Memoari jednog kurvara: Četvrti deo – Pos’o
Naravno da su pristali! Poslao sam im poruku: „Našao sam nam kurve, koštaju k’o termin u balonu, a fudbal možemo i n’ulici igrati“. Telefon mi je garant bio u šoku, primio je više poziva za pola sata nego u prethodna dva meseca. Šes’! Evo ga opet zvoni.
-DŽIHAD!
-Vaistinu se rodi! O kakvim ti kurvama pričaš?
-Ona riba, Monika, za koju mi nisi verovao da postoji a kamoli da je jebem je kurva. Ona i njene dve drugarice, pa me pitala da li imam neke ortake koji bi da ih plode za novce. Šta ti nije jasno?
-Sve je jasno! Dobro, ‘oću da jebem koliko danas. Došao sam do nekih para. Kad mogu?
-Možeš za dva sata. Toliko ranije je potrebno da se najaviš. Odakle ti lova siso, valjaš nešto?
-Ma jok, poslala mi tetka za neke masti protiv šuljeva, ali sam ta sredstva rešio da preusmerim na kurvu, jer me trenutno više svrbi kurac od dupeta. Znači dolazim u pet na stan preko puta tvog i to je to.
-Blago tetci. To je to, samo gled…
-E, evo dere se i Krpelj da ‘oće i on da jebe Moniku. Vez’o juče neki hokej i brzo hodanje pa ga usralo. Kad on može?
-On onda u sedam. Samo gledajte da ne kasnite, inače nema ništa od posla.
-Nemaš brige. Sve jasno! Preskočiću posle kod tebe na pivo da ti ispričam kako je bilo.
-Nemaš šta da mi pričaš. Znam ja dobro kako će biti, al ‘ajde… navrati. Vidimo se!
Znao sam da će jajare da imaju lovu za ovo. Kad treba skankčina da se pazari onda se nema. Pu! Ček, koji je meni kurac? Da nisam ljubomoran? Ma nisam, ne mogu valjda toliko nisko pasti da budem ljubomoran što mi ortaci jebu bivšu… kurvu. Valjda ne mogu?! Poruka! „Oću i ja da jebem posle Krpelja, znači u devet. Može?“. Ma može torima, sad ću da vas naređam u nju k’o priloge u špikovanu.
-Kaži kurvaru?
-Evo ovako Monika, zakazao sam ti tri komada za danas. U pet, u sedam i u devet. Odgovara? Neće ti biti mnogo?
-Naravno da odgovara. Neće, od love ne boli glava.
-Al’ od kurca boli pička! Nisam mislio na evre nego na santimetre, to ti je đuture pola metra kurčevine za nedeljno popodne.
-Jeste pola metra, al’ na rate. Opušteno. Klinci su to…
-Dobro, javi mi kako je prošlo. Čujemo se.
Dobro, ovo sam sredio. Šta sad da radim? Da gledam „Mostove okruga Medison“ dok nju tamo čereče? Da odem da tučem slot u Balkan betu? Da skidam japanske porniće i ruske viruse? Ma idem da spavam!
Pet i tri’estpet
-USTAJ STOKO – STIGO ROKO!
-Puši govno, šta se dereš?! Inače, Roko, fazon ti je glup k’o Goca Tržan. Uzmi pivo. Kako bilo?
-Kakva riba matori, na ovakve je neskromno i drkati. Dinara ne žalim! Rekao sam joj da ću dolaziti k’o fiks na Barsu. Neću pivo moram da palim, došao sam samo da se pohvalim.
-Rekla ti je da moraš preko mene da zakazuješ?
-Jeste, jeste. Ostali će tek da se popale. Bolje trošiti pare na njih nego po kafanama u kojima svejedno ništa ne pojebemo. Čak je i jeftinije! Nećemo silaziti! Idem, čujemo se ovih dana.
Ne radim ja lošu stvar. Ortaci jebu, kurve profitiraju. Svi srećni! Ako ništa imaću o čemu da pričam kad sve ovo prođe. Zuvar unukama. Idem da poskidam one porniće, ne traže jesti, a kako je krenulo na kraju ćemo i njih snimati.
Devet i tri’espet.
-Ohoho… Monika! Je l si se naradila danas? Je l bilo nekih problema?
-Nije! Jebu dva puta po pet minuta, pa mi posle stišću sisu. Slatki su!
-Blago tebi! Ništa, spremi se… eto i mene za pola sata.
-Molim?
-Šta moliš, dolazim i ja po svoj vulva kat. Neću sigurno da volontiram, nisam ambasador dobre volje. ‘Ajde, ‘ajde… tuš potpičku, kad si pregurala pola metra ni ovih mojih 0.75 pedlja ti neće teško pasti. Eto mene!
Moram ovako jebiga. Hoću i ja nešto od cele ove pizdarije za sebe. Najbolje da pomisli da može sa mnom kako hoće. Već sutra ću da tražm i druge dve, i to od jednom. Uostalom, verujem da ovo neće još dugo trajati.
