Polazak
Autobus firme „Martinelo turs“ se gordo baškari na parkingu iza Sava centra. Naša četiri junaka puše ispred. Vlada vašarska gužva putnika, rodbine koja je došla da ih isprati na njihovo frodovsko putovanje do Leptokarije, i prodavaca jastučića za vrat. Ekipa poluodsutno analizira situaciju u FK Zvezda, dok potajno razmišlja samo o jednom, da li će u busu da budu neke pičke. Može da se desi da u ekipi ima i jedan koji voli da počne sa zbližavanjem sa vozačem u ovoj fazi, sa par lakonskih pitanja o vuči Setre i slično. Ako se ostvari povoljan prvi kontakt, dalje zbližavanje se nastavlja na prvoj pauzi.
Put
Put veoma zavisi od toga da li u busu ima nekih slobodnih pički. Ako ima, putovanje će uglavnom proteći u pokušaju zbarivanja i ostvarivanja podloge za napad, koji ima uslediti prvo drugo veče u diskaću „Miami“ u Leptokariji. Ovo se radi stajanjem u busu iznad riba, držanjem za ono gore, i raspredanjem priča od „A šta vi studirate, aha, engleski, e imam ja jednu drugaricu koja studira engleski, Jelena, ne znam dal je znaš, crna onako“ pa do „Ma idem vamo malo da se odmorim, malo da pobegnem od ovog Beograda, znači poludeću od betona hehe, malo lepih leptokarijskih plaža i ljupkih apartmančića je ono što treba čoveku s vremena na vreme.“
Ako nema pičoka, putovanje se uglavnom provodi u slušanju muzike i gledanju filmova koje majstor pusti. Izbor filmova je „Nacionalno blago“ sa Nikolasom Kejdžom, „Upoznajte Fokerove“ i „Dan nezavisnosti“ al to kad padne noć, zaspu deca i ostane samo ozbiljna ekipa.
Dolazak
Ekipa izlazi iz busa i zatiče svoju rezidenciju za narednih 10 dana, građenu u arhitektonskom stilu koji pre svega diktira maksimalna ekonomičnost. Dakle, zatiču šugavi grčki kompleks jednostavnih soba u koji se trpaju Srbi za male pare.
Sledi upoznavanje sa gazdom, grčkom babom koja zna 9 reči engleskog, raspakivanje, kačenje srpske zastave na terasu, izbacivanje zvučnika ispred vrata i puštanje nekog TDI sranja, ili narodnjaka, saznanje da se klima doplaćuje 20 evra, prva svađa sa grčkom babom kada baba preko vođe puta objasni da je 20 evra klima po sobi. Takođe, negde u ovoj fazi počinje da se pomalja izbor za pesmu letovanja. U prvih par dana boravka to će biti iskristalisano. Pesme letovanja su uvek nešto poput „Dobro jutro nikome“ od Dare Bubamare ili Dejvid Geta „All the crazy shit i did tonight.“ Pojedini pripadnici ekipe imaju veoma neprijatnu naviku da sve do u duboku jesen podsećaju na himnu putovanja i traže njeno puštanje na okupljanjima.
Boravak
Boravak se može podeliti u tri kategorije:
Plaža, bleja na gajbi – Posle ustajanja i doručka, ide se na plažu. Na plaži se mogu obavljati razne kul aktivnosti kao što su skok šut ili višesatno sedenje u stolici plažnog bara i ispijanje piva. Višesatno sedenje u kafiću se može prekratiti i mau mauom ili tačom, a tu su i zanimljive dnevne žurke koje priređuju vlasnici, koje se manje više sastoje od toga da se pojača muzika i da tri kurve mešaju guzicama po šanku i oko njega. Muzički repertoar se sastoji od letnjih hitova, što će reći povraćotinama u kojima dominiraju reči poput ass, shake i yeah. Druga opcija je bleja u malo narodnijim lokalima. Oni nose jednostavne nazive poput Leskovački roštilj, ili recimo Opanak u koji nas poziva Doberman u svom ostvarenju „Dođi u Grčku“. Međutim, ma koliki užas bili fejkerski plažni kafići, bolja su opcija od ovoga, jer ovde ljudi izgledaju bukvalno kao da će svakog momenta da izvade kilo parizera i pola leba i da krenu da prave sendvič. Ako je ostvaren kontakt sa nekim ribama, pa se bleji zajedno na plaži, obavezno je igranje odbojke u plićaku uz mnogo zajedničkih momenata šege kada devojke ne uspeju da se izbore sa nadolazećom loptom.
Pored boravka na plaži, određeni deo dana se provodi u blejanju gajbi, igranju karata, duvanju, blagom cirkanju. Ovo je zapravo najlepši deo momačkog letovanja.
Zagrevanje – Zagrevanje je posebno užasan deo momačkog letovanja. Počinje u sumrak i traje do odlaska u provod, par sati kasnije. Atmosfera ume biti veoma euforična, loču se poveće količine alkohola kako bi se dovelo u prihvatljivo stanje za ludi provod u paklenim diskaćima Leptokarije, sa akcentom na STARTOVANJE RIBA. Muzika se pojačava sa dnevnog nivoa na zagrevački, ko je slušao narodnjake preko dana, nastavlja, ko je slušao TDI, prelazi na narodnjake. Biraju se brze i žestoke turbofolk kompozicije koje trebaju da pospeše edži osećaj naših junaka. Atmosfera takođe postaje veoma bratska, tu ste ti i tvoja tri brata bre, idemo u provod, idemo da karamo pičke, uf kakva pesma, ideš u vc dereš se drugaru iz vecea da ti spremi novi koktel viski-rakija-sok od pomorandže.
Pred kraj zagrevanja dolazi do spremanja za polazak, odnosno do oblačenja za provod. Ova faza kod pravih batica može potrajati poprilično i u nju ne ulažu ništa manje energije nego žene.
Izlazak – Kruna dana. Pošto se ekipa probije kroz krcato šetalište, na kojem još uvek možemo naći porodične turiste, koji upravo prave zadnju turu pre odlaska u krevet po prelepoj budvanskoj promenadi oivičenoj prodavcima mini krofnica, sladoleda i narukvica sa imenom, ulaze u lokal koji su odabrali za to veče. U zavisnosti od lokala, muzika može biti strani haus, fensi klupski hip hop i rnb i tako to ili narodnjaci. Kakav god da je lokal, boravak u njemu je manje više isti, u atmosferi nenormalno glasne muzike krcka se budžet predviđen za pića u lokalu i merkaju se prilike za sveti gral momačkog letovanja, startovanje nekih riba. Što zbog nedostatka poželjnosti po ribe, što zbog pičkopatije koja isijava iz momačke ekipe, što zbog odvratne atmosfere za upoznavanje i sa čim sofisticiranijim od mrtvog pijanog lika iz Leskovca koji krade čašice za šotove, ovi pokušaji se uglavnom završe bezuspešno, nad čime ekipa lamentira u povratku u apartman. Ponekada se dospe do faze uzimanja broja od neke devojke, ali to se najčešće završi sutrašnjom konstatacijom da je prošlo sedam sati od kad je ribi poslata poruka: Mi smo na Mogrenu 2 danas, ajde svrati da se brčkamo malo :)) i da riba očigledno nema nameru da odgovori.
Naravno, ponekada neko nešto i uspe da uradi, a ponekada neko čak ostvari i seks, i to se smatra veoma lordovskim dostignućem. Posle nekoliko sušnih dana, moguće je da će neki članovi ekipe spustiti kriterijume, i početi da muvaju ružnije devojke, a bogami u stanju priličnog očaja uslovljenog pritiskom nule na kontu letovanjskih smuvova potpomognutog alkoholom, i debele ribe. Ostatak ekipe će na ovo gledati sa blagim prezirom, jer mora se držati šmekerski nivo, ali će ipak imati razumavanja za svoju braću, startovanje je to, želja je prevelika.
Jedna od poželjnijih stvari za momačku ekipu je imati i separe, što zbog povećanog komfora u odnosu na nalakćivanje na barske stolove, što zbog ipak povećanih šansi kod klupskih glupača zbog posedovanja ovog klupskog statusa moći. Ipak, za rezervaciju separea je obično potrebno obavezati se na veliki račun, za koji momačka ekipa nema para. Jedno od rešenja za ovakvu situaciju je ići u još bednije zemlje od Srbije, poput Makedonije.
Nešto drugačija je situacija ako letujete u mestu sa pretežno stranim turistima, pogotovu britanskim. S jedne strane neće biti te balkansko mafijaške i vonabi mafijaške izlazak aure oko celog događaja, možeš da dođeš i go do pojasa u diskać, i u kostimu supermena, nije bitno, a devojke jesu nešto slobodnije, mada daleko od toga da će se spremno podavati 27-godišnjim studentima Megatrenda iz Mirijeva. Ni ova varijanta ne nudi nešto bog zna šta, osim razularenih Britanaca, odvaljenih riba koje idu sa flomasterima i pišu ljudima po rukama reči poput „KURAC“ i moderne britanske klupske muzike. U ovoj varijanti, od naših momaka je za očekivati da će skinuti zastavu sa ograde i poneti je u izlazak kako bi strancima promovisali našu zemlju. Uslediće hiljadu i jedan razgovor sa pijanim Britancem o geografskom položaju Srbije i Nemanji Vidiću. Kao što smo već rekli, stranci nemaju potrebu za mafijašenjem pri izlasku pa su šanse za incident minimalne. To se ne može reći za izlazak u dominantno srpsko-crnogorsko okruženje u kojem postoje fine šanse za tuču zbog očešavanja ramenom u prolazu, obaranjem pića i slično.
Resto – Tu i tamo otići će se na neki vazdušni hokej, ili na giros al ne sa ulice, nego gde ima i da se sedne.
Odlazak
Ukoliko se izbegnu svađe sa grčkom babom oko nečeg što je polomljeno ili zagubljeno, deo o kojem nema bog zna šta da se priča osim ako ne bude udes u povratku jer je vozač Martinelo tursa kod Velike Plane ušao u 18. sat neprestane vožnje. Polako se svode utisci i kristališu priče kojima ćete smarati ljude po povratku kući. Ostatak vašeg društva gori da čuje hajlajte letovanja, poput kad je Mare dao sladoledžiji evro i po za kapri a on mu vratio tri ili kada je Šiki pobegao iz taksija ne plativši.