Međusobni odnosi – razbludne noći gospođe Patricije – erotski roman

Prvo, tu je dnevna soba Miroslav, stub kuće i šef soblja, prostrana i puna i dalje sfrjot stvarima u penziji ali koje rade i dalje jer moraju: vezna linija Obodin-Končar-Alfaplam. Gosn soba Miroslav je već godinama u dugom, dosadnom braku s trpezarijom, odnosno kuhinjom Pelagijom ili kako joj je nekad tepao u mladosti kujnicom Pelom, a sada je to samo sve ređe otaljavanje bračnih dužnosti i mržnja koja tinja duž pocrnelih zidova: ona moja trpezarijetina, strpam joj ga u sudoperu, serem joj se u rodbinu sa sela, kolibastu, kobilastu, jer htela bi već odavno dnevna soba Miroslav bar jednom Spavaćoj da udene, da smešaju paučine, da znoje zidove zajedno, da oseti gosn Miroslav miris provetren posteljine, lavande i kamilice i plave noći u satenu i mleko od kokosa a ne samo kore razvlačene, palanački kiseljak, muškatni oraščić, ajvar po vrhu – uvatila se skrama nepoverenja i babe pričaju o Đokoviću.

S druge strane, ni kuhinja Pelagija nije zadovoljna Dnevnom sobom gosn Miroslavom, više nije pažljiv, a ni potentan kao pre: roletna mu se zaglavljuje, požuteo je od duvana, neće da menja tapete zadrta sopčina, a i smrdi mu iz vrata koja zajedno dele, a ona bi sad novo nešto, mlado, s venecijanerima, sa španskim zidovima, sa visokim plafonima, nešto moderno sa zidovima u dve boje sa jysk lampom i policom za knjige forma ideale od presovane iverice koju je israo dabar, a Miroslav matori jarac i dalje fura yu kauč made in Derventa iz šesetosme i fura frizuru tapete na stranu da sakrije zidnu ćelu i paz majku mu: sve češće zatvara haromnika vrata za sobom, zove preko prozora sve češće komšijsku garažu na kafu: sumnjivo je to kujni nešto, pa zar je to brak, zar je to ljubav, pita se kujna, seća se kujna srušenog špajza – svog malog mršavog ljubavnika Alžirca Amira iz Zjenice kog su srušili kad su otkrili da se buđ vata između njih, plesan, snjegovi, slonovi i miševi pobegli iz pijanih halucinacija gosn Miroslava.

Kada napustimo ovo dvoje plačljivih neurotičnih starkelja nailazimo na hodnik Sašu odnosno precoblje Sašu koja eto ima taj poremećaj identiteta: usedelica stara bez ikoga, tu je došla davno kao Pelina sestra, al vesela onako, jebe se s kim stigne, koga stigne, menja pol, u horoskopu nestalni blizanac, kroz nju prolaze ko kroz poslovni prostor prosečne starlete, jednom čak i s poštarom se spanđala a to je zabranjeno (s ljudima) pa poštar posle otpremljen za Toponicu mada i pila je dosta ta stara kuka, al ne mari za to ništa hodnik, kurva stara, želja je želja, kad joj dođe nema nazad. Još uvek se Precoblje Saša nada da ode iz stana sa nekim foajeom pozorišta il tako nekom drugom otmenom damom iz njegovog društva, sa predvorjem pakla il pronaosom iskopane bazilike Svetlane Bojković. U slobodno vreme čita magazine o uređenju stana i drka na rimske akvedukte sve se parket podigo od vlage ali verovatno će ipak ostati ovde i posvetiti se gajenju paprata i fikusa: jedine utehe u njenim staračkim danima deci će davati cigare i posećivaće umetničke i književne večeri – onaj tip opičenih i dobrućudnih babaca, veseli prozračni hodnik u kome vole svi da se zadrže na kratko ispuše cigaretu, iščiliraju pa dalje kod Miroslava na partiju slagalice i ko ima tačan broj.

Pođemo li dalje, prekoputa Miroslava i Pelagije, s druge strane hodnika, doći ćemo do spavaće sobe Patricije, ah uspavane lepotice, ah najlepše sobe, ah mirisne Monike Beluči, ah baldahina, ah tako zrele ženke Jelene Žigon, košute ranjive, ah tako rascvetane pičke, ah tako jedne fine Natalije, ah tako.. tako… tako dosadne jedne kurveštije perverzne koja je spopala mladalačku i dečiju sobu i devojačku i devojački miraz i posteljicu i nakurnjak što vezla Pegla za svog prvog dragog a njega srušili Nemci četresprve a dokusurili ga saveznici. Najgora od svih soba, samo se izležava i doteruje: op dve tri kapi ružinog mirisa na paučinu u ćošku intimnu frizuricu; bišti se vazdan i trlja i samo na sobni kurac misli al ne priznaje to nego sve kao nešto drugo joj fali: ah glavobolja, ah zagušljivo, ah dimnjak se zapušio nema cug, daj da ga ja otpušim, pa puši posle dimnjak celu noć sve varnice izleću a komšiluk se krsti. Čak videli su je ranije šetala je i sa latino zgradama i soliterima crncima a u mladosti kažu haos po Beogradu pravila bila u sklopu harema Belog dvora, obljubila Avalski toranj koji dobio srčku u odnosu pa posle to pripisali Natou a ovde kod nas i Ipsilon ga još uvek baca u nesvest povremeno na nju pa nestane struja u Erdogliji pa ne mogu da se rešavuju ukrštene reči: pa kako ćemo onda provesti ovo veče dragi oče? Pa tetris sine, tetris, i priče uz sveće kako sam išao od škole do kuće premijerno, ko repriza Porodičnog blaga.

Pošto smo jedva zalupili nikad dovoljno podmazana vrata ove nezasite, i da budemo iskreni, još uvek privlačne ipak Solfare nailazimo na dečju ili momačku ili devojačku sobu Mališu, mlada seksualnost, sve miriše na mladu spermu, na Sajsi, na himene sakrivene iza regala, i rascvetale barbike. Ovo još šareno čeljade, sopče takoreći, sa služavkom kupatilom Dragicom otkriva tajne zrelog soblja, pipa obline bojlera u groznici, miluje lavabo i prljavštinu zrele ženke kupatilske, ah draga Dragice jes u tebi i wc i smrdiš po malo al opet se na tebe dižu zavese mlade olako, još imaš taj šarm sirotinje i očukanih lavora, to slučajno saginjanje po veš i odvodna cev na izvolte, ti ćeš Dragice uvek saslušati svakog ko u tebe uđe nudeći spokoj i utjehu svakom. A zna kupatilo Dragica, zna: i ova dečja soba će samo za kratko zamazati njenu večnu gladnu buđ al brzo će to proći – jer ipak to mora redovno da se gletuje a to niko neće Dragici stalno da radi, svima je ona samo utjeha, utjeha, pa će opet biti ubuđana, sama, usmredela.

Tek retko namirisana po kojiput kad se Spavaćoj Patriciji dosadi muškaraca pa posegne za njom u onaj čežnjivi popodnevni čas kad padne sunce ozgor, da ugreje njene stare zuidne butine koje još znaju da stisnu, i ostavi joj istrošenu bočicu mirisa MajaMarijana spešl edišn kao poklon za ovo kratko zadovoljstvo.

Kupatilo Dragica pak, kada se oslobodi dosadnog derišta balavog i kada je ne gnjavi Patricija najviše ipak voli kad je otrese šupa Rade zvani Fosna dobroćudni no malo priglupi momak koja se naslanja na nju: majstor običan, ložač pred penziju al eto lepo se našli, zemljaci, oboje odnekud sa Rogozne planine zajedno pevuše: a u sobi majka stara s četri zida razgovara, cevima koje dele zajedno ogovaraju gazde grozne: he he Rade šupčino dodaj mi tu sekiru da icepam gosn Miroslavu kredenac od babe, opet me usmredeo ko đavo, he he kupatilce evo izvoli aj posle napregni se, cev nek pukne, pusti tople vode malo u mene, da osetim da si žena, pogledaj me jednom nežno… Mada šupa Rade istovremeno preko ograde očijuka i sa kućicom za pse Dorinom a kućica za pse pak je rani greh gospodina Miroslava…

I tako dalje, i tako dalje, priči ovoj nikad kraja: česma jebe šahtu, sanduče poštansko tarabu, buđenje jebe rano proleće, dvorište bi nagnalo ulicu a mene evo u njenoj sobi ostao sam sam i ah kako lepo ovde miriše… Ines, raspored stvari… uvijek si imala ukusa više odmene , ah kako su ovde lepo složene boje pa ta zavesa mmmm i ovaj pogleda sa prozora i zašto mi se vrti plafon… ali ko se upusti u tako nešto ili završi kao poštar ili se pretvori u kučnog pauka okačenog u ćošku zarobljenog u mreži svog ludila: bićeš rob Patricije nezasite koja noću pravi orgije hiljade prošlih muških pogleda u ogledalu zarobljenih mili po njoj celu noć a njoj nikada nije dosta mada joj se već na južnom zisu pojavila pukotina koju ona nekako još uvek vešto zabašuruje malo dužim zavesama, zastorima, baršunom, bluuuue velvet ram-pa-para-pam…

Ah da zaboravismo na stidljivu gospođicu Tavan odnosno Cicu Tavanicu sa učaurenim ali prostranim organom punim iznenađenja i taloženih želja koja se čuva i dalje za svoga vernoga mračnoga Podruma građevinskog radnika neobuzdanog ida koji čeka strpljiv memljiv zabagreo zagoreo al još čuva budžu sakrivenu, još je moć u njemu: uostalom on nosi celu kuću: majku vam jebem nezahvalnu a vi u mene samo trpate kiso kupus i opet izlila se kanalizacija pa jebaću vam svima mater neodgovornu! I jednom stvarno ima da mu se sve smuči pa kada podrum tavanicu podovati trešće se cela kuća od takovoga odnosa da vidite bagro sobna namirisana očišćena kad prodrma i kad jebe Podrum Popara mmmmmmm mmmmm dimnjak ima da ciči ko ona sirena na brodu, zidovi pucaju ko od orajove žile, diže se tehnodrom na svetlo dana a prozori pičke jedne samo lupkaju krilcima ko ulošci s krilcima: upamoć upamoć ovaj ni pojeba kuću sve!