Na buksni s nečastivim
– Istinu skromnu reći sam ti hteo. Čovek, taj ludi svet, ta jadna mrva, obično sebe drž…
*rapsodija hrkolikih zvukova*
– REKOH istinu skromnu reći sam ti hteo. Čovek, taj ludi sv… koji kurac…
*gromoglasno hrkanje, zidovi se tresu, malter otpada, sitna divljač se daje u beg, Vučić najavljuje hapšenja*
– Alo bre!
– Haljmf… šta bre ko…
– Ajde, znaš ti ko je i šta je.
– Hrm… povučeš me za jaje… što ga koka daje… a ja sam ceo život svoj dao njoj, okreni moj broj… ti živote moooj… HRRRRRRRR
– Jebem ti život šta mi treba ovo, ustaj bre stoko! *drmusanje*
– A jebo te kurac ne može čovek ni da… komšija Rade, lepo sam ti reko da sledeći put kad ubiješ člana porodice dođeš danju po cirkular, ne da mi upadaš noću tako ko… šta, ček. Ko si ti?
– Ja večitog poricanja sam duh!
– Vojvodo!
– Đavo, mamlaze.
– E pa lepo baš. Čime sam zaslužio čast?
– Kako čime? Znaš valjda šta znači kad ti đavo upadne na gajbu?
– Šta, sad ćeš da me ubiješ? Ček samo gaće da promenim, ove pocepane, bedak takvog da me nađu…
– Ne ne ne STANI NE SKIDAJ TO!
– Šta pa za čas ću ja to, nego aj slaninu ovu da podelimo, da je komšije ne rastrgnu, pička im materina, majci rođenoj bi veštački kuk skinuli da njime kupus potapaju. A i mogo si baš juče da dođeš, danas sam platio struju a mogo sam pare na Kaćkoj petlji da spičkam da sam znao. Upadaš mi tako nenajavljen ko Bosanac.
– Jeste, to me mnogo bole patka da te ubijam.
– Pa šta oćeš onda?
– Đavo kad ti upadne to znači da ima dil za tebe.
– Razglednica koju prave klinci iz dečijeg sela za simboličnih 200 dinara? Meni to nije ništa, ali ovim mališanima znači mnogo?
– Ne. Šta se praviš budala, pa ti si me zvao.
– Nisam ja tebe zvao matori.
– Kako nisi? Pa jel ovo broj 25?
– Ne, 27.
– Znači nisi ti želeo da imaš sva znanja ovog sveta u zamenu za dušu? Da spoznaš šta je to što u srži na okupu vasionu drži? I ja tebi onda kažem pristajem odmah da ti služim i da se tebi predam ceo?
– Druže, ja nisam takav lik. Ali nije to sramota, šta, i Fredi Merkjuri se pržio u bulju pa je car, ima brčerde one onako.
– Da, definitivno nisi ti zvao.
– Al šta znam, ako imaš dobar dil, pucaj.
– Pa, eto, rekao sam ti. Ti meni daš dušu a ja ti otkrijem svakojake tajne ovog sveta.
– Zju. Boli me pimpek.
– Pa dobro, jel ti treba nešto drugo?
– Ma kakvi. Voleo bih da imam dr Levinov set magnetnih traka da mogu da se pravim povređen na fudbalu kad god odigram ko đubre. Ili onu hoklicu magičnu. Sedeo bih na njoj, baš bih sedeo.
– I ništa drugo?
– Ma jok. Mada voleo bih da vozim nešto.
– Eto to je dobro.Možeš recimo najnoviji…
– Ma šta najnovije, mani me najnovijeg, skupi delovi ko đavo, hehehe razumeš, đavo, nema veze. Ali jednog stojadina bih uzo. Kolko para?
– Pa ništa para, nego ti ja…
– NE DAM VIŠE OD DVES… čekaj, kako misliš ništa?
– Pa uzmem ti dušu samo.
– Ne kontam, kako to ide?
– Pa dok si živ ne moraš ništa, al kad umreš onda radim s tobom šta oću.
– Šta kao, sahraniš me u Futogu?
– Ne, ne nego ono, u zagrobnom životu služiš meni, ideš mi u kladžu, donosiš burek, pereš noge, otpušavaš sifone, menjaš sijalice, prebacuješ kanale, čekaš u redu za ličnu.
– A šta znam, puno mi je to. Može to na kredit?
– Kako na kredit?
– Pa ti mi daš stojadina, hoklicu i trake, pa ja ako ti ne otplatim dok ne riknem, perem ti noge. Imam i žiranta, evo moj komšija Rade, besprekoran čovek, mada oće malo da ubije taštu kad se iznervira, eno već 4 je naslagao i zakopo u baštu, sad mu paradajz ima ukus ortopedskih cipela.
– A ako ne vratiš, onda imam i tebe i Radeta?
– I tašte.
– Može. Evo ruke, zovi komšiju.
– Polako s komšijom. Da proslavimo. Ti seckaj slaninu, ja ću da smotam nešto.
*10 minuta kasnije*
– Au bre šta je ovo, vrti mi se glava.
– Znaš kako, gospon đavole, u raju je lepo, u paklu je ekipa, sa Kosova je gudra, a u Vojvodini svinja. Kombinacija slanine i ptaršija je, kako bih rekao, paklena heheh.
– Apelujem da prestaneš s tim forama.
– Idi bre što si nervozan. Jel se zabavljate vi uopšte tamo? Jel zabava pakl…
– Ćut! Ni ne usuđuj se. Naravno da se zabavljamo. Kolektivna druženja, rehabilitacioni centri…
– Šta je zabavno u rehabilitacionom centru?
– Pa to nije baš obična rehabilitacija. Ide u obrnutom smeru. Kad neko u paklu počne da strejtuje, ide na odvikavanje od strejtovanja. U rehabilitacionim centrima pijemo, drogiramo, igramo preferans u bonove za gorivo, opštimo s polunagim devama i jedemo masno. Dolaze poznati umetnici u kantinu, pevaju za džabe. Dođe Nino, dođe Luis. Luis pustio kosu. Bio i Toše, gađali ga kelerabom.
– Pa ko to sve plaća?
– Kelerabu? Nije to prava keleraba, to je gumena. Nije za jelo nego da se gađa Toše.
– Ma ne, te rehabilitacije, drogiranja pičke materine.
– Eh, ko plaća. Ima para, pokriva zdravstveno. To je zapravo jedina stvar koju zdravstveno pokriva. Nije baš da možeš da se razboliš ili umreš.
– To ko na Kubi.
– Šta ko na Kubi?
– Pa isto tako, mislim zdravstveno sve pokriva.
– Da, ali i dalje možeš da umreš.
– Pa možeš.
– Pa onda i nije baš ko na Kubi.
– Pa i nije.
– Diskusija postaje đubre.
– Postaje. Prošao je inicijalni trominutni šiptar-thrill i sledećih sat vremena ćemo da kljucamo i vodimo čemernu konverzaciju.
– E kurac, to mi nisi rekao. Odo odma onda, imam posla.
– Nisam siguran da želiš da voziš u tom stanju.
– Šta?
– Ne želiš da voziš takav. Jer ćeš od ulične rasvete tripovati da je ukleti ringišpil, od pešaka da su Tuđmanovi plaćenici, a od drugih automobila da su večno zlo.
– Ali ja sam večno zlo.
– Ne razumeš.
– Doista.
– Uglavnom, nemoj nigde da ideš dok te ne prođe. Moš i prespavaš ovde, evo ima dušek s mora što sam doneo, ček samo da ga naduvam jer ti si već naduvan hehehe. Lažem u stvari, nikad nisam bio na moru, na kanalu se kupam. Al sam tamo glavni, sve pičke odmah vide žuti dušek iz daljine i kažu eno Milorada, to Milorade kralje, doktore zavođenja, magistre udvaranja, pastuvčino ravničarska. Mada jedem govna, nema pičaka, samo pecaroši, i ne kažu da sam pastuvčina nego da sam priplodni nerast, nije ni to loše. Ali budu impresionirani pa mi daju dve kile šarana na veresiju. Doduše, ne baš dve ali… ej, jesi dobro?
– HRRRRRRRRR
– Ej bre!
– HRRRRRRRRRRRRR
– Vidi ga, zaspo, nisam ni naduvo dušek. E utero… a kažu da đavo nikad ne spava, jebo to. Nisu ga nikad videli navarenog ko pičku.
