Mačak u čizmama, uključujući FAQ

– Eto, sine, odgledali smo Dnevnik, opljačkaše ovaj narod, a odjavna špica je ujedno znak da ideš na spavanje! Tradiciju ne valja rušiti…

– Tata, tata, šta je to tradicija?

– To je kad oduvek i stalno nešto radiš.

– Kao ti kad piješ pivo?

– Tako nekako.

– E onda je tradicija i da mi pričaš bajku pred spavanje. Hoću Ivicu i Maricu!

– Nemoj, sine, pričam ti to svaki drugi dan, stalno mi se prijede nešto slatko. Ajde Mačka u čizmama?

– Jeeee…

– Bio mlinar, imao tri sina i umro od preterane gojaznosti i visokog pritiska. Trojica sinova reše da izdele očev imetak, da raskuće ono što je čovek ceo vek kućio. Vidiš, sine, ja imam samo ovaj jednoiposobni stan što je moj ćale dobio kao prvoborac, zato ćeš ti ostati jedinac. Uglavnom, najstariji sin uzme mlin, srednji magarca, a najmlađem ostane mačak…

– Žuti mačak?

– Sivi mačak. I taj sin…

– Tata, tata, ajde da mačak bude žuti, lepše mi nekako.

– Dobro, dobro… I jadikuje najmlađi sin, u podeli je prošao kao Đoković na Olimpijadi, šta će sad da radi sa debelim mačkom?

– Pa da ga mazi, tata, a mačak će da prede…

– E vidiš sine, ovaj mlinarev sin nije bio peder. Istina, ima nekih konotacija, ali do kraja će se valjda razvejati sumnje u njegovo seksualno opredeljenje. Uglavnom, pomišljao je i da kolje mačka, da napravi rukavice…

– Jao, nemoj da ubije macu!

– Neće, sine, pa jebemu mater, onda se ne bi priča zvala Mačak u čizmama nego Mlinar u rukavicama. Dakle, žuti mačak se odjednom uspravi na zadnje noge, pripali drinu bez filtera, i kaže: „Vucibatino, mani klanje, nego mi kupi par čizama da mogu međ’ svet.“ Mlinarev sin se zbuni što mačak priča, ali ga ipak posluša i zadnje pare da na čizme.

– Jeee, onda mačak ima gumene plave čizme kao ja?

– Ne, ima crne kožne, kao domino dama. Tako mačak u čizmama…

– Tata, tata, ajde da ima plave gumene, lepše mi nekako.

– Uf, ala kombinuješ kao Ašok Murti. Onda žuti mačak u plavim gumenim čizmama ode u šumu, upuca 15 fazana – u pitanju je krivolov, ali mačak očigledno ima odlične partijske veze u šumskoj službi – i ode sa fazanima direktno na dvor.

– A to kad mačak pobije fazane, je li to gonecid?

– Šta?

– Pa ono što su malo pre u Dnevniku pričali?

– Genocid? Ma ne slušaj Dnevnik, sine, slušaj tatu. Uglavnom, mačak sa punom vrećom fazana, a pozivajući se na poznanstva i crnogorsko poreklo, uspeva da dođe pred cara i da mu pokloni fazane. „Mjau, veliki care, ove ptice su dar od mog gospodara grofa!“

– Kog grofa, tata?

– Prati radnju fabule i kasće ti se samo. Car se oduševi jer obožava da ždere špikovane fazane, i naredi da se mačku napuni vreća zlatom. Mačak odnese te novce mlinarevom sinu, ovaj prvo posumnja da je mačak opljačkao Agrobanku…

– Tata, tata, a je li mačak Dinkić?

– Što?

– Pa pljačkaš. Rekao si malo pre kad smo gledali Dnevnik.

– Nije, sine, razlika između njih dvojice je što mačak ima meru i stil. Uglavnom, mačak sada postaje neka vrsta savetnika, kao Šaper, i zahteva od mlinarevog sina da krene na kupanje na jezero.

– Zašto?

– Zato što je veče pre toga – kad je odgledao Dnevnik i otišao da se opija i da vija mačke – mačak u kafani načuo od jednog kočijaša da sutra vozi cara i princezu pored jezera. Tako on natera mlinarevog sina da se okupa u jezeru, a kada je ovaj ušao, mačak mu makne odeću sa obale!

– Ju, tata, pa mačak je lopov…

– E sine, pa i Tito krao, al je nama dao, ovi kradu, a ništa ne dadu. U to naiđe careva kočija, a mačak iskoči pred točkove i poče da se dernja: „Jao, jao, moj gospodar grof se kupao u jezeru kada naiđe banda lopovska i ukrade mu haljine!“ Car, naravno, odmah galantno naredi da se mlinarevom sinu donese druga odeća…

– Tata, tata, je li mlinarev sin obukao roza pantalone i žutu majicu? I plavu krunu?

– Jašta je, sine. Dakle, onda mlinarev sin u roza pantalonama, žutoj majici i sa plavom krunom, kao da ide na gej paradu u Kelnu, uđe u kočije i nastavi vožnju sa carem i njegovom jebozovn… ovaj, prekrasnom kćerkom.

– A gde je mačak?

– Mačak je – stari lisac, alav na pare, što se kaže, jaje bi sa groba uzeo – otrčao pred kočije i naišao prvo na divno polje. Pitao je kosce čije je to polje, a ovi mu kažu da je to privatna svojina velikog čarobnjaka! Mačak će na to: „Kada ovuda prođe car i pita čije je polje, reći ćete da je to grofovo polje inače ću vam poslati inspekciju rada? Je li to jasno, majku vam kapitalističku?“

– Uf, ala ih je zafrknuo!

– Nego šta, sine. Išao tako mačak i dalje, naišao na razna čudesa uz put, poligon za pejntbol, velnes centar, plac sa polovnim automobilima – sve navodno čarobnjakovo, ali je mačak podmitio gde može, a gde ne može pretio je inspekcijom i naredio da kažu da je sve to grofovo!

– A taj čarobnjak je baš bogat, tata. Otkud mu sve to?

– Pa navodno je dugo bio u pečalbi u zemljama nemačkog govornog područja, ali ako mene pitaš, to nisu čista posla. Na kraju žuti mačak u plavim gumenim čizmama stiže pred dvorac u kojem je živeo veliki čarobnjak. Dobar dan-dobar dan, reč mačak, reč čarobnjak, popričali malo o prilikama u carstvu, o kursu dukata prema evru i tako sve neobavezno, kad reče mačak: „Ja sam čuo da si ti najveći čarobnjak, ali od Dafine i Jezde ne verujem više televiziji. Da li bi ti mogao sada da se pretvoriš u lava?“

– Je li se pretvorio?

– Ladno. Mačak se uplaši od lava, ali kaže: „To je lako… ali da li bi mogao da postaneš nešto ogromno poput dirižabla?“ I čarobnjak se pretvori u dirižabl, sav ponosan što može da pokaže šta zna. Onda mačak kaže: „Hm, lepo, lepo. Ali priznaću da si najveći čarobnjak sveta ako uspeš da se pretvoriš u nešto tako malo… recimo u noblicu?“ I čarobnjak se pretvori u noblicu, a mačak skoči i smaže ga!

– Joooj, kako je opasan mačak! Ali mama kaže da od noblica može da bude muka, pa mi ne daje nego me tera da jedem jabuke.

– Jabuke!? Pa nisi bolestan. Popričaću sa njom. Uglavnom, mačak tako svari čarobnjaka, a pošto se pre toga nakljukao probavitom, brzo iskenja sve to i čarobnjak u neslavnom obliku ode u gradsku kanalizaciju.

– A gde je mlinar grof?

– E on sa carem naiđe pored onih polja i čudesa, svi kažu da je to grofovo, car se oduševi i već grofa merka za zeta, a kad su stigli pred zamak, mačak na terasi puši drinu i viče: „Dobrodošli u dvorac mog grofa, kojeg je kupio na kredit sa razumnim rokom otplate. Realno, bolje da plaćamo ratu za svoje nego kiriju za tuđe.“ Tu se car skroz oduševi, zakaže svadbu i čiča miča i gotov…

– Tata, tata, a koliki je taj dvorac?

– Pa kao kuća od Pere Gastosa, osam spratova.

– A ko u njemu živi?

– Opet kao kod Pere Gastosa, niko.

– Tata, tata, a gde su grofova braća, onaj sa magarcem me posebno zanima?

– Uf, čega se ti sećaš. Braća su daleko, opravdano sprečeni da dođu na svadbu. Prema poslednjim informacijama, stariji se odselio u Australiju i lepi pločice po Melburnu za tri dolara na sat, kažu da halucinira od lepka. Srednji brat je poslednji put viđen kod Rabrova kako skuplja sekundarne sirovine, jaše magarca i peva mu Sinana.

– Tata, tata, a šta kaže princeza na venčanje?

– Ništa, sine, stavljena je pred svršen čin, ako me razumeš, hehe. Mora tata da ide, postoji bojazan da će se pivo prehladiti u komori. Lepo spavaj, sine.

– Tata, tata. Predomislio sam se.

– Šta?

– Pa bolje ipak da mačak ima zelene čizme. Ajde pričaj još jednom, samo sa zelenim čizmama.

– E živote, kud ne napravih baricu pored kreveta…