Mi smo ljudi iz naroda, dajte nam glas!
Bio jednom jedan mali crv. Živeo je u kanalizaciji. Jednog dana nađe on stare novine u govnima. Vidi on razne namirnice, jela, kolače, povrće, voće… Druge svetove za njega. Pita crvić tatu:
– Tata jel žive crvi u ovim jabukama?
– Žive sine, žive u jabukama
– Žive li crvi u ovim francuskim sirevima?
– Kako da ne mali moj. Mnogo crva živi u tim sirevima
– Ima li ih u ovim salamama, mesima, kobajama?
– Ima pile tatino. Kako si ti meni pametan.
– Tata…
– Reci sine?
– Što mi živimo u govnima?
– To je naša domovina sine. Najlepše mesto na svetu. Tu ti je deda živeo, tu ti je otac živeo, tu će ti deca živeti. Voli sine svoju rodnu grudu.
Opet su došli dani kada srpski političar, obučen u skupa odela sa roleksom na ruci i perspektivom u ustima obilazi srpske štale, srpske jame i italijanske fabrike na privremenom radu u Srbiji i propoveda srpskom seljaku, rudaru i kurvi da je naša zemlja najlepša na svetu i da će joj on vratiti sjaj kakav zaslužuje.
Ali i on i ti i ja znamo da živimo u govnima.
Isplivaju tako na svake četri godine, a nekad i češće iz naše kanalizacije razni eksperti, evropejci, nacionalisti, liberali, radikali, muftije i homoseksualci i traže da ih sledimo. Krenu sa svojim programima: „Nova metla najbolje čisti…“ .“..Čisti kurac, mi smo čistili najbolje“, „Reformisaćemo Srbiju, vratićemo Vojvodu, odvojićemo Vojvodinu, odvojićemo Sandžak, sve ćemo bre podeliti, polomiću pičku korupciji, više ćemo se jebati…
Glasajte za Čedu, glasajte za Tomu, nemojte za Tomu ni slučajno glasajte za Bokija, glasajte za Ivana Ivanovića, glasajte za Mukija, glasajte za Vojvodinu ženu… Angažuju se razni marketing stručnjaci, razmile se kadrovi po ambasadama, prca se omladina stranke po Čačkovima i Požegama, Mitrovići i Tijanići trljaju ruke za one desetina i stotine hiljada evra koje dobiju za par sekundi solo drndanja po tamburi Nenada Čanka.
Skupiće se narod, te majske nedelje, na Đurđevdan da zaokruži svoje Palme i Ištvane i da čeka preliminarne rezultate da vidi ko nije pobedio. Pljuvaće komšija komšiju, psovaće đedovi unucima majku pedersku što glasaju za Čedu a ne za Krku, šamaraće Velje svoje žene što glasaju za Tadića jer je lep. Šaputaće mladi radikal transkripte sa zavšne Šešeljeve reči mladoj madjarici dok u nju bude usadjivao seme srpstva na glasačkoj kutiji u Bajši.
Onda kad se sve svrši, kad svi izgube onih pet, šest procenata u noći između nedelje i ponedeljka i kad se vidi „ko je ripio celzijusa“ sešće se za sto, još prljav od pečenja i trubačkih tabana, isti oni što su do juče jedni drugima govorili da nisu kompetentni i princpijalni uživo u programu i što su psovali majku ustašku i pedersku jedni drugima kad se ugase kamere kod Olje Bećković i Kovačević. Tada će pričati kako da podele resore i psovaće majku onom trećem, a kad dodje treći i ponudi više onda opet majku ovom prvom i tako u krug.
A mi ćemo da nastavimo da živimo u govnima i od tog ponedeljka.
Neće biti ni Evrope, ni Vojvode, ni Kosova, ni više dece, ni samostalnog Sandžaka, ni švajcarskih i šeičkih para. Biće novih/starih ministara, novih sekretarica njima, novih stezanja kaiša nama.
Svako će se vratiti svojoj muci. Reče Selimović, a ja ga citiram: „Od svoje muke nisam uspevao da stvorim ni veliku bol, ni veliku misao. Rođen sam, izgleda, za sitne stvari, kao i većina ljudi. I nije mi žao što je tako. Pošten sam, koliko mogu, nikome ne želim suviše zla. Hteo bih ljude više da volim nego što ih žalim, molim se da mimo mene prođe ono što me se ne tiče.“
Princip je davno umro u Srba. Dela ne slede reči.
Pričam tako sa Vjericom Radetom o svemu ovome. Pričamo kako će biti kad se vrati Vojvoda i kako su nam žuti upropastili Srbiju. Maštamo kako će Srbija biti do Karlobaga, Karlovca, Virovitice i Ogulina. Suzdržavam se ne opsujem pred jednom damom majku francusku Žan Klodu Antonetiju dok mi ona citira Njegove reči. Pokušava da bude realna i priznaje kako će nas bela kuga pojesti pre nego što Šešelj stigne da uništi Evropu i Ameriku.
Onako kroz šalu je pitam pozivajući se na belu kugu da li bi mi dala pičke da pravimo nove Obiliće i Vojvode. Ne javlja mi se više.
Tekst poslao čitalac Ajax. Pošalji i ti svoje pisanije na citaoci@tarzanija.com ili u inboks na našoj FB stranici.
