao najbolje ribe, pevao za domaće pevao za strane, pevao za dijasporu, onda puk’o sve pare, pa ih opet napravio, imaš prava da se drogiraš i to je samo tvoja stvar. Ukoliko praviš popularnu folk muziku, a atmosfera na tvojim koncertima je u Rock in Rio fazonu, dok tvoji momci za instrumentima izgledaju kao da su izašli iz podruma u Bergenu, može samo Bog da ti sudi. Možda i nismo u pravu. Možda ga je iz kome stvarno podigla neka žena.

Disklejmer: Izrečeno u ovom tekstu apsolutno nije zasnovano na činjenicama ili tvrdnjama pomenutih umetnika. Teskt je napisan zajebancije radi, a tekstovi pomenutih pesama su zapravo o čemu god. Sa druge strane, nisu krivi pevači, nego ovi carevi što im pišu takve tekstove.