Monikin blog: Produženi vikend
Reč Tarzanije,
Ugazili smo u novu godinu, ništa se nije promenilo, kafane su ostale iste, konobarice u njima ni za nijansu lepše, jedino mi za nijansu ružniji i drastično pijaniji, tako da mnogo toga samo nastavlja da klizi po starom te i mi nastavljamo da objavljujem pisane reči koleginice sa one strane kondoma. Kako nezvanično saznajemo neki od vas su je upoznali, kako još nezvaničnije saznajemo neki od vas i nisu, a mi sigurno hoćemo pošto je kako vidimo podivljala na svom “Monikinom blogu“, neka, vreme je praznika, čovek treba malo da se opusti, da pripuca iz kalašnjikova u vazduh, kad će ako neće sad, da baci koju bombu kašikaru u bunar ili pojede celo rolovano prase pripremljeno za slavu. Nama se, moramo priznati, prasetina i jagnjetina poslednjih dana pomalo smučila, te prelazimo na pohovane bele bubrege od jarca, ko duša su, ali Monika nam se nije smučila… i ona je ko duša.
Osnovni i konačni problem sa prostitucijom kakvu ja poznajem je u tome što ona nema cilj. Ne postoji trenutak u kom možeš da kažeš „dosta je, uštekala sam dovoljno love, sad ću da radim neki običan posao, otvoriću na primer butik i prodavati dukseve ušvercovane iz Mađarske“. Postoji nekoliko kompromisnih rešenja, ali sva ona su usko povezana sa seksom ili njegovim derivatima. Ne možeš da budeš kurva 30 godina, svakodnevna konzumacija po nekoliko kurčeva te izjede, ne ličiš ni na šta, a to u šta se pretvoriš niko neće da plaća. Neće bre to niko ni za džabe! Dobro, pisala sam kako oglasi za masažu funkcionišu. Postoje i oglasi za „čišćenje“, sređivanje životnog prostora. Iza tih oglasa čuče istrošene kurve sa ogromnom stažom koje pokušavaju da se uvale nekom umirujućem impotentnom penzioneru bez igde ikoga u gajbu, i nakon njegovog odapinjanja je prisvoje. Ako pogledate oglase za čišćenje, lako ćete znati iza kog se zaista krije žena koja čisti, a iza kog ne.
Ovaj put ću vam pisati o Sneži, znate, spominjala sam je ranije. Zbog toga što je njen način naplate pičke i društva jedini koji dugoročno može da donese rezultat.
Snežin princip je da kao poslovna pratnja ide u inostranstvo gde par dana provodi vreme sa gospodom, čak ovo „gospodom“ ne mislim ironično, i za to bude debelo plaćena. Dovoljno da samo od dve-tri posete može ovde da živi mesecima. Ne preživljava, živi! Razlika je suštinska. Naravno da bi obična kurva došla u tu situaciju, sudbina mora da je napoji koktelom upornosti, dobrog izgleda, stava „Jebe mi se šta drugi misle da je moralno“ i naravno SREĆE. Mene je sudbina do sada napajala samo kurcem, i u bukvalnom i u prenesenom značenju. Nju nije. Počela je kao sponzoruša, ne ona klasična koja da širi noge zamaskiranom radniku sa skele za pet pića na splavu, nego kao ozbiljna žena čije društvo možeš da imaš ako si galantan. Pod galantnim bi se smatralo da kupuješ poklone i plaćaš apsolutno sve njene potrebe, od kirije, preko salona lepote i gluposti, do letovanja na nekom muslimanskom primorju. Kada je skontala da tu ipak nema slobode, i da je život na lancu sponzora najveće sranje koje žena sebi može da dopusti, odlučila je da lepo stavi sve na papir, podvuče, izbaci račun, pa kom milo, kom nije nek klinkama plaća pića po splavovima.
Na te uslove su naravno pristali samo oni sa najdubljim džepom, a samim tim i sa najviše kontakata. Oni su je spojili sa svojim poslovnim partnerima napolju, u inostranstvu. Svakako ne da njoj učine, nego je to tim poslovnim glavama valjda znak poštovanja, dobre volje – da na sklapanje posla, poslovnom partneru dovede damu da se posle napornih pregovora malo opuste. Lepo je to. Pošteno!
To je bila prilika koju nije htela da propusti. Plate joj avion, hotel, da jede, da pije, pošalju u kupovinu na kojoj se ne gledaju cene. Ona samo treba da ide po događajima, bude lepa, kulturna i posle ih u apartmanu hotela izjebe kao nenormalna. Tako par dana, avion nazad, koji miligram duše manje i par hiljada evra u džepu više. Naravno nije ni to šljaka iz snova, tamo teško možeš da budeš toliko uspešan i bogat sa 30-40 godina, nije to Balkan, klijentela je matora, nekad dobro, ali nekad očajnodržeća, impotentna, vijagru nosi kao ličnu kartu – gde god da krene. Ali u ovom poslu čak i impotentni, debeli starac, razoren od stresa zbog posla i pića kojim pokušava da ga se oslobodi, je bolja opcija od mladog i lepog zelenaša odavde. Tamo sigurno neće da te prebiju i sigurno će da plate – više nego što zaslužuješ.
To je neki moj krajnji cilj, onako u magli, to je jedino što vidim na kraju izopačenog tunela kojim se krećem. Eto, vi možda imate velike planove, ali ovo je moj san. Patetično zvuči? Zabole me! Dobra sam u tome što radim, a velike ambicije bi sigurno nadmašile moje mogućnosti. Mnogim devojkama koje se kurvaju za pare sa kojekakvom bagrom je to cilj. Možda nisu profesorke matematike kao Sneža, možda se ne služe jezicima kao ona, osim kad treba da ga iskoriste u svrhu lizanja tuđih udova, možda su navučene na piće i gudru, ali to im je san. I pazite, prostitucija je kod nas gotovo legalna, vodi se kao narušavanje javnog reda i mira i za nju se retko ide u zatvor. Samo je podvođenje krivično delo. Pa je opet cilj da se ode odavde, pobegne. To više govori o našoj zemlji nego o nama, a mi smo proklete kurve! Šta ostali, oni koji se ne vode kao socijalni otpad da kažu? Odliv mozgova je ovde permanetni problem, a koliko god to nakaradno zvučalo, uskoro će problem biti i odliv pičke.
