Lokaliteti za lokanje

Ovaj tekst sam prvo nazvao „Vrste izlazaka“. Onda sam pročitao naslov još jednom, pljunuo na monitor i obrisao ga mačkom. Sama reč „izlazak“ mi oduvek ide na kurac! Deluje kao nagrada pacijentima koji se tog jutra nisu izasrali po hodnicima mentalne ustanove. Ti nisi pacijent –  a ja nisam još uvek!

Ideja mi je pala na pamet dok sam pomagao jednom prijatelju da pojede svinju. Tada je došla njegova ćerka, skoro deceniju mlađa od mene, i rekla mu da ide kod drugarice da prespava i da će možda otići na piće u dgra. Po tome kako je bila obučena, našminkana i naparfemisana i on i ja smo znali da ona ide da pronađe nešto za priplod. Čini mi se da je i svinja to znala. Njega je evidentno boleo kurac, a meni se još evidentnije ukrutio.

Pokušao sam da se prisetim mesta na koja sam ja išao, šta sam na njima radio i da li bi ona mogla da poseti neka od njih.

Ispred prodavnice

Oduvek sam voleo da ločem na svežem vazduhu – nekako bolje klizi. K’o mače niz oluk! Nema muzike! Nema žena! U stvari, pičku u svom vlasništvu ima jedino prodavačica koja zaslužuje beneficirani radni staž i boračku penziju jer joj se od silne distribucije ‘ladne povratne ambalaže kurije oči formiraju i na rukama. Ponekad se neko baš prepije, pa počne da insistira na tome da je jebe na kutijama mesnog nareska i šamara fiskalnom kasom po sisurdama. Retko se to i desi. Zato se često desi da nekog žena pošalje ujutro po hleb i limuntus, a on se kući vrati  tek uveče i pošalje ženu u pičku materinu.

Kućna žurka

Događaj na koji je deset neanonimnih alkoholičara u kolicima za malter dovuklo pola diskonta i lokalnu pojebulju nije žurka. To je pijanka sa šansom za redno fasovanje tripera. Pod kućnom žurkom podrazumeva se samo ona na kojoj broj sisa prevazilazi broj popijenih gajbi piva i popušenih džointa. Organizuje ih onaj ko ne živi roditeljima, devojkom, ženom ili ukrasnim cvećem.  Isti taj zna da je žurka bila dobra kada se u krevetu probudi pored iskorišćenog kurtona i krvavog uloška, sa ranom od noktiju na faci. Kada zatekne golu koleginicu sa fakulteta kako hrče u kadi dok joj je noga zavezana grudnjakom za cev od vodokotlića. Kada shvati da je neko zavesom brisao peglu sa televizora i kada nađe srču od plafonjere umotanu ženskim gaćama u frižideru – biće siguran da je svima bilo dobro.

Park                                                                                                    

Savršena lokacija za otaljavanje letnje noći. Savršena iako broj klitorisa po muškoj glavi često ne prelazi statističku grešku. Nikad mi to nije smetalo, nikad u park nisam išao sa tim ciljem. Retko ko jeste. Čitav taj ambijent koji podseća na šumu tera ljude da podivljaju, da piju i puše više nego što mogu da podnesu. Opuste se, nije ih briga što pišaju po drvetu ili povraćaju sa drveta. Ni drvetu ne smeta. Uvek mogu da odspavaju na klupi i nastave dalje. Nije tako loše povremeno spavati na otvorenom, samo je društveno neprihvatljivo, kao uostalom i mnoge druge stvari kojima je čovek po prirodi sklon.

Poslednji put kad sam spavao na klupi probudila me je neka baba, taman je svanjivalo. Išla je valjda na pijacu – jebem li je.

-Evo sine, uzmi ovo.

-Šta je to? Šta će mi?

-Šta, šta je? Pa dva’ez dinara!

-Teraj se bre baba, jedi kurac. Nisam ti ja klošar!

-Bićeš sine, bićeš…

Uplaši me baba i ode.

Pogledao sam oko sebe i video još nekoliko kovanica od po 5 i 10 dinara. Verovatno su mi ljudi bacilli iz sažaljenja dok sam spavao. Budale, nije bilo razloga da sažaljevaju mene, možda bolje sebe. Ja sam bio sasvim u redu. Pokupio sam kintu i zapalio.

Kafana

Metalni šank, metalna pepeljara, karirani stoljnjaci izbušeni cigarama na bar 30 mesta i sisata konobarica dečačkih brkova izbušena više puta nego svi ti stoljnjaci zajedno. Par matorih cigana koji tamburaju po žicama dok im ne krene krv iz prstiju ili dok jetra ne pokaže belu zastavu cirozi. Inventar takvih mesta su uglavnom ljudi stariji od 40 godina i mi koji se osećamo tako. Prosek godina nam popravljaju klinke koji navrate vikendom da se oduzmu od alkohola pre odlaska u gužvu – za koju i u novčaniku treba da im bude gužva. Ne posećuju nas sigurno zato da bi nama prezentovala svoja utegnuta, jedva punoletna dupeta koja zaprana i u sopstvenoj režiji klistirana prstom sa zebnjom očekuju eksport-import kurčevine nekog zgodnog studenta DIF-a iz unutrašnjosti. Mi ih ne zanimamo – smrdimo na Pal Mal i manjak ambicije!

Volim takva mesta i ona vole mene. Kad sam u kafani osećam se kao čovek, a inače sam samo gnjida.

Gužva i metež

Nikad nisam voleo takva mesta, ona čine da se čovek oseća kao kreten i da se kreten oseća kao čovek. Zato su uvek puna!

Nemam dovoljno hrabrosti da u grotlo tih mesta uđem trezan. Mučno mi je da gledam zidara u bankarskoj nošnji koji galantno daje konobaru 16 sati rada na mešalici u dinarskoj protivvrednosti za nekoliko pića devojkama pored. Sve u nadi da će napokon uspeti da se ogrebe za lepljiv komad pičke. Neće uspeti, neću verovatno ni ja, ali bar do kraja meseca neću žuljati suv hleb namazan Dijamant majonezom i sopstvenim gnevom. Volim da ostanem do kraja, i da me čistačica metlom izbaci napolje zajedno sa srčom, opušcima i nekom devojkom koju su drugarice zaboravile dok je pijana spavala iza separea u tuđoj bljuvotini. Oduvek sam bio fin i voljan da im pomognem da dođu do tuša i kreveta.

Ukus svinjetine smo odavno počeli da razblažujemo rakijom

Prijatelj i ja smo već bili pijani. Začulo se nesinhronizovano lupanje štikli o parket i ušla je njegova ćerka. Imala je jednu cipelu, pocepane najlonke, razlivenu maskaru i cigaru za uvetom. Ličila je na Guču dan posle sabora, ali joj se faca nekako bolesno kezila. I ona je bila pijana.

-Kako je bilo? Zašto nisi spavala kod drugarice?

-Joj bilo je ekstra. Izgubila sam mobilni, gaće i nevinost…i drugarica je.

-Jel si samo gubila ili si i dobila nešto?

-Jesam! Dobila sam šamar, šes’ đus-votki i, kaže Joco, hlamidiju.

-Ako oči tatine, tako i treba – sve u svoje vreme. Dok si ti meni jak vrlodobraš u srednjoj kuvarskoj, nemam ja brige. Idi spavaj, pričaćemo sutra.

Ukrutio mi se!