Muška master filozofija – U se, na se i poda se

– Deda, aj mi pričaj priču za laku noć.

– Nek ti priča otac, čemu on služi.

– On zarađuje pare i zaključava se sa mamom u sobu.

– Jes vala, čujem ih svako veče. Onda nek ti priča mama, deda je mator.

– Mama isto zarađuje pare i bori se za ravnopravnost polova u nevladinom sektoru.

– A je l, pa dobro, videćemo koliko će da se bori kad stigne cerovina u čekijama za zimu. Nego, ajde da ti pričam. Sedi u krila, snago dedina. Tako. Pa kaže… bili Ivica i Mar…

– Ma deda, neću to, ja sam već odrastao, imam šest godina, daj mi nešto ozbiljnije.

– Pa ne znam šta, jebiga. Evo oćeš da ti iznesem stav o tome zašto mislim da je Đilas tajkun?

– Boring.

– A?

– Neću, deda jebogati, ne zanima me politika, oni su svi isti.

– Mrš, to si čuo od babe. Nisu isti, Tito je bio dobar. I Sloba dok nije postao američki čovek, posle je usrao stvar. Ostali su loši, dakle isti. Oćeš da ti pričam kako sam čeko u redu za penziju prošlog četvrtka? Sat i dvajs minuta, čukljevi mi otekli ko muda Nika Vujičića.

– Neću deda, čekanje u redovima sam izučavao u sistemima masovnih opsluživanja, Poason je to objasnio svojim potocima. Pričaj mi o tome šta je najvažnije u životu jednog muškarca.

– Sinko, tu nema mnogo mudrosti, postoje 3 entiteta u životu koja moraš podmiriti, a to su: u se, na se i poda se.

– Šta to znači, deda, može li se te dokazati hi kvadrat testom?

– I to si garant od babe čuo. Ne prekidaj me, sad ću da ti izložim [typography font=”Waiting for the Sunrise” size=”26″ size_format=”px” color=”#de401d”]genezu te filozofije[/typography] .

[typography font=”Cantarell” size=”36″ size_format=”px”]U se[/typography]

– Vidiš sinko, jedan duhovit čovek je jednom na internetu definisao život kao tok događaja u kojem se rodiš, odeš u vojsku, vratiš se, oženiš, ostaviš kupus 30-40 puta i na kraju umreš. E al da bi došao do tog kupusa moraš da prođeš gomilu raznih sranja. Prvo, kao embrion i fetus u majčinoj utrobi konzumiraš njeno telo, tj dobijaš delove onoga što ona jede. Ako keva sabija 2 pakle bonda, ti dobijaš bar jednu pljugu od toga. Kad se napokon rodiš, navučeš se na sisu pa je balaviš nekoliko meseci, posle krenu kašice, flašice, pičke materine. E tek kad počnu prave stvari, kreneš sa proteinima, dakle jaja, meso, mnogo mesa, neograničeno mesa. U životu moraš da znaš da uživaš u hrani, to je osnova svega. Ali zapamti, svaki obrok mora da bude omeđen tekućinom. I zajebi sokove, odma da ti kažem, to je prevara, sokovi su zlo. Dakle, pre obroka aperitiv, odsečan i jak kao Frejzerov kroše, minimum 47 posto nekog voćnog destilata, onda sabijaš predjelo dok se ne umoriš, supu i rinflajš preskačeš, to daj keru ispod stola. Pa malo se odmoriš uz par piva, domaćih zidarskih dabome, jer samo pozadinci konzumiraju sajdere, freševe ili s one s borovnicom nedajbože. E onda dolazi sarma/kupus/podvarak, to ti je masthev. Ako si na kakvoj svečanosti, tipa slavi, svadbi, uvek sedi među neke žene, one su metiljave i paze na liniju, a ti se kao džentlmen ponudi da im počistiš tanjire. I sve vreme zalivaj pivom, to ne zaboravi. Sad si već na izdisaju snage al glavno tek dolazi – pečenje. Uvek biraj što masnije, krtinu jedu gosti Magazin ina. Kad osetiš da sadržaj oće napolje, kreni sa špricerom, CO2 ti je idealan da sagori masnu hranu. Tortu ne jedeš, to bi značilo da si se posrao na minuli rad. Dok drugi unose šećer ti tražiš od domaćina oval predjela, oval pečenja i gustiraš uz špricer sve dok muzika ne popakuje zvučnike.

– Baš lepo, deda, a šta misliš o vegeterijancima?

– Molim? Ma ova tvoja baba Milena baš oće da te pokvari, kaki kurac vegeterijanci, vegani, to sve govna.

– Velika?

– Najveća, sinko.

– A Kojot iz Ajzbrna, je l on govno kad čeka jabuku da padne zdrveta, pa tek onda da je pojede?
– E on je samo lud, ne zameri mu, ko zna ko je to zgrešio za njega. [typography font=”Waiting for the Sunrise” size=”26″ size_format=”px” color=”#de401d”]Sad ide drugi deo priče[/typography] .

[typography font=”Cantarell” size=”36″ size_format=”px”]Na se[/typography]

– Vidiš, ljudi nekad nisu znali za sramotu već su mlatili kitama i sisurinama naokolo bez blama. Onda… jebiga, ne znam šta se tačno desilo, da li se rodio neki Neša Klik tog vremena ili je samo zbog toga što je pao sneg, al odjednom su svi počeli da se oblače, prvo preko ponosa i sifona, pa smo došli do toga da danas ženu ne možeš pošteno da siluješ, spusti ti se deset puta dok joj poskidaš slojeve suknji, podsuknji, helanki, hulahopki, čarapa, uložaka, tampona… Dobro, to sve dođe na svoje preko leta, kad… joj što nisam mlađi. Nebitno, da bi izgledao kao čovek, ne možeš da izgledaš kao klošar. Ma koliko pederski zvučalo, odeća utiče na samopouzdanje. Naučnici su utvrdili da imaš 39 posto više šanse da smuvaš dobru pičku ako nosiš armanijevo odelo od 20 iljada evra nego ako se zoveš Piksi i praviš haos u Knez Mihailovoj. Surovo? Jeste, al jebiga ko te pita.

– Deda, deda, a je l’ treba da znam da uparim boje?

– Neka, sine, ako postaneš poznat, imaćeš stilistu pa će on da ti uparuje boje i krišom onaniše na tebe dok se tuširaš. Ako ne budeš poznat, boli te kurac i za boje i za stilistu. [typography font=”Waiting for the Sunrise” size=”26″ size_format=”px” color=”#d91f1f”]I sad ono najvažnije[/typography] .

– Hevisajdova odskočna funkcija i veza sa Dirakovom delta funkcijom?

– Ok, odrobijaću Milenu i postaću udovac.

[typography font=”Cantarell” size=”36″ size_format=”px”]Poda se[/typography]

– Bit i esencija čovečanstva – produženje vrste. Malo sutra. Čovek u životu prosečno odrad 3 tisjač pamprčenja a ima takođe prosečno 2, 47 dece. Pa ti vidi je l esencija u deci ili jebačini. Prvi i jedini aksiom “podase-a” – Jebi kvalitetno I kvalitetno. Višak reči, pomislićeš? Negativ. Prvo kvalitetno se odnosi na objekat jebanja – neki to vole da nazivaju ženom. Imaj kriterijume, sinko moj. Ok, u početku ne biraj, jebi sve što je žensko il bar ima usta ko Vučić. Posle polako sužavaj krug, poizbacuj krezave, buljave, glupe i nepismene. Kad vidiš da si odbio koitus sa vrh ribom jer te odbio njen stav o Hegelu i tanka donja usna, znaj da si na pravom putu i da si pre toga bio sa najboljom. Ali zapamti, posle najbolje, sve će biti lošije. Kriterijumi rastu kao spoljni dug Ugande, svakoj ćeš naći manu. Tad il se oženiš tom idealnom ili spuštaš kriterijume. Posle 3 godine braka, kad idealna počne da se depilira dvomesečno umesto dvonedeljno, i kad počne da seče nokte na nogama pred tobom i onaj s palca ti uleti kao garnirung u klot pasulj (nekad je kuvala s kolenicama) svakako ćeš da spustiš kriterijume. Debela pevaljka, sisata koleginica, Marija Šerifović, nuklearni otpad. Zlo. Drugo kvalitetno se odnosi tvoje veštine. U početku ćeš biti očajan, ali baš zato vežbaš na krampovima, njima ne moraš da objašnjavaš zašto si svršio za minut, voleće te i takvog. Kasnije, kako podižeš broj minuta tršnje, raste i kvalitet. Na kraju se poklopi situacija da sa idealnom možeš tri sata, u boston brute pozi, a misli ti na Vestfalenu, čekaš svrš pa da se prebaciš na Ligu šampiona. To kad dostigneš, car si. Ja taj nivo održavam evo već 45 godina.

– Deda, a što tebe baba zove dvominutaš?