Možda niste znali

Omiljena hrana pozorišnih inhabitanata

Kako od nacionalnosti i nacionalnih manjina svako ima svoju omiljenu hranu, pa tako od patenata raspolažemo i svinjom i kulenom, tako i subkulture, regioni, pa čak i profesije imaju svoju omiljenu hranu. Koja je omiljena hrana među ljudima iz teatra? Perec jer je jevtin? Musaka jer je do jaja? Daske, jer život znače? Nijedno od navedenog, jer iako je jedno istraživanje zaključeno 05.10.2000. pokazalo da i prosvetari i pozorištanci isto moraju da jedu da bi živeli, nutricione vrednosti njima nisu prioritet. Po vasceli dan su u pozorištu, sa kostimografima, sa scenografima, sa muzičarima, piju kafe, probaju… Ali su najviše na sceni. A šta je na sceni važno? Da ne smetaš. A najtiša moguća hrana su: banane. Upravo jer glumci i režiseri nikad ne sednu da jedu k’o svet, osim kad piju, a tada ga baš piju, nego sve moraju usput nešto da prezalogaje, primorani su da jedu usred posla. Banane se lako beru i nabavljaju, nisu naročito skupe, ima šećera da se preživi dan, i mož’ da se jede a da ne smetaš narodu na bini. Sise takođe mogu da budu tihe, ako umeš.

I Nemice neko jebe

Kol’ko god da su pegave, džindžer, pa čak i mlohave, i njih neko jebe, i još im u slast talambasa sisu i but. Zašto? Jebemliga, valjda kad se rodiš i živiš u Nemačkoj ne kontaš baš refleksno da bi mog’o da ideš u Srbiju da ženiš neku Folcvagena željnu sirotinju, nego jebeš šta nađeš u kraju. A ko je imao sreću/nesreću, generalno rečeno priliku da provede koju godinu među Nemcima u Nemačkoj, mogao je da primeti i kako lanac seksualne prehrane funkcioniše, i ko je na vrhu. Reč je naime o strašno sistematičnom narodu, toliko sistematičnom da im je zamalo pošlo za rukom da istrebe Jevreje. Istočno-nemačku ljubav prema birokratiji ismevali su i Pajtonovci i Borat, a nisu ni morali – evidentno je koliko su operisani od spontanosti i koliko kroz život vazda tragaju za kakvim trajnim rešenjima. Tako ga i za seks nude: kurve su legalne, svingerski klubovi se čak i ne zataškavaju u kakvu sporednu uličicu, a papagajka frizure i zlatne karike u ušima su kul. Jer posve prirodno, iz želje da se pronađe demokratsko rešenje i za seksualnost, sve što tebi prija a drugog ne povređuje (osim ako njemu to prija, a punoletan/uračunljiv/humanoidan je), to je sve proglašeno za ustavno kul. Iz toga je prirodno proizišlo da ako već seksualnost niko ne diktira, da ne treba da ti diktira ni kako ćeš da izgledaš, te dok italijanski panduri suču pantole u potpisane i brendirane cokule, Nemice tetoviraju tigra na levoj sisi, lakiraju nokte na nogama u crveno, kosu u Zoricabrunclik, nokte oslikavaju k’o sikstinsku kapelu i glođu onaj kobas sa senfom k’o da im je poslednji – što da ne! Ali to je to, Nemcima nije neophodno da pička izgleda kao da je jahala vetrove – nego da mo’š da je pitaš “jel’ oćeš”, i ona da kaže “OĆU”. Strašno sramežljiv narod. Umesto da idu da vijaju pičke istočnije od Slovenije, oni sede i u potrazi za odgovorima čitaju Frojda – nije ni čudo što su im onda zavodničke veštine uslovno rečeno primitivne. Ali sve je to uslovilo jedan kulturološki razvoj – razvoj kakav danas dovodi do toga da kad se u Nemačkoj i pojavi balkanski par dojki skačućih po klubovima uz neparne ritmove, za Švabin je ukus obično nedovoljno sofisticiran, i stoga manje zanimljiv. I tako i u Švabiji i te kako postoji hijerarhijski poredak od vrh cupi do neupotrebljive mešine, ali radi po lokalnim zakonima. Sad je pravi trenutak za još sisu-dve.

Vojvođanski lovci na blago

Od Ilira i Tračana, preko Huna pa do Rimljana, nema ko nije gazio plićacima panonskog mora. A kako mi u Mađarsku ne, tako ni Rimljani u seoski turizam nisu bez novaca išli. I svakom je nešto ispalo. To je velika nada poglavice Čanka, u to se svaka dobra baba uzda više nego u gradnju autoputeva – pronaći redak novac i zgrnut’ malo aktuelne valute. Ovako to po pravilu izgleda: Savka Mošorinka/Milka Rumljanka okopava rotkvicu, tek čuješ “zvec”, i svaki 27. put nije petoparac nego nešto rimljansko. Onda baba loži pomahnitalog unuka da će se obogatu, samo da ne kaže ocu i materi ništa, pa kurblaj Stojadina i vozi za Novi Sad u vojvođanski muzej, gde druge žive duše i nema, do nesrećnog kuratora i kolone baba koje su neki kurac iskopale. Onda kurator kaže babi da mož’ da dobije 200 dinara ako meti na ebay, baba se nadrka i probuši novčić da ga veže i čuva oko vrata do vremena kad će vredeti više. Time automatski spušta vrednost novčića za 70-80%, ali to ne znaju ni ona ni unuk, nego hajd’ u budućnost sa malko optimizma. Nema Vojvođanina koji ne poseduje “redak novac”, ili nema makar ortaka čija baba ga diluje na limundu. To me podseti:

Holandija, oaza za izdžikljale

Holandija je nevelika zemlja, ali jednom kad si unutra – malo nema ništa! Vrata na ulasku u autobus, autoputevi, kuće, ženska dupeta, livade i plafoni unutar prostorija i prevoznih sredstava – u Holandiji je sve u superlativu! Čak ni kiša nikad ne paducka, nego jebeno lije, i biciklova nema u mountain bike varijanti, nego sve city bike – ako si manji od 1.80m i ne pokušavaj da se popneš na ovo! Prosečni Hercegovac, najviši čovek Evrope, u Holandiji se oseća komfornije nego pod vedrim nebom. Zahvaljujući činjenici da su i Holanđani sve samo ne maleni, i nehercegovačka čeljad Srbije, danas uveliko obogaćena osiromašenim uranijumom, uspeva da nađe odgovarajući broj obuće, a bez da je primorana da nosi patike za basket na malu maturu. Kad guziš mlađahnu Judith ne osećaš kao da te nešto stiska oko korena kite, nego imaš filing da ćeš svakog časa upasti u nju bespovratno. Kada sedneš u pozorište prosto ti se otme utisak da je sedište predviđeno da baš TI možeš da se uvališ, plus da ne moraš da ustaješ kada neko hoće da se provuče kroz tvoj red. Kada se ispružiš na krevetu u hostelu, senzacija je još neiskušena – kao da si kod kuće i da si produžio krevet tabureom, a uopšte se ne sećaš da si doneo tabure: da, dragi moji, Holanđani sve prave jebeno veće. A kao i sva braća ima zapadna i severna, a u neposrednoj okolini, ni da popiju ne umeju malo. Posle kraljičinog dana čiste se limenke od piva k’o trotoar u Švedskoj od snega u januaru, tri dana pa dokle stignemo. Holandiji hvala, a Holanđanke nek’ pristave kafu, jer osim što raspolažu drugim najvećim prosečnim parom dojki u Evropi, a za razliku od prvoplasiranih Britanki nisu gadne k’o zapekla žučna kiselina na asfaltu, evo i tebi malo motivacije da odeš ako još nisi:

Muški tok misli

Kažu da muškarac za svog seksualno aktivnog perioda života pomisli na seks svake 72 sekunde. Ovaj tekst je bio pokušaj da sise dokaže suprotno. Naime, sise ne pamtim svesno da me je sise na seks aktivno omelo u radu samo zato što sam sise na sise. Shodno sise, zaključujem da sise.