Memoari jednog kurvara: Peti deo – Kraj
Nedostupne su već deset dana i ne dolaze u kurvarnik, a baferov’o sam im već petn’est zagorelih klinaca koji hoće pičku u roku od odma’. Svaki dan im odlažem kurvu za sutra k’o da treba da uče, a ne da jebu. Kad popizde ima da formiraju red od lifta do mog dupeta, da pljunu na kurac pa da umaču, da pljunu na evre pa mi ih zalepe na čelo. Zašto ja uopšte još uvek ovo radim?! Smorilo me je i udaranje takta pesme “Na kraj sela žuta kuća” bobanom po Monikinom čelu, a kamoli jebačina sa njom.. Sve ću ja to da raspičkam samo kad ih se dočepam. Telefon!
– Čiji je ovo broj sad?! Alo!
– Ej ćao, ja sam…
– Pa gde si Monika ponosu i diko mamina, jesi otišla u Jodnu banju na tretman blagotvornim vodama da zalečiš reumu na pički, pa se zato ne javljaš?!
– Zašto si tako odvratan? Imala sam neke probleme i nisam mogla da se javim. Ne mogu sad da pričam javiću ti se kasnije, zovem samo da ti kažem da otkažeš sve mušterije. Prestajemo sa radom. Ćao, prekidam!
Ladno mi je prekinula! „Prestajemo sa radom“?! Šta je ovo, godišnji odmor? Otišle kurve pod veštački stečaj pa čekaju da ih kupi Mišković? Stvarno sam odvratan. Možda im se nešto desilo, možda ih neko polomio od batina, možda ih skembala murija ili izujedala ce-ce muva za bradavice. A možda im je, mamu im jebem, malo ovih desetak ‘iljada evra što je svaka dobra za poslednjih godinu dana, pa ‘oće da siđu sa klinačkih kurčeva i uspnu se na one koji plaćaju više. Pre će biti to, slabo ima ce-ce muva u nas. Kako sad da objasnim ljudima da su džabe brijali muda i jeli masti i aleve paprike dve nedelje da uštekaju lovu? Jebe mi se!
– Ej matori, slušaj… ništa od kurvi. Ajde, svega ti, javi onim tvojim klincima da ne moram ja.
– Kako ništa od kurvi?
– Lepo, neće da se jebu, šta ti nije jasno?
– Kurve neće da se jebu?! Da kažem klincima od 17 godina da ni kurve neće da im daju pičke? O’š dumru! Je li ti mene zajebavaš?!
– Ma neće da se jebu više, otkud znam koji im je, sad su mi javile. Nemoj me i ti sad… javi klincima i kraj. Ja ću ostalima da pošaljem poruku. Čujemo se, bu’dobar.
Stvarno su kreteni. Mogle su da izjebu još ovih desetak klinaca i onda da zatvore butik, ovako ja ispadam kreten. Bile su poštene do sada… nadam se da im se nije nešto desilo. Jeste da su ološ, ali ipak su mi prirasle kurcu. Poruka!
Neću da te lažem i zavlačim, stvar je sledeća. Prestajemo sa radom i palimo iz grada. Otkazale smo i stan, nećemo se vraćati više. Ne moraš da se brineš za mene, diplomirala sam na farmaciji pre desetak dana i ne moram više da radim ovo. I onako sam se kurvala samo da bih se nekako dokopala diplome. Još nešto, pristajale smo na seks bez kondoma zbog bolje love par puta i sve smo navukle triperčinu, hlamidiju i još sto nekih kuraca. Kaži ortacima da se prekontrolišu, nije ništa strašno i sve se leči. Jebiga, žao mi je. Žao mi je i što nisam došla da se pozdravimo, ali mislim da je tako najbolje. Ne vredi da me zoveš, biću nedostupna na sve brojeve. Pobacale smo sve kartice. Puno sreće u budućnosti, Monika.
Dete da ti jebem nerođeno! Kakve kurčeve sreće kad je ona nabila sebi u dupe diplomu i boktepita koliko ‘iljada evra, a mene ostavila sa polnim boleštinama i dva puta obnovljenom godinom, k’o klošara. ‘Ladno je studirala i još završila, a ne ti morončino. Normalno da nije došla da se vidimo, polirao bih joj facom španski zid u predsoblju. Daj, smiri se kretenu, koji ti je kurac?! Bolje da je otišla! Kakav sam bilde na kraju bih se i zaljubio u kurvu… ako već nisam. Ma nisam! Kurva prokleta. Sad je gotovo, mogu da se vratim u normalu i da se nadam da me ništa neće podsećati na sve ovo sranje. Poruka! Ko je sad?
E brate, izrasli mi neki šampinjoni i curi mi nešto k’o tartar sos iz kurca. Od čega mi je to?
Do muda! Sa’ću da mu odgovorim pa i ja bacam karticu i palim mesec dana na Šar-planinu dok se sve ovo ne smiri.
Od čega ti je?! Pa od kurve, nije sigurno od Jo-doro napolitanki i blendameda. Idi kod doktora da ti gurne štapić za uši u rupu na kurčini i prepiše terapiju. Pa se leči. Otišao sam!
