♫ “TEEBEEEEE DA ZAABOOOORAVIM, TEEEBEEE DA ZABORAAAAVIIIIM, TEBE DA ZAAABOOOORAAAVIIIIIM!”
– BRAVO MALI LJUBI TE ČIKA LJUBA! Aj sad druga strofa poderi je!
– Tajoooo, tajooo!
– A šta je sad više, ne mogu odgledati “Narod pita” ko čovek. A ŠTO PEVA OVAJ CIGAN LJUBIM GA U ZULUF CIGANSKI ONAJ CRNI GUSTI.
– Ostavio me je.
– Ko? Autobus na stanici?
– Dečko.
– Ti si ONO zvala dečkom?
– Pa bio je jako dobar, ali tataaaa ostavio me na kraju.
– Ko mu jebe mater, budala je to neka!
– Pa nisi ga ni upoznao čestito.
– I bolje što nisam, rukovo bi se šaku bi mu slomio. Vido sam ja njega s terase. Nosi one naočare velike, čudne neke cipele i dolazi biciklom ko što je milicija vozila u ono vreme. Mislio sam da oće struju da nam popiše.
– Ali bio je tako neeežaan.
– TAJ NIT’ SUPU SRČE, NIT’ NOĆU HRČE, TAKAV TI NE TREBA! Nego aj ti uzmi iz špajza i namaži ćaći džema na hleb i sedi par minuta da ti nešto objasnim. I RAKIJU DONESI EJ!
– Evo ti… Prijatno i uzdravlje.
– Fala, treba da se upoznaš sa Stevicom malim, sinom od mog prijatelja Bore sa posla.
– Onaj što dođe kad se nešto radi u dvorištu s vama?
– Da da, momčina ona. Čestit momak, na mestu, snažan ko bik, može orah kapcima razbiti.
– Ma daaaj tata…
– Ja ti kažem. Nego čekaj da te ja nešto pitam, gde ste se ti i ovaj upoznali?
– Pa prvi put sam ga videla na nekoj pesničkoj večeri, sedeo je sa drugarom i ond…
– Na pesničkoj večeri? Sa drugarom?
– Da, pa?
– Ništa ajde neću odma, dalje…
– I ništa tako, pogledali se par puta, preko nekih mojih drugarica sam uspela da povežem ko je i dodali se.
– Šta ste se dodali? JEL TO NEKA NOVA REČ ZA SEKS? OĆEŠ GAJTANOM OD PEGLE DA TE ZADAVIM?
– Ma na Fejsu tata.
– Aha na tim vašim društvenim govnima, aj nastavi.
– Pa ništa specijalno, dopisivali se malo, izašli par puta i onda mi se baš svideo. Baš sam se zaljubila.
– Greška, u startu. Pa jebemu domaće rezance, ne možeš s nekim da izađeš par puta pa da ti se tek onda svidi, TO IL PUKNE ODMA U SEKUNDI IL NE PUKNE NIKAD. Znaš ti kako sam ja tvoju majku upozno?
– Ne.
– Nismo ti pričali? E to je bre ljubav na prvi pogled.
– Pa kako?
– Sedeo ćaća u kafani, pio šesnaesti il sedamnaesti vinjak, ne znam tačno bilo teško vreme i za državu i za mene, a ona čekala brata ukolima, ujku tvog, on ušao nešto do kafane, kratka vizita. I krenem ja u toalet da se olakšam – kad ne može. Neki amater spava na podu, zagrlio šolju i peva neki refren od Halida Muslimovića čini mi se, nije ni bitno. I ja šta ću, izađem napolje pa ću iza po fasadi kad ono ispred opel kadet, popularna SUZA, ne znaš ti. Ja pogledam kad ono sedi neka lepa žena, sija više nego farovi, odma meni u stomaku neki leptiri, ili vinjak jebem li ga, uglavnom ja gledam u nju… gledam… i gleda ona u mene… kad u jednom trenutku JA PODRIGNEM KO KRMAČA! A ona se samo slatko nasmejala i eto.
– To ta priča?
– Šta ćeš bre bolje? Izašo pijan da pišam, našo ženu svog života i oženio se 3 meseca kasnije.
– Pa mislila sam da je bilo romantičnije.
– A ovo tvoje je baš bilo romantično, falio vam samo onaj glumac s belom kosom što svi plaču kad on igra u filmu. Treba bre Stevicu malog opet ti kažem, to je momak ipo, biće ljudina samo tak’a! Jednom je čak iskomentarisao kako si lepa devojka.
– Ijaoooj.
– A ovaj za kojim patiš, kako bre ide sa drugarom na pesničko veče, pa zna se gde se ide sa drugarom – u lovački dom, u kafanu, pecanje, boćanje…
– Pa ne znam, obojica vole, otkud znam.
– Pa izgleda obojica vole jedno drugom zbičiti u guzicu.
– Daj tata molim te.
– Ma slušaj, ne možeš srodnu dušu na pesničkoj večeri upoznati, to ti je kao da oćeš da se napiješ i uđeš u cvećaru, ne ide jebiga. Nego aj ti donesi onaj kompjuter tvoj na preklop i pokaži mi koju sliku njegovu, da ga ja vidim još koji put.
– Okej…
♫ “LAAAAŽEEEM SEEBEEEE DA MOOOOOOGU BEZ TEEEBEEEEEE, LAAAŽEM LJUUUDE I SVE OKO SEEBEEEEEE!”
– TO MALI JEBEM TI MATER KOJA TE ROD’LA NA REFRENU ME DOBIJ! AJMO SALE MANJE PRIČE PUSTI ĐECU NEK PEVAJU!
– Evo ti… Ovaj desni…
– Jel mu to taj drugar?
– Jeste.
– Bogami to neka ozbiljna veza. Mali Stevica je za njega mister Evrope. Aj dalje… Ohoho, šta je bre ovo? Ko mu je ova matorka?
– To mu je mama.
– A greote voimjaoca, ovakva gospođa takvu pederčinu da rodi, mora da je na tatu povukao taj pederski gen. A i šta se slika s majkomza internet, ja sam se sa roditeljima sliko jedino na zakletvi za vojsku. Kad smo kod vojske, baš me zanima kako bi se ovaj mali tamo snašao. Takvima se pasulj gadio, dlake na nogama smo im palili, a ovaj ni dlake nema verovatno, užas živi. Stevica bi sastavio pušku brže nego složio gaće. A šta sluša ovaj tvoj tapšiguz, kakvu muziku?
– Pa to je neki retro, lagani ritmovi, mirna muzika uglavnom, nije to što ti sad slušaš.
– Eto, još jedan minus. Mora bre taj foršpil da udari, klavijatura da te natera pepeljaru staklenu da pojedeš, gde ćeš ti s njim da izađeš? Ne možeš ni na svadbu pod šator ni ništa. Šta bre ima bolje nego kad imenjak moj Ljuba Aličić zapeva PLAČITE ZA MNOM JESENJE KIŠE pa plako bi u tom trenutku ko dete iako mi je sve od ruke ide.
– Ali ja sam mislila da je on baš momak za mene.
– Ma jel treba bre jedan dan da mi se udaš za takvog nekog pa da snajku imam? Taj mi ne bi mogo pomoći ovu šunku da osušim, ne zna on bre ni šta je to, taj jede samo povrće ko kunić neki. Ne bi snage imo svinju zadržati kad krene da se rita s nožem u vratu, gde to može biti čovek za tebe? Mi kad koljemo Stevica udari prasetu šamarčinu, u nokaut ga baci, ne moramo ni brojati do 10 znamo da se neće dići.
– Hahaha!
– Nego da ja okrenem Boru? Treba taman mešalicu da opravimo pa nek on kao povede Stevicu, malo popričajte, ništa ne košta.
– ZOVI!
– To sine tatin, AJ ŽIVELI!