Misija: Žarkovo – pohod na Liberland

Prohladno žarkovačko jutro. Praktično zora. Pola deset. Vetar je propirkivao preko ledine parkića. Možda je ipak trebao da obuče onu drugu trešu, razmišljao je Žare; topliju, ne ovu svečanu. Nema veze jebiga, šta je tu je sad, velika dela traže velike žrtve.

Stigao je prvi na dogovoreno zborno mesto. Nema, stvarno sam do jaja komandant, sladio se mišlju. Digao je jednu nogu na klupu, oslonio se rukama na nju, i zapalio pljugu. U sebi je pevušio Hriste Bože raspeti i sveti.

Šomi i Gandra su polako probijali kroz park. Minut, koji je njima trajao mnogo duže. Vreme kao da se usporilo i razvuklo – razgledali su tu zemlju, to parče tla, na kom su odrasli, a koje možda vide po poslednji put. Srce je tuklo u njima dubokim basom; samo huk vetra, sablasni krik gavrana sa neba, i devojčice koje se smeju igraju lastiš i trčkaraju svuda oko njih.

– ZIGA ZAGA ZIGA ZAGA ŽAR-KO-VO, ZIGA ZAGA ZIGA ZAGA ŠAM-PI-ON !
– Spremni braćo? – dočeka ih Žare
– LIBERLAND ĆE ISKUSITI BOL!

– Čekaj… Šomi, šta ti je brate u toj Srećna slava domaćine kesi?
– Voda voda za uz put, ima jebiga do Liberlanda dosta da se šipči kapiram.
– Pametno. Gde su ostali?
– Kasne, Jovke nije mogao da upali Golfa.
– Jeben ti čime ja idem u boj. Pa gde su sad??

*DRAAAGAA, NE OSTAVLJAJ ME SAADAAA* čulo se progresivno sve jače kako je Jovke spuštao prozor na kolima.

– Aj upadajte, gasi mi se izgleda na malim obrtajima.
– ZAŠTO JE ĐURA NA SUVOZAČEVOM SEDIŠTU? – Žare se uvređeno ljutnuo
– Brate nemoj sad da nas jebeš, znaš da smo ga postavili za nišandžiju, kod njega je i vazdušara. Daleko je najbolji od svih nas u pikadu.
– A ja s ovim dvogledom u kurac svoj da gledam sa zadnjeg sedišta, ma divno… – mrmljao je Žare sebi u bradu, ali ipak seo.
Svi su se potrpali, pogledali između sebe značajno, Jovke je samozadovoljno turirao. Krenuli su.

– ZA KRST ČASNI I SLOBODU SLAVNU! LIBERLANDE SPREMI RČ, STIŽU ŽARETOVI TIGROVI!
– Ne zovemo se tako, iskuliraj. Nego da vidim šta ste poneli? Jovke? Francuski ključ, očekivano. Žare, bejzbolka, sigurica. Kod mene je vazdušara, Šomi? Žarač za kotao. Pa kul, ono. Gandra?
– Meni ne treba ništa. Znate da ja treniram, bukvalno sam ubica.
– Gandra brate… Kolko puta smo ti rekli, kapuera nije prava veština…
– Aaa braćani sad tako kao pričate, a kad Edi Gordo uzme u mašinicu, opala, Brajanu Fjuri kitu turi! Hihači spermu razvlači! Tru ogr nadudla mog! Haha!
– Imam ja neke gedore u gepeku za njega, opušteno, nego jel imamo kintu za putarinu, dere bagra za to. Ako ne da teram preko Perleza.
– Nema odstupanja od plana. Dogovorili smo se, blickrig; mora da iznenadimo neprijatelja s autoputa.
– Dobro, samo da stanemo da natočim plin.
– Pa evo ti je pumpa, koj kurac prolaziš?
– Ne tu ona sledeća. Tamo dele kupone, oću uzmem kevi toster, dobra žena nema smisla.

Sunce se polako uzdiglo i počelo već onako fino da šika. Kadar se sa sunca spušta polako, pa onda ono kad se pojave one mrlje svetla iskosa, od direktnog snopa u objektiv, znaš ono, ima to i na Fifi odrađeno, a i u GTA ja mislim.

Dole, Jovke je petljao nešto pod otvorenom haubom. Sisata promoterka u uskoj uniformi pokušala je da na brzinu povuče default osmeh po službenoj dužnosti kada je videla da je isti ohrabrio Gandru da joj priđe, stavom pobednika. Bilo je prekasno.

Šomi je zgureno sedeo na zidiću i cupkao nervozno nogom. Kenjalo mu se, ali je znao da za to sad nema vremena; ne nakon prokislog ajvara od sinoć. Pored njega, u čučećem stavu napetog tigra, Žare je glancao svoju bejzbolku.
– Znaš… – poče Žare, ne skidajući smrknut pogled sa bejzbolke koju je okretao iz raznih uglova, zagledao, briskao – nikad nisam mislio da će doći do ovog… Sve ove godine… Heh, kad se setim… Bio sam mali, i otac mi je govorio ‘Obraz, obraz čuvaj sine. Naši preci su uvek bili čojni i junačni! U našoj krvi generacijama kulja dijabetes al to danas nije strašno samo redovno paziš“. Ne znam… Na kraju, kad pogledam, sve se svede na ovo… Ovaj dan. Neko bi rekao – sudbina. Ali šta je uopšte sudbina?

Šomijev zamišljen pogled gubio se u daljini. Stvarno sam trebo jutros da kenjam, mislio je, lepo ko čovek, ne da se sad stežem uz ovaj zidić. Mada izgleda da uspeva… Uguro sam ga nazad reko bih. Mmm… da to je to. Do jaja.

* * *

Đura je izlazio iz prodavnice. Video je da se ovi potrpavaju već u kola, osim… Gandre. Potražio ga je pogledom. Izgleda da smara neku ribu. Prišao mu je.
– Međutim kurac, kad Edi uzme u mašinicu, karu sisa Jošimicu! Haha! A Hihači…!
– Molim te, ja samo radim svoj posao…

– Gandra brate moramo da palimo.

* * *

– IIII IDEMOOO, U NAPAD! ZA MNOM, BRAĆO! – Žare je sokolio svoj odred.
– Kako to misliš, pa svi ćemo u isto vreme jebiga, sediš tu iza s nama ?
– Tako se kaže, jebote je l moraš da smaraš uvek?
– E Šomi aj jače samo tim vratima, ne vozim ja Smarta!
*BAM*
– Daj bre zuni to muški ne ko sisa neka. S obe ruke mora.
*BAAM*
– Takooc! A sad, da spržimo ovaj asfalt! Spremite se za warp brzine!

Uz škripu guma, Golf je krenuo da prducka autoputem.

* * *

– Đuro, rođeni, šta si mi ovo uzeo?? – Žare je bio u neverici.
– Puter kiflu, što?
– JESAM REKO DA OĆU SA ŠUNKOM, NE TO SRANJE, KAKO JA SAD GLADAN DA KOMANDUJEM??
– NE KOMANDUJEŠ TI JEBENO, SHVATI
– Dobro, DOBRO. – uzeo je da dvogledom razgleda okoliš – Opasnost na 12 sati. Radar.
Odjednom ih strahovita sila od nekoliko G prikuca napred.
– Novi diskovi bato! Kočim raskivam!
Đura je hroptao pridavljen pojasom, Šomi je odlepljivao facu sa uzglavlja sediša ispred sebe.
– Dobro je, prošli smo. – konstatovao je Jovke –Ne, ti panduri su gamad, zaustavljaju samo jadnike u krntijama, ko da ljudima nije dosta svoje muke. A nikad ih nećeš videti da drkaju tipa džipove ili mene. Pičke.

* * *

– Prošli smo Apatin, uskoro stižemo.
– Momci, to je to… – pročistio je grlo Žare, ispravio se u sedištu i nastavio – za ovo smo se spremali. Znali smo u šta srljamo, kakva je misija, koje su nam šanse… Fazon kvota 1,8. Ono, Njukasl – VBA kec; kao trebalo bi da dođe al možeš i baš da ga izdućkaš. Zato upamtite – u paklu Liberlanda, ni plač staramajke, ni suza…
– Ček ček, Jovke pojačaj ovu stvar! Jaoo šta beše ovo, nnnnnn… Bajone?? Ne ne, ček! Da bre, Slavko Banjac! Haha Slavko Madafakin Banjac, do jaja.
– Jebo je Slavko u svoje vreme baš.
– Aa.

* * *
– Stigli smo. Proverite da li ste skinuli sve svetlucavo sa sebe, to može da oda položaj. Ne na sedište, stavi to Jovke u gepek, da ne obije neko kola bezveze. Uglavnom, nipošto ne razbijajte formaciju. Gandra tenk, Đura adc, Jovke i ja fighteri. Šomiju nešto nije dobro, zeza ga stomak, on nek cepa support. Ako čujete perfektno imitiranje zvuka sove, znate da sam to ja. Dvaput dugo jednom kratko, znači – izgubio sam se krenite po mene u pravcu zvuka, pošto mi je prazna baterija, jeben ti Alkatel. Ima li pitanja?
– Previše je tiho… To mi se ne sviđa. – Gandra se mrštio neodređeno oko sebe.
– Meni deluje fino. Nije baš Budva, ali može da se zaroštilja, skupi se ekipca, ono. – proceni Šomi.
– Hteo sam da kažem…. ovo je verovatno… KLOPKA – reče Gandra i u tom poskoči u raskoračni stav i podiže ruke u preteću pozu. Pomerao je zenice užurbano levo desno.

Ostali su zagledali okolo u tišini. Gandra je ostao nepomičan. Prošlo je desetak sekundi.
– Šta znam, meni deluje full sve.
– Ma da. A gde TAČNO mi sad idemo? Gde su uspostavili baze? Štab? Gde se ušteko diktator?
– Ne znam jebiga, pitaćemo nekog.

* * *
– Izvini tebra? Ej?
– Sorry?
– Stranac ladno. Razbijaju se od turizma e, usralo nas je s ovim Liberlandom samo tako. Aj pričaj Đuro s njim, pitaj ga gde da idemo.

– Šta kaže?
– Kaže da sednemo, ima neko češko pivo i pršut, izneće nam, kaže mi smo njegovi gosti ovde.
– Haha tenk ju frend! Tenk ju! Divni ljudi ti Česi. Pitaj ga jel stvarno možeš da prcaš koju oćeš Čehinju za kintu? U onim klipovima brate samo ih startuju na ulici, malo popričaju i ove odmah daju u buljsona, kakve fulje jebote, nema ti Česi stvarno užas narod.
– Kaže da ima još piva u buradima iza, i da možemo da prespavamo kolko hoćemo.

* * *
*posle nekoliko sati *

– No no, it’s ziga ZAGA, not ziga ziga.
– Ziga ZAGA? Ziga zaga! ZARKOVO!
– Hahah VIDE SRBINE! E pa ništa lafino, mora da palimo sad, ne ne nemoj, mooramo, moramo, sutra sam prva, al stvarno ti je top zemlja. Zovi ako nekad nešto zatreba, ako budeš ovo gore kosio, ili udarao na Zagreb, cimaj jebiga. Aj, pa da se ne pozdravljamo što se kaže!

* * *
– E Vide, da nemaš dizalicu za kola?