Mortal kombat trip
Izlaziš na ulicu u radijatorki i dedinim unterhoznama. Boli te kurac što je minus 10. Sa leve strane primećuješ komšiju kako prekida čišćenje snega i gleda te zabezeknuto. „Šta ima koj kurac da gleda, kao da nikad nije video majicu na bretele“, ispravno rezonuješ. Otkidaš ledenicu sa komšikinog simsa i filigrantski precizno pogađaš komšiju u čelenku. Nešto psuje, razaznaješ samo pominjanje reči „mater“ i „pičku“. Ne obazireš se, samo otklizaš dalje. Glas u pozadini kaže: Sub-Zero wins!
Ulaziš u lokalnu kinesku radnju, biraš naočare za sunce. Zahtevaš da ti Kinez proda iste za 35 dinara i pretiš mu ledenicom koju si poneo. Kinez se ne da, objašnjava da su naočare italijanske proizvodnje – traži čak 50 dinara. Bacaš na njega grudvu koju si 15 minuta oblikovao, Kinez odbija grudvu šeširom sa širokim obodom koji se nosi na pirinčanim poljima. Pokunjeno pitaš da li prima forinte. „Moze“, kaže Kinez. Vadiš banknotu od 50 forinti iz čarape, Kinez uzima i trijumfalno vraća šešir na glavu. Reči naratora te pogađaju u srce: Kung Lao wins! Flawless victory!
Stavljaš preskupo plaćenje naočare i ulaziš u tramvaj razgrćući babe i cegere sa zelenom salatom i prazilukom. Staješ ispred njega. Gledaš ga ljutito. Shvataš da on ne vidi da ga gledaš ljutito jer imaš naočare za sunce. Skidaš naočare za sunce. Gledaš ga ljutito. On ništa. Udaraš ga kombinacijom lakat-pesnica, to su dva hica, međutim on blokira i nonšalantno najavljuje sledeću stanicu. Shvataš da je bus-plus validator nepobediv, čak imaš osećaj da te podjebava pred svima. Odlaziš ka sredini tramvaja dok glas neumoljivo objavljuje tvoj poraz: Cyrax wins. Friendship!
Tvoj bes je nesnosan, cepaš radijatorku i ostaješ obnaženih grudi iako je u tramvaju hladnije nego napolju. Pokušavaš da se smiriš i misliš na Sonju Blejd. Da, to je tvoja ženska, Sonja… Vas dvoje, neka plaža, kokteli… ponovo stavljaš naočare. Iz maštarija te trže glas penzionera koji izgleda kao da ide u šah-klub. Razaznaješ reči „ima izlaz“ i „molim Vas…“ Odlučuješ da nećeš da trpiš svačija sranja. Krećeš u špagu, ali činjenica da si se sportom poslednji put bavio u osnovnoj školi uzima svoj danak. Nema špage, zato sedaš na pod tramvaja i udaraš penzionera u mošnice. Napuštaš vozilo praćen zapanjenim pogledima sugrađana. Boli te kurac, jer spiker objavljuje: Johnny Cage wins. Fatality!
Od tolikih borbi si ogladneo. Ulaziš kod Gavrilovića i tražiš 400 grama švargle, krupnije sečene. Skaradno ružni kasapin, držeći nožekaru u desnoj, a oštrač u levoj ruci, saopštava da nema švargle. Teraš ga u kurac. On maše kavurmom, kaže da je sveža. Pristaješ na kavurmu. Kasapin onim nožem spretno secka komade, pakuje u papir i predaje ti kavurmu. Daješ mu sto forinti. Ne prima forinte. Iz druge čarape besno vadiš dinare. Glas te sada nervira: Baraka wins. Brutality!
Omašćen kavurmom i polu-go gaziš zaleđenim ulicama. Negde kod Slavije, u susret ti, ni krivom ni dužnom, nailaze ogromne sise koje nosi nekakav ženski subjekat, verovatno Kitana, mada nije isključeno ni da je Sindel. Ne smeš, kao ostali ljaljani u jaknama, da stojiš skrštenih ruku dok se potencijalno opasna veštica šeta gradom. Skidaš pertlu sa starki, obmotavaš subjektu oko vrata i privlačiš je: „Come here, kurabeštijo“, vičeš. Nemoćna žena pada, u pobedu nisi ni sumnjao. Glas deklamuje: Scorpion wins! Flawless victory!
Čuješ sirene, u daljini rotaciona svetla. Prokleti Strajker! Uvek si mrzeo te nove karaktere. Zavlačiš se u sporedne ulice, stižeš do neke vračarske sive gradnje. Majstori malterišu – druga ruka, reklo bi se odoka. Psuješ ih – šta koj kurac malterišu usred zime. Prilazi ti ogromni Cigan sa mešalice. Nemaš vremena ni da skineš drugu pertlu, njegova kao deblo ogromna ruka ti razbija gubicu. Dok brojiš zvezde, narator likuje: Jax wins! Flawless victory!
Ulupan, sa rastućim neredom u glavi, stižeš kući. Komšija posipa so ispred zgrade. Prekida radnju da bi ti nešto kenjao. Ne čuješ ga od bubnjanja u ušima: „Test your might… test your might…“ Prolaziš pored komšije praćen rečenicama u kojima se pominje koitus sa tvojom roditeljkom. Ulaziš u stan, vrata ostavljaš otvorena, na slavinu mećeš crevo što si doneo sa placa, sprovodiš ledenu vodu kroz prozor – direktno na psujućeg komšiju. Neki kažu da samo pičke bacaju magije, ali tebe boli kurac. Komšija je unezveren, situacija je jasna: Cabal wins. Fatality!
Pobedonosno konzumiraš jogurt i pivo iz frižidera, iz šerpice kusaš klot pasulj od prošle nedelje. Osvojio si turnir, red je da se odmoriš. Ležeš u predsoblju, kapci se sklapaju i krajičkom oka primećuješ šteker. Dobro znaš da su svi kul – i Goro, i Šiva i Liju Kang – ali Rajden je Rajden. Guraš prst u šteker. Ništa. Iz malog mozga ti stiže nastavnica fizike koja uzbuđeno objašnjava da su za zatvaranje strujnog kola potrebna najmanje dva prsta. Guraš dva prsta… Raiden win…
***
Budiš se ukočen i usran. Vrata od stana su i dalje otvorena. Dok pokušavaš da sklopiš mozaik od fleševa sećanja, čuješ glas dve komšinice sa stepeništa. „EPS nam opet pušta slabiju struju, pizda im materina lopovska!“ Osmehuješ se, da je direktor Elektroprivrede tu, popušio bi mu. Um ti se polako bistri. Ležeći go na pločicama predsoblja pored dvolitre piva i tetra-paka od subotičkog jogurta, donosiš odluku: nikada više nećeš iste noći probati travu raznih dobavljača i igrati Mortal kombat. Nikada.
